Ako se slu\u010dajno nadjete u Maramure\u0161u, osta\u0107ete impresionirani lepotom predela i gostoprinstvom me\u0161tana. Ovda\u0161nji ljudi su nenadma\u0161ni majstori prerade drveta. Svaka crkva imo svoju istoriju isklesanu u drvetu, a kapije doma\u0107ina su posebna pri\u0107a. One su praktic\u010dno simbol Maramure\u0161a. Bile su tokom vremena izazov za sve majstore koji su se medjusobno utrkivali ko \u0107e napraviti najle\u0161e kapije. Van naseljenih zona prostiru se guste \u0161ume, gorde planine i netaknuta priroda koju ovda\u0161nji ljudi znaju kako treba da za\u0161tite.
\n
\nNacionalni park Planine Maramure\u0161a progla\u0161en je parkom 2004. sa ciljem da se za\u0161titi biodiverzitet zone. Ukupna povr\u0161ina parka je od 133.354 hektara, od kojih se na 19 000 prostiru rezervati. U prirodnom parku Planine Maramure\u0161a identifikovano je 11 vrsta habitata i 24% ukupnih vrsta spontane flore Rumunije. \u017divotinjski svet zastupljen je takodje veoma dobro. Nedavno su stru\u010dnjaci Medjunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) identifikovali 137 zona u 34 drazave kojima treba poklanjati posenu pa\u017enju jer su jedinstvene. Na ovom spisku nalazi se i Prirodni park Planine Maramure\u0161a gde zivi Tatranski mi\u0161. Katalina Bogdan direktorka Uprave Prirodnog parka ka\u017ee: \u2019\u2019Tatranski mi\u0161 je mali glodar koji \u017eivi u planisnkim zonama i \u010detinarskim \u0161umama. Retka je vrsta u Evropi, ima ograni\u010den habitat u slova\u010dkim, poljskim, ukrajisnkim i rumunskim Karpatima. Procenjuje se da na teritoriji Rumunije zivi oko 500 primeraka i to u Maramure\u0161u, na severu naselja Bor\u0161a, u Planinama Rodne, u dolini reke Mara i u Moldaviji, u \u017eupanijama Su\u010dava i Boto\u0161ani. Druga vrsta sa kojom se mo\u017eemo ponositi je mladica ( latinski naziv Hucho Hucho), retka vrsta ribe koja \u017eivi u dubokim planinskim rekama. Kod nas ova slatkovodna riba \u017eivi u rekama Tisa i Ruskova. Vrsta je veoma va\u017ena i u skladu sa statutom Medjunarodne unije za konzervaciju prirode jedna je od vrsta koja je doprinela da se postave granice parka. Druga emblematska vrsta za ovu zonu je tetreb ru\u0161evac (lat. Tetrao terix) Procenjuje se da ovde \u017eive oko 80 parova. Prisutnost ove ptice doprinelo je osnivanju faunisti\u010dkog rezervata Kornu Nedeii- \u010cungii Balasanii.\u2019\u2019
\n
\n U Prirodnom parku Planine Maramure\u0161a nalaze se i ukrajinska sela koja zajedno sa rumunskim daju va\u017ean doprinos o\u010duvanju biodiverziteta i narodnih tradicija:\u2019\u2019 Postoje zajednice koje odli\u010dno \u010duvaju ove zanate, posebno naselje Vi\u0161eul de \u017dos, sa ve\u0107inskim rumunskim \u017eivljem, gde su sa\u010duvana stara doma\u0107instva, a starije osobe jo\u0161 nose \u010duvenu narodnu no\u0161nju. Ovde \u017eive i rade narodni majstori: stolari, kova\u010di, ovde je i glavni \u010cur\u0107ijski centar gde se i sada izradjuju ko\u017eni prsluci sa raznobojnim broderijama,\u2019\u2019
\n
\n Jedan od razloga za o\u010duvanje prirodnog bogatstva je i mali broj turisti\u010dkih trasa. Selo Repedea je poznat po jedinstvenoj poljani narcisa. Poljana je na te\u0161ko pristupa\u010dnom mestu gde turisti retko dolaze. Izolovan je i runolist (Leontopodium alpinum) progla\u0161en prirodnim spomenikom 1933. godine. Do ovog cveta se jo\u0161 teze sti\u017ee jer je izolovan na planinskih vrhovima. Dolina reke Vaser, jedna od najlep\u0161ih dolina Isto\u010dnih Karpata je omiljena destinacija turista. Reka Vaser duzine 60 km. strvorila je spektuakularnu dolinu sa opasnim provalijama, gustim \u0161umama, golim liticama i izvorima mineralne vode. U poslednje vreme pobolj\u0161ana je ovde turisti\u010dka infrastruktura i obele\u017eeno 11 trasa. Turisti imaju mogu\u0107nost da tra\u017ee sme\u0161taj u gradovima Bor\u0161a i Vi\u0161eul de Sus. Maramure\u0161 je idealno mesto za turiste koji \u017eele da provedu zimske praznike u jednom mirnom selu . Katalina Bogdan dodaje:\u2019\u2019\u010cesto \u010dujem kako turisti ka\u017eu da su odmori u ovoj zoni neka vrsta povratka u pro\u0161lost. Ovde se i dalje \u010duvaju obi\u010daji i tradicije zimskih praznika. U naselju Pojenile de sub munte , najve\u0107em ukrajinskom selu ove \u017eupanije najreprezentativnija Bozi\u010dna pesma je Presveta Bogorodica. Pesma ima skoro 40 strofa i peva se uz pratnju violine. U nasleju Bistra, u predve\u010de Bozica, pripremaju se 12 vrsta jela koja simbolizuju 12 apostola i bacaju se zrna pasulja na sve strane sobe. Imamo i novogodisnje obi\u010daje. Momci i devojke skuplaju se u novogodi\u0161njioj no\u0107i u jednoj od ranije odredjenoj ku\u0107i gde od p\u0161enicnog brasna prave knedle koje kuvaju a zatim redjaju na stolu. \u010ciju knedlu pojede gladna ma\u010dka o\u017eeni\u0107e se ili udati slede\u0107e godine.
\nSvakom godinom u Maramure\u0161u dolazi sve ve\u0107i broj domacih i stranih turista, jer ova zona Rumunije privla\u010di svojim lepotama.
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako se slu\u010dajno nadjete u Maramure\u0161u, osta\u0107ete impresionirani lepotom predela i gostoprinstvom me\u0161tana. Ovda\u0161nji ljudi su nenadma\u0161ni majstori prerade drveta. Svaka crkva imo svoju istoriju isklesanu u drvetu, a kapije doma\u0107ina su posebna pri\u0107a. One su praktic\u010dno simbol Maramure\u0161a. Bile su tokom vremena izazov za sve majstore koji su se medjusobno utrkivali ko \u0107e napraviti […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":152199,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-522960","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n