U Dunavsnkom bazenu \u017eivi jedna od najve\u0107ih populacija jesetri na svetu, a u Rumuniji i Bugarskoj jedine populacije divljih jesetri u Evropskoj uniji. Medjutim zbog nekada\u0161nje prekomerne eksploatacije, jesetra je ozbiljno ugro\u017eena. Ranije je u vodama Dunava \u017eivelo 6 vrsta jesetri, a dve vrste su odavno nestale sa ovog podrucija. Svetski fond za zastitu zivotinja (WWF Rumunija) u svojoj studiji o tr\u017ei\u0161tu kavijara napravljenoj u Rumuniji i Bugarskoj objavljuje pora\u017eavajuce podatke o pre\u017eivljavanju ove stare vrste ribe u vodama Dunava. Uprkos zadovoljavaju\u0107em zakonskom okviru, sa totalniom zabranom lova i u Rumuniji i Bugarskoj, na crnom tr\u017ei\u0161tu prodaje se kavijar. Magor Cibi , director Svetskog fonda za zastitu zivotinja ( WWF Rumunija) obja\u0161njava:\u2019\u2019 Uzeli smo 14 uzoraka iz Rumunijje i isto toliko iz Bugarske i dva iz Austrije za koje se tvrdi da su sa bugarske farme. Zaklju\u010dili smo da 33%, odnosno da 10% uzoraka po\u0161tuje zakonske norme sa korektnom etiketom. Ali 66% uzoraka, odnosno dve tre\u0107ine, nije bilo legalno i ovo znaci da ko zeli da kupi kaviar ima 66 % san\u0161i da kupi ono sto ne \u017eeli. Ima dosta lovokradica i nelegalne prodaje i to na videlo dana. U pet uzoraka konstatovalo se da se radi o divljim jesetrama. Od 5 uzoraka potvrdjeno je da se u \u010detiri radi o moruni, jednoj od najugro\u017eenijoj vrsti, a 8 uzoraka nije bilo korektno etiketirano za prodaju na tr\u017eiste Evropske unije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bi dala svoj doprinos o\u010duvanju ove vrstste, Svetski fond za za\u0161titu \u017eivotinja (WWF Rumunija) pokrenuo je projekat komunikacije Life +, kojim se dunavskim alasima i svim faktorima odlu\u010divanja pa \u010dak i kompanijama koje proizvode i prodaju kavijarpru\u017ea prilika da izra\u017eavaju mi\u0161ljenje o situaciji u kojoj se nalazi ova vrste ribe. Kristina Munteanu, koordinator projekta:\u2019\u201983 % ribara smatra da ako bi se dozvolio lov na jesetre ova vrsta se ne bi ugrozila, iako je 67% ribara uvereno da je broj jesetri u silaznom, a na uzlaznom trendu. Ovaj njihov stav je rezultat \u010dinjenice da oni nemaju drugi izvor zarade. Oni misle samo na lov. 65% ribara priznaje da ribari koji nenamerno love jesetre ali ne zele da ih oslobode mogu ugroziti populaciju ove ribe i \u017eele da saradjuju sa vlastima, a 39% nije ubedjeno da bi ovo doprinelo re\u0161avanju ovog problema. Sa druge strane vi\u0161e od 80% ribara \u017eeli da se prohibicija ukine u najkra\u0107em roku, jer je ribolov za nih tradicionalna delatnost i zarade smanjenje posle uvodjenja zabrane lova 2006. godine.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kontrolne komisije i faktori odlu\u010divanja smatraju zabranu lova neophodnom merom koja bi bila efikasnija ako se uvode o\u0161trije kazne. Ako je u vreme komunizma Rumunija uz Rusiju i Kinu bila jedan od najve\u0107ih izvoznika kavijara na svetu, sada sest godina nakon zabrane, izgleda da je situacija pod kontrolom. Ni program repopulacije Dunava mladjem, koji je trajao nekoliko godina, nije dao o\u010dekivane rezultate i uz to ne postoji ta\u010dna evidencija efikasnosti programa — ka\u017eu vlasti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministar delegat za vodoprivredu, \u0161umarstvo u ribolov, Lu\u010dija Varga smatra da se jesetre mogu za\u0161tititi i da vrsta mo\u017ee opstati ako se zabrana lova produ\u017ei:\u2019\u2019 Samo napori vlasti, ministarstva i nevladinih organizacija nisu dovoljni. Potrebno je da se napori ulo\u017ee na evropskom i regionalnom nivou. Mislim pre svega na na\u0161e inicijative. U Savetu ministara insistirali na smo posebnom zna\u010daju podr\u017eavanja akvakulture kako bi se smanjo pritisak na prirodne resurse i trazili da se oformi Komitet Crnog mora. Na sre\u0107u komesar Marija Damanaki je preokupirana ovim problemom i nadamo se da \u0107emo ove jeseni pokrenuti razgovore o organizovanju jedne sednice na ovu temu. Raspola\u017eemo podacima da je lovokradja rasprostranjena pojava u zoni Dunava, tako da smo doneli odluku da se organizuje Agencija za ribolov i akvakulturu, da pojacamo kontrolu i monitoring jer samo osobljem i opremom necemo uspeti.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tra\u017enja za kavijarom podstakla je prekomernu eksploataciju i dramati\u010dno smanjenje broja jesetri. U ovoj situaciji 1998. godine sve vrste jesetri su uklju\u010dene na spisak Konvencije o medjunarodnoj konvenciji o divljim zivotinskim i biljnim vrstama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Dunavsnkom bazenu \u017eivi jedna od najve\u0107ih populacija jesetri na svetu, a u Rumuniji i Bugarskoj jedine populacije divljih jesetri u Evropskoj uniji. Medjutim zbog nekada\u0161nje prekomerne eksploatacije, jesetra je ozbiljno ugro\u017eena. Ranije je u vodama Dunava \u017eivelo 6 vrsta jesetri, a dve vrste su odavno nestale sa ovog podrucija. Svetski fond za zastitu zivotinja […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":522920,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522919","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n