\u017divotinjski svet smanjen je za 50% u poslednjih 40 godina, upozorava se u ovogodi\u0161njem Izve\u0161taju \u2019\u2019\u017diva planeta\u2019\u2019 ekolo\u0161ke Organizacije WWFN. Istovremeno, \u017eivimo i tro\u0161imo resurse kao da imamo jo\u0161 jednu planetu na raspolaganju. Na svetskom nivou zahtevi \u010dove\u010danstva su za 50% ve\u0107i nego mogu\u0107nosti planete da se regeneri\u0161e. Studija pokazuje da je najve\u0107a opasnost za planetu gubljenje i degradacija biodiverziteta. Pored toga, lov, ribolov i klimatske promene predstavljaju, takodje, veliku pretnju. Mago\u0161 \u010cibi, director WWF Rumunija nagla\u0161ava: \u2019\u2019Na\u017ealost, u poslednjih 40 godina od kada se pravi Izve\u0161taj \u2019\u2019\u017diva planeta\u2019\u2019 diverzitet na na\u0161oj planeti je u stalnom opadanju. Istovremeno i na\u0161 otisak na ovu planetu je sve sna\u017eniji. Na\u0161a potro\u0161nja raste svakim danom i ne preduzimamo ni\u0161ta za ozdravljenje planete. Trenutno je broj populacije riba, ptica, sisara i gmizavaca smanjen za 52% u poslednjih 40 godina, a to zna\u010di da je vi\u0161e od polovine \u017eivotinja na\u0161e planete uni\u0161teno u poslednjim godinama. 76% slatkovodih vrsta je nestalo u ovom 40-togodi\u0161njem periodu, \u0161to je zastra\u0161uju\u0107e. Tro\u0161imo kao da imamo na raspolaganju jednu i po planetu\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izve\u0161taj \u2019\u2019\u017diva planeta\u2019\u2019 pokazuje da samo za\u0161ti\u0107ene povr\u0161ine kojima se efikasno upravlja mogu podr\u017eati \u017eivotinjski svet. Primer u ovom smislu je rast populacije nepalskih tigrova, zahvaljuju\u0107i Medjunarodnoj uniji za za\u0161titu prirode. U za\u0161ti\u0107enim zonama nestaje dva puta manje \u017eivotinja nego u neza\u0161ti\u0107enim. U Izve\u0161taju se upozorava na to da \u010dovek uni\u0161tava populacije divljih \u017eivotinja svuda, \u010dak i u okeanima. Morske populacije, od 1970. godine do 2010., smanjene su za skoro 40 %, posebno morska kornja\u010da, mnoge vrste ajkula ali i ptice selice. U Izve\u0161taju se navodi na to da je biodiverzitet najvi\u0161e ugro\u017een u tropskim zonama. Mago\u0161 \u010cibi obja\u0161njava: \u2019\u2019Najve\u0107i gubici su u zonama pod ekonomskim pritiskom, odnosno zone koje se razvijaju, posebno u Ju\u017enoj Americi, Africi i jugoisto\u010dnoj Aziji. Gubitke u poslednjih 40 godina imala je i Evropa. Sada je u Evropi zabele\u017een trend oporavka biodiverziteta, ali ne treba zaboraviti da dr\u017eave Evrope, uklju\u010duju\u0107i ovde i na\u0161u zemlju, i ostali kontinenti, vr\u0161e pritisak na resurse Ju\u017ene Amerike, Afrike i jugoisto\u010dne Azije\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kada govorimo o ekolo\u0161kom otisku, odnosno o pritisku \u010dove\u010danstva na ekosistem, treba da naglasimo da postoji velika razlika medju zemljama. Postoje dr\u017eave koje tro\u0161e mnogo vi\u0161e nego \u0161to planeta moze da pru\u017ei, a to su arapske zemlje i veoma razvijene dr\u017eave (SAD, \u0160vedska, Belgija, Danska), dok druge ne tro\u0161e ni 50% mogu\u0107nosti planete. Rumunija ostavlja slab ekolo\u0161ki otisak zbog pada industrije, ka\u017ee Mago\u0161 \u010cibi: \u201a\u201aRumunija je ispod proseka i ako bi svi stanovnici planete \u017eiveli kao Rumuni, potro\u0161ili bi resurse 1,4 planete. Ovo je najni\u017ei otisak ugljenika u Evropskoj uniji, ali, na\u017ealost, nije posledica strategije koja bi vodila ra\u010duna o odr\u017eivom razvoju, ve\u0107 kolapsa industrije posle 1989. godine. Industrija se nije oporavila i sada ne postoje jasne strategije koje bi integrisale odr\u017eivost u svim granama, od saobra\u0107aja do gradjevinarstva, a u mnogim oblastima ne postoji element \u2019\u2019sredina\u2019\u2019 ili se nedovoljno primenjuje.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izve\u0161taj \u2019\u2019\u017diva planeta\u2019\u2019 navodi da se vi\u0161e od 200 hidrografskih bazena iz kojih se snabdeva 2,5 miljiardi ljudi suo\u010dava sa deficitom vode najmanje jednom godi\u0161nje. Autori Izve\u0161taja predla\u017eu i re\u0161enja i sugeri\u0161u da se pro\u0161ire za\u0161ticene povr\u0161ine, \u010duvaju i regeneri\u0161u \u0161ume, uvede odgovaraju\u0107i menad\u017ement vodenih izvora, za\u0161tite divlje \u017eivotinje i rekonstrui\u0161u vla\u017ene zone. Globalni dogovor koji bi favorizovao ekonomiju zasnovanu na smanjenju emisija \u0161tetnih gasova je od su\u0161tinske va\u017enosti, navode eksperti, jer fosilno gorivo ostavlja najsna\u017eniji ekolo\u0161ki otisak.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017divotinjski svet smanjen je za 50% u poslednjih 40 godina, upozorava se u ovogodi\u0161njem Izve\u0161taju \u2019\u2019\u017diva planeta\u2019\u2019 ekolo\u0161ke Organizacije WWFN. Istovremeno, \u017eivimo i tro\u0161imo resurse kao da imamo jo\u0161 jednu planetu na raspolaganju. Na svetskom nivou zahtevi \u010dove\u010danstva su za 50% ve\u0107i nego mogu\u0107nosti planete da se regeneri\u0161e. Studija pokazuje da je najve\u0107a opasnost za […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":152559,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523082","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n