Agronom Jon Jonesku de la Brad je davne 1860. godine upozorio na potrebu podizanja \u0161umskih pojaseva za odbranu puteva i terena od nanosa snega i vetra. U zoni Jalomice pojavljuju se prvi drvoredi od bagrema kao za\u0161tita od snega i vetra. Va\u017enu ulogu u \u0161irenju ovih drvoreda imale su plantacije oko konaka. 1884. godine u Olteniji pre\u0161lo se na fiksaciju nasipa pom\u0107u bargema na oko 3000 hektara mobilnog peska. Rumunija je bila medju prvim dr\u017eavama sveta koja je primenila ovaj metod. Ako su u Olteniji pre vi\u0161e vekova velike povr\u0161ine stabilizovane i zasti\u010dene drvoredima i \u0161umarcima, vremenom intenzivna poljoprivreda i od\u0161umljavanje pogodovale su pojavi peskovitih oluja. Posle katastrofalnih su\u0161a u 1929. i 1935. godini do\u0161lo se do zaklju\u010dka da su neophodni vetroza\u0161titni pojasevi. Na samom po\u010detku drvoredi su podignuti ne vode\u0107i ra\u010duna o njihovoj povezanosti, pored pa\u0161njaka, obradivog zemlji\u0161ta a nakon 1950. godine podi\u017eu se drvoredi iz ksperimentalnih stanica. Agrarnom reformom iz 1945. godine u Rumuniji je posadjeno 1000 hektara za\u0161titnih pojaseva, posebno u \u017eupanijama Jalomica, Buzau I Brajila. 1958. godine pojavljuju se prve manifestacije protiv ovakvih radova zbog politike pove\u0107anja poljoprivrednih terena I na ovaj na\u010din se od\u0161umljava vi\u0161e hiljada za\u0161titnmih pojaseva pored poljoprivrednih terena, puteve i pruge. Adam Kra\u010dunesku ,generalni director \u0160umske uprave ka\u017ee: Kako se mo\u017ee konstatovati posebno u zimskom periodu u zoni ravnice Baragan pa i na zapadu i istoku Rumunije imamo ozbiljne pobleme sa sne\u017enim padavinama koje ugro\u017eavaju infrastrukturu. Bilo bi dobro da se uz saobra\u010dajnice postave \u0161umski pojasevi za odbranu od vetra. Ovi drvoredi za\u0161titili su ne samo saobra\u010dajnice vec i poljoprivrednio zemlji\u0161te. Mi smo imali ambiciozan plan podizanja \u0161umskih pojaseva posle 1906. godine pa sve do medjuratnog perioda. U ravnici Baragana imali smo vi\u0161e hektara ovakvih pojaseva, a sada se mogu videti samo u zoni Kadrilatera i to zahvaljuju\u010di rumunskim in\u017eenjerima i \u0161umskim radnicima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove jeseni \u0160umska uprava Romsilva po\u010dela je radove na realizaciji prvog \u0161umskog pojasa u poslednjih 25 godina u \u017eupaniji Jalomica, du\u017e autoputa A2 u duzini od 11 km, odnosno na 24 hektara. Predstavnici Romsilva ka\u017eu da su napravili neophodne studije izvodljivosti za realizaciju 600 km \u0161umskih pojaseva u celoj zemlji, ali sve zavisi od saglasnosti vlasnika terena sa podizanjem pojaseva. Vlasnici terena du\u017e nacionalnijh puteva ohrabreni su da se pridru\u017ee programu i da dozole realizaciju ovih za\u0161titnih pojaseva u zamenu za odredjenu rentu. Ako se vlasnici ne\u0107e slo\u017eiti, Romsilva \u0107e morati da vr\u0161i ekspropriajciju u javnom interesu. Adam Kra\u010dunesku: Poljoprivredno zemlji\u0161te je var\u010deno ne vode\u0107i racuna o ovim povr\u0161inama i nakon 1990. godine shvatili smo da su nam ove povr\u0161ine potrebne. Parlament Rumunije doneo je zakon o \u0161umskim pojasevima za za\u0161titu od vetra i nanosa snega, ali samo zakon nije dovoljan, jer mi nemamo dr\u017eavne terene. Ovde u Fete\u0161tiju uspeli smo da u skladu sa vladinom uredbom od Uprave drzavnih poseda pod administraciju \u0160umsle uprave uzmemo prvu deonicu za \u0161umske pojaseve koju \u010demo realizovati du\u017e Autoputa A2<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako postoji jasan program u roku od 10 godina mogu se realizovati \u0161umski pojasevi koji su potrebni Rumuniji- dodao je \u0161ef Romsilva uz napomenu da ideja nije novijeg datuma, ali je prvi put posle 2002. godine, kada je usvojen Zakonn br.289 o \u0161umskim pojasevima za odbranu od nanosa snega, predvidjen i bud\u017eet za ovu namenu u vinisni od skoro 700 000 evra. Za idu\u010du godinu trebalo bi da se bud\u017eet pove\u0107a bar dva puta: U celoj zemlji potreno nam je 1720 kilometara \u0161umskih pojaseva samo za za\u0161titu saobra\u010dajnica ne ra\u010dunaju\u0107i poljoprivredno zemlji\u0161te. Realizovan je deo studije izvodjivosti, znamo gde treba da sadimo ove pojaseve, ali postoje vlasnici terena koji ne \u017eele da nam ustupaju odredjene povr\u0161ine. U skladu sa zakonom u ovakvim slu\u010dajevima Nacionalna \u0161umska uprava preduze\u0107e mere eksproprijacije. U prvom redu \u0161umski pojasevi su potrebni za zastitu Autoput A2, nacionalnih i okru\u017enih oputeva na jugu i istoku zemlje kako bi se osigurao nesmetani saobra\u010daj u zimskom periodu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija trenutno ima oko 2000 hektara terena pod \u0161umskim pojasevima, ali ova povr\u0161ina predstavlja samo 10 % potreba. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Agronom Jon Jonesku de la Brad je davne 1860. godine upozorio na potrebu podizanja \u0161umskih pojaseva za odbranu puteva i terena od nanosa snega i vetra. U zoni Jalomice pojavljuju se prvi drvoredi od bagrema kao za\u0161tita od snega i vetra. Va\u017enu ulogu u \u0161irenju ovih drvoreda imale su plantacije oko konaka. 1884. godine u […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523084,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523083","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n