Priroda Evrope je za\u0161ti\u010dena fundamentalnim zakonima: Pticijom direktivom i Habitat direktivom sastavnim delovima mre\u017ee za\u0161ti\u010denih podru\u010dija Natura 2000. Sporazumom o pristupanju Evropskoj uniji, Rumunija je preuzela obavezu da za\u0161titi biodiverzitet. Velike povr\u0161ine u Delti Dunava, pokrivene trskom ili guste \u0161ume Karpata dokazuju da ovde postoji bogat biolo\u0161ki diverzitet. Rumunija ima sada 381 podru\u010dija povr\u0161ine skoro 42.000 kvadratnih kilometara. U Rumuniji ima vi\u0161e od 400 vrsta ptica, od kojih u Delti Dunava \u017eive skoro 320. Mnoge od komunitarnog interesa. Da bi se znalo u kakvoj se situaciji ove vrste nalaze, lansiran je nedavno projekat upravljanja i nadzora pomo\u010du kojeg \u0107e se realizovati prvi nacionalni izve\u0161taj o Direktivi ptica. Izve\u0161taj \u0107e biti poslat Evropskoj komisiji do kraja godine sa podacima o 270 komunitarnih vrsta, ta\u010dnije samo o pticama koje se ovde gnezde, prezimljavaju ili tranzitiraju. Podaci se prikupljaju svakih 6 godina, a na\u0161oj zemlji ovo je prvi izve\u0161taj. Ptice od komunirtarnog zna\u010daja za\u0161ti\u010dene su u 148 podrucija u okviru mre\u017ee Natura 2000. \u010ciprijan Fantana director konzervacije Rumunskog ornitolo\u0161kog dru\u0161tva obja\u0161njava:\u2019\u2019 Treba da dostavimo podatke za svaku od 270 vrsta ptica i posebno za svaki fenolo\u0161ki stadijum vrste. Ako se radi o vrstama koje se ovde gnezde, potrebno je da popunimo karton sa statutom vrste koja se ovde gnezdi i drugi za njen status vrste koja ovde prezimljavanja. Zatim treba poslati podatke o populaciji ptica. Ta\u010dan broj ptica moze se dobiti samo popisom i to vise puta. Postoje dr\u017eave u kojima se ovi metodi ne primenjuju. Nije veliki problem ako nemamo podatke o nekoj vrsti, va\u017eno je napraviti korake napred. U ovom stadijumu nalaze se sve dr\u017eave EU, uklju\u010duju\u0107i i one sa velikom tradicijom, kao \u0161to su Holandija ili Velika Britanija.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Florin Udrea, director Direkcije za za\u0161titu prirode Ministarstva za o\u010duvanje sredine i klimatske promene naglasio je da su u dosada\u0161njim studijama uneti i pogresni podaci, jer je dokazano da pojedine vrste ptica ne \u017eive na nekim podru\u010dijima. Ovaj projekat \u0107e biti od velike koristi za bolje informisanje o populacijama ptica i pobolj\u0161anju menadjmenta, nadzora i konzervacije. Florijan Udrea je dodao: \u2019\u2019Prema zaklju\u010dcima studija, pojedine vrste ne nalaze se na nama poznatim podru\u010dijima. Na\u0161a du\u017enost je da ispravimo ove gre\u0161ke. Zadatak Direkcije u kojoj ja radim je povratak u normalnost, a ovaj projekat nudi bazu podataka pristupa\u010dnu svim zainteresovanima. \u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po oceni predstavnika rumunskpg ministarstva za o\u010duvanje sredine, biodiverzitet je stanje koje se neprestano menja i na koje ljudski factor uti\u010de negativno ili pozitivno. Nekontrolisani ekonomski razvoj, turizam, lov ili \u0161umarstvo imaju odavno negativane posledice na pojedine vrste ptica. \u010ciprijan Fantana ka\u017ee:\u2019\u2019 Imako klasi\u010dne primere kao \u0161to je droplja, koja je skoro nestala sa na\u0161eg prostora. Mali broj droplji dolazi iz Madjarske da prezime u zapadnim delovima Rumunije. U istoj situaciji je i orao krsta\u0161 koji se ne gnezdi ovde vec 50 godina. Prime\u010deni su samo mladi primerci orla krsta\u0161a, a ne odrasle ptice. Drugim vrstama je pretio nestanka, ali se populacija pove\u010dava, naro\u010dito populacije malih kormorana, orlova klikta\u0161a i pataka njorki.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat finansira EU u okviru Operativnog programa za za\u0161titu sredine. Na kraju objavi\u0107e se Atlas ptica sa informacijama o vrstama i distribuciji ptica, informacije o migratornim koridorima i zonama za gnje\u017edjenje. Realizova\u0107e se Tool-kit za osmatranje pti\u010dijih vrsta od komunitarnog interesasa sa standardnim vodi\u010dima i rezultatima procesa osmatranja. Organiozova\u010de se i dve nacionalne konferencije za nau\u010dne zajednice, nevladine organizacije i nadle\u017ene javne institucije za za\u0161titu sredine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Priroda Evrope je za\u0161ti\u010dena fundamentalnim zakonima: Pticijom direktivom i Habitat direktivom sastavnim delovima mre\u017ee za\u0161ti\u010denih podru\u010dija Natura 2000. Sporazumom o pristupanju Evropskoj uniji, Rumunija je preuzela obavezu da za\u0161titi biodiverzitet. Velike povr\u0161ine u Delti Dunava, pokrivene trskom ili guste \u0161ume Karpata dokazuju da ovde postoji bogat biolo\u0161ki diverzitet. Rumunija ima sada 381 podru\u010dija povr\u0161ine skoro […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":151915,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522959","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n