Delta Dunava je najve\u0107i vla\u017eni rezertat Evropse, jedini rezervat biosfere UNESKO-a i tre\u0107i po bogatstvu biodiverziteta posle Velikog koralnog ostrva i Arhipelaga Galapagos. Iako ima ogroman turisti\u010dki potencijal, ovda\u0161nji ljudi \u017eive i dalje u \u0161iromastvu, bez kanalizacije, vode za pi\u0107e, radnih mesta i lekaskih usluga. Ekonomski defavorizovanoj zoni Delte Dunava potrebni su razvojni projekti i podr\u0161ka vlasti. Zanatstvo, tradicije, ekskurzije po kanalima i jezerima, riblji specijaliteti su samo neki od argumenata za ve\u0107e razvojne \u0161anse Delte Dunava. Na\u017ealost ponuda kvalitetnih usluga je siroma\u0161na, pre svega zbog lo\u0161e infrastructure i nesta\u0161ice kvalifikovane radne snage.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zbog sve ve\u0107eg interesa doma\u0107ih i stranih turista za provode u prirodi Asocijacija\u2019\u2019Ivan Pacajkin- Milja 23\u2019\u2019 predla\u017ee novi na\u010din turizma u Delti Dunava. Odgovorni turizam koji bi odr\u017eao ravnote\u017eu izmedju valorizacije biodiverziteta, lokalnih tradicija i ekonomske strane, odnosno kvalitetan turizam koji bi zoni doneo neophodna finansijska sredstva. Re\u010d je o projektu \u2019\u2019Ladja Habitat: riboturizam u Delti Dunava\u2019\u2019, novi koncept u Rumuniji koji je u Evropi veoma popularan. Teodor Frolu, podpredsednik Asocijacije \u2019\u2019 Ivan Pacajkin\u2019\u2019 isti\u010de: \u2019\u2019Turistima nudimo pola dana ili dan u dru\u0161tvu alasa. Imaju priliku da u tradicionalnim \u010damcima pecaju zajedno. Alasi imaju vi\u0161e zona u kojima love ribu, oko 20-30, tako da ribolov postaje prijatna \u0161etnja po ovim zonama. Sa ulovljenom ribom idu zajedno u alasovo doma\u010dinstvo gde pripremaju ru\u010dak. Ovi dogadjaji su nezaboavni za ljubitelje prirode iz Rumunije i inostranstva.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predstavnici Asocijacije \u2019\u2019Ivan Pacajkin Milja 23\u2019\u2019 o prednostima projekta ka\u017eu: \u2019\u2019U prvom redu smanjuje se pritisak na zalihe ribe, jer se radi o mnogo manjim koli\u010dinama ulovljene ribe koja je medjutim prodata turistima po visokoj ceni, jer se riba tamo priprema. U ovom slu\u010daju alasi love\u0107i manje, zaradjuje vi\u0161e. Drugi argument je taj da se u ovom slu\u010daju radi o specifi\u010dnoj koturisti\u010dkoj usluzi, va\u017enoj komponenti lokalne tradicije. Malo je ljudi koji znaju da se gastronomija smatra i nemterijalnom ba\u0161tinom jedne zone. Ovim projektom stvara se i alternativa na ribolov i novi izvor prihoda alasa iz Delte Dunava. Iako su ulovljene kolicine ribe smanjene, ovde imamo zajednicu od skoro 1800 akreditovanih ribara. Ako bi bar procenat ribara diverzifikovao ekonomsku aktivnost, to bi za zonu i zajednicu bila velika korist.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pet ribarskih porodica u\u010destvovace u ovom projektu. Alasi su ve\u0107 identifikovani i spremni da ovog prole\u0107a turistima pru\u017ee priliku da se upoznaju sa njihovim \u017eivotom u rezervatu. \u010camcem se pogu prevoziti 10 turista, a motor ja\u010dine pet konjiskih snaga ima autonomiju od oko 6 sati voznje brzinom od 8 kilometara na sat. U vreme \u0161etnje tradicionalnim \u010damcima turisti imaju priliku da posmatraju i fotografi\u0161u ptice u Delti Dunava, pravom pticijem i ribljem raju. Ovde \u017eivi 325 vrsta ptica, od koji su 70 vanevropske. Pored brojnih pti\u010dijih vrsta svakog prole\u0107a svra\u0107a i pelican- simbol Delte- i formira ovde najve\u0107u koloniju u Evropi. Delta je spektakularna svakog prole\u0107a- kazu ornitolozi. Sada je u toku migracija I Delta je prepuna ptica iz Afrike ili Mediterana. Ptice pevaju ovde do juna, kada po\u010dinje period parenja. U aprilu i maju u Delti po\u010dinje da rastu trska i rogoz, a nesto kasnije lokvanj. Predstavnici Asocijacije \u017eele da ovim projektom stvore model koji bi se pro\u0161irio na celu Deltu. Snimi\u0107e se i dokumentarni film o na\u010dinu funkcionisanja riboturizma i formira\u0107e se karavan u 10 naselja Delte. Ovde \u0107e se odr\u017eati susreti i razgovori sa zajednicama tamo\u0161njih alasa da bi se njihovo iskustvo iskoristilo u drugim zajednicama. Teodor Frolu dodaje: \u2019\u2019Mi im poma\u017eemo ekspertima koji mogu da im predlo\u017ee turisticke ponude. Takodje imamo za njih tri ladje. \u017delimo da ladja postane neka vrsta venecijske gondole, koja bi postepeno postala prava lokalna atrakcija i turisti\u010dka ponuda.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat Ladja Habita: riboturizam u Delti Dunava finansira Nema\u010dka asocijacija za medjunarodnu saradnju preko Platforme turisticke saradnje u zoni Dunava. Projekat je poceo da se primenjuje u oktobru 2014. godine i traje do jula 2015,. Ukupni budzet iznosi 29 320 evra, od kojih 25% snosi Asocijacija \u2019\u2019Ivan Pacajkin Milja 23\u2019\u2019.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Delta Dunava je najve\u0107i vla\u017eni rezertat Evropse, jedini rezervat biosfere UNESKO-a i tre\u0107i po bogatstvu biodiverziteta posle Velikog koralnog ostrva i Arhipelaga Galapagos. Iako ima ogroman turisti\u010dki potencijal, ovda\u0161nji ljudi \u017eive i dalje u \u0161iromastvu, bez kanalizacije, vode za pi\u0107e, radnih mesta i lekaskih usluga. Ekonomski defavorizovanoj zoni Delte Dunava potrebni su razvojni projekti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523138,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523137","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n