Podcenjuju\u0107i Ukrajinu i NATO, predsednik Rusije Vladimir Putin pravi veliku gre\u0161ku jer \u0107e Alijansa podr\u017eavati Ukrajinu sve ,,dok je ovo potrebno“, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. Prema re\u010dima vojnog lidera, ako bi Putin pobedio bila bi to velika tragedija za Ukrajinu i istovremeno i velika opasnost za nas, jer bi to za ruskog lidera i druge alternativne lidere, uklju\u010duju\u0107i one u Pekingu, zna\u010dilo da kada koriste nasilje, dobijaju ono \u0161to \u017eele. Ovo bi nas saveznike iz Severnoatlanskog saveza,iz SAD i Evrope \u010dinili vulnerabilnijim. ,,Ne znamo kako \u0107e se ovaj rat zavr\u0161iti , znamo medjutim da je veoma va\u017eno da spre\u010dimo da se istorija ponavlja“, dodao je Jens Stoltemberg. Uporedo sa podr\u0161kom Ukrajini, NATO se sprema za korenite promene. Alijansa nije morala da izradi odbrambene planove u poslednjim decenijama jer postsovjetska Rusija nije shva\u0107ena kao \u017eivotna pretnja, ali sada se NATO sprema za novi veliki korak na narednom samitu. U svojoj analizi Rojters navodi da \u0107e lideri Severnoatlanskog saveza u Viljnusu odobriti tajne vojne planove koji \u0107e prvi put od Hladnog rata detaljno objasniti kako \u0107e Alijansa odgovoriti na ruski napad. Analiza polazi od izjave visokog vojnog zvani\u010dnika Alijanse Roba Bauera, koji kaze da ,, osnovna razlika izmedju upravljanja krizama i kolektiovne odbrane le\u017ei u slede\u0107oj situaciji: ne\u0107emo mi ve\u0107 protivnik utvrditi redosled dogadjaja. Treba da budemo spremni za sukob koji mo\u017ee da izbije u svakom trenutku“. Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za nove strategije (New Strategy Center) obja\u0161njava: ,,Postoje razne hipoteze o evoluciji sukoba u Ukrajini. Jednu od ovih treba uzeti u obzir i nikako ignorisati, jer bi eskalacija mogla da dovede do neposrednog su\u010deljavanja Severnoatlanskog saveza i Ruske Federacije zbog agresivnog pona\u0161anja ruske strane. Vojnici treba da ra\u010dunaju na ovu varijantu, a politi\u010dari da slusaju vojnike u vezi sa ovom hipoezom. Na kraju krajeva normalno je da se ovo desi u aktuelnoj situaciji, jer rat se nastavlja, agresivnost Rusije ne jenjava, ve\u0107 se naprotiv rasplansava. Putin i vojnopoliti\u010dko rukovodstvo Ruske Federacije ne pokazuju znake da \u017eele mirno re\u0161enje. Stvari se odvijaju u pravcu iscrpljujuceg rata, koji \u0107e potrajati i mo\u017ee da uti\u010de na naglu eskalaciju situacije. Ovo zavisi od na\u010dina na koji \u0107e Rusija delovati i zbog toga treba da budemo spremni.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Crno more se dokazalo veoma vulnerabilnom zonom, mogao bih da ka\u017eem najvulnerabilnijom, dodaje Djordje Skutaru, jer se u ovoj zoni nalaze evropski zaledjeni sukobi, agresivne vojne akcije, po\u010dev od Gruzije, aneksije Krima i sada \u0161iroke invazije na Ukrajinu. Treba da budemo spremni za sve ove varijante. ,,Svet treba da shvati da Severnoatlanski savez ima kapacitet da uzvrati na svaki izazov, NATO smo mi, snaga NATO-a le\u017ei u kombinaciji kapaciteta svih \u010dlanova ovog saveza, dodao je generalni direktor Centra za nove strategije. O odlukama koje \u0107e se doneti u Viljnusu i promenama koje su nastale u na\u010dinu upravljanja krizama, vojno-politi\u010dki analiti\u010dar Klaudiu Dedjeratu je istakao: ,,Perspektiva je iz teleja promenjena, jer se u odbrambenom planu NATO-a, onko kako je napravljen pre 1989. godine i kako \u0107e biti donet i sada, ra\u010duna se na profil protivni\u010dke pretnje. U poslednje tri decenije govorili smo o planovima NATO-a za krizne situacije, o borbi sa distance, intervencijama van delokruga \u010clana 5. Planiramo operacije u zavisnosti od situacije a ne protivnika. U ovom trenutku glavni protivnik je Ruska Federacija, i NATO je na bazi pro\u0161logodi\u0161njih odluka iz Madrida izradio odbrambeni koncept i koncept odvra\u0107anje protivnika na celom evroatlanskom prostoru. Ovakav odbrambeni plan nismo imali nakon 1989. godine i ne li\u010di na one prethodne iz ovog perioda. Radi se o atlanskoj zoni do isto\u010dnog fronta, do Poljske, Rumunije i na severu od Norve\u0161ke do ju\u017enog boka, do Mediterana. Prvi put ima\u0107emo i nacionalne odbrambene planove koje treba uskalditi sa ovim velikim konceptom odvra\u0107anja protivnika i odbrane evropskog strate\u0161kog prostora. Ovi planovi su integrisani na nivou Severnoatlanskog saveza i treba da se integri\u0161u u novi model snaga saveza, modela koji se sastoji iz tri kategorije snaga, tri kontingenata od oko 800 000 snaga, sa razlicitim kapacitetima reakcije. NATO treba da ima kapacitet da na bazi ovog koncepta interveni\u0161e pod raznim uslovima, situacijama i mogu\u0107im evolucijama u evropskoj strate\u0161koj zoni.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nije re\u010d samo o kontingentnom planu za Poljsku ili za Tursku i Rumuniju, ka\u017ee Klaudiu Dedjeratu. Ruskoj Federaciji treba da bude jasno da NATO imati kapacitet da interveni\u0161 u razne zone istim snagama i kapacitetom i da vodi borbu tamo gde je potrebno.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Podcenjuju\u0107i Ukrajinu i NATO, predsednik Rusije Vladimir Putin pravi veliku gre\u0161ku jer \u0107e Alijansa podr\u017eavati Ukrajinu sve ,,dok je ovo potrebno“, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. Prema re\u010dima vojnog lidera, ako bi Putin pobedio bila bi to velika tragedija za Ukrajinu i istovremeno i velika opasnost za nas, jer bi to za ruskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":92890,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522887","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n