\n\t\u2018\u2019Mi po\u0161umljavamo Rumuniju\u2019\u2019 je kampanja koja nastoji da se po\u0161ume \u0161to vece povr\u0161ine u 18 rumunskih \u017eupanija i okolini Bukure\u0161ta. Oko 26 miliona sadnica je predvidjeno za po\u0161umljavanje na 2590 hektara, za 100 hektara vi\u0161e od proseka pro\u0161lih godina.<\/p>\n
Sa radovima na po\u0161umljavanju startovala je \u017dupanija Ja\u0161i koja je u poslednjim godinama izgubila najve\u0107e povr\u0161ine. Korneliju Paraskan, \u0161ef \u0160umske uprave Ja\u0161ija ka\u017ee:\u2019\u2019 \u017dupanija Ja\u0161i ima samo 16% po\u0161umljenih povr\u0161ima i zaostaje za 7% za prosekom Rumunije i za 18 % za evropskim. Akcija je po\u010dela na dve lokacije. Na 3,6 hektara u op\u0161tini Radukaneni i na 2 hektara u op\u0161tini Dume\u0161ti. Posadili smo 25 hiljada bagremovih mladica i nastavi\u0107emo radove sve dok nam meteorolo\u0161ki uslovi dozvoljavaju.\u2019\u2019<\/p>\n
Kampanjom Ministarstva sredine\u2019\u2019: Mi po\u0161umljavamo Rumuniju\u2019\u2019 nastoji se da se ekolo\u0161ki rekonstruji\u0161u \u0161ume po\u0161umljavanjem neplodnih povr\u0161ina bez obzira na vrstu vlasni\u0161tva. Zbog su\u0161e, poplava, klizanja terena i naro\u010dito nelegalne se\u0107e stabala po\u0161umljene povr\u0161ine u Rumuniji su drasti\u010dno smanjene u poslednjim godinama. U ju\u017enim delovima zemlje pojavljuju se ve\u0107 signali opustinjavanja ili desertifikacije terena. Ni \u017dupanija Ja\u0161i nije bila po\u0161tedjena masovne se\u0107e \u0161uma. Kradja drva i povra\u010daj \u0161uma prethodnim vlasnicima ostavile su \u0161umski fond \u017eupanije siromasniji za tre\u0107inu povr\u0161ina. Od ukupno 94 hiljada hektara pod \u0161umom na pocetku 90-tih godina zbog povracaja suma vlasnicima izgubljeno je 29 hiljada hektara. Korneliju Paraskan obja\u0161njava;\u2019\u2019 Sto se tice se\u0107e suma mogu da vam ka\u017eem da je situacija veoma delikatna u celoj zemlji. Najve\u0107i problem predstavljaju privatne \u0161ume, jer je ostalo skoro million hektara bez sumskih uprava i vlasnici \u010desto pribegavaju masovnoj se\u0107i.U \u0161umskom fondu javnog vla\u0161nistva u Jasiju, koje se nalazi pod na\u0161om upravom, imamo 67 hiljada hektara \u0161uma i nismo do sada imali probleme sa ovakvim pojavama. Retki slu\u010dajevi nelegalne se\u0107e dogodili su se usled obaranja stabala u olujama i oni su sankcionisani.\u2019\u2019<\/p>\n
U \u017dupaniji Mure\u0161 cele \u0161ume su pose\u0107ene za grejanje stanova. Hektar \u0161ume dovoljan je za grejanje 25 porodica u zimskom periodu. U \u017eupaniji ima vi\u0161e od 120 hiljada stanova koji se greju na drva, \u0161to zna\u010di da je za ovu namenu potrebno 5000 hektara \u0161ume svake zime. Od ukupno 265 hiljada hektara \u0161umskog fonda \u017eupanije samo 143 600 hektara je ostalo u vlasni\u0161tvo \u0161umske uprave. Razlika je pod upravom privatnih \u0161umskih gazdinstava ili privatnika.<\/p>\n
Ovog prole\u0107a ekologisti Grinpisa realizovali su studiju koja upzorava na \u0161tetne posledice. Dojna Dan\u010du, koordinator kampanje ka\u017ee:\u2019\u2019 Kampanja za za\u0161titu \u0161uma je jedna od najva\u017enijih akcija koja u\u017eiva podr\u0161ku Grinpisa Rumunija. Uz pomo\u0107 kolega iz Grinpisa Rusija uspeli smo da napravimo studiju na bazi satelitskih podataka koji pokazuju razlike izmedju rumunskih povr\u0161ina pod \u0161umom od pre 10 godina i povr\u0161ina u 2011. godini. Konstatovalo se da je nestalo oko 280 hiljada hektara \u0161uma u ovih 10 godina, odnosno 28 hiljada hektara godi\u0161nje ili skoro 3 hektara svakog \u010dasa. Pod pose\u010denim \u0161umama mi podrazumevamo nelegalnu se\u0107u ali i posledice prirodnih nepogoda koje su u ovom periodu na svu sre\u0107u bile retke. Prakti\u010dno nestanak ovih povr\u0161ina je posledica nelegalne se\u0107e.\u2019\u2019<\/p>\n
Studije Grinpisa pokazuju da se skoro 48,95% pose\u0107enih suma od 2000 do 2011. godine nalaze na zasti\u010denim povr\u0161inama. Jo\u0161 gore je to \u0161to su ugrozene i netaknute \u0161ume. Na inicijativu Grinpisa stoletne bukove \u0161ume predlozene su da udju u ba\u0161tinu UNESKO-a. Ove su relativno izolovane i nepristupacne za se\u0107u. Rumunija ima oko 30 hiljada hektara stoletnih bukovih \u0161uma u zonama Planina Semenik , Izvorima reke \u010cerne i Defileja reke \u017diu ali i na jugu i severoistoku i ove \u0161ume zasluzuju zastitu UNESKA.
( Autor: Teofilija Nistor. Prevod: Mir\u010da Mihaj)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u2018\u2019Mi po\u0161umljavamo Rumuniju\u2019\u2019 je kampanja koja nastoji da se po\u0161ume \u0161to vece povr\u0161ine u 18 rumunskih \u017eupanija i okolini Bukure\u0161ta. Oko 26 miliona sadnica je predvidjeno za po\u0161umljavanje na 2590 hektara, za 100 hektara vi\u0161e od proseka pro\u0161lih godina. Sa radovima na po\u0161umljavanju startovala je \u017dupanija Ja\u0161i koja je u poslednjim godinama izgubila najve\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":151795,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522918","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n