Zelene povr\u0161ine rumunske prestonice smanjenje su drasti\u010dno posle podizanja zgrada raznih namena. U poslednjih 25 godina Bukure\u0161t je izgubio skoro pedeset odsto zelenih povr\u0161ina: parkova, basta, drvoreda i [uma. Sada svaki stanovnik Bukure\u0161ta ima manje od jedne \u010detvrtine proseka predvidjenih medjunarodnim normama. Od 3500 hektara zaleneih povr\u0161ina koliko je Bukure\u0161t imao 1990. godine, povr\u0161ina je smanjena na 1600 hektara.Nezavidna situacija zelenih povrsina i se\u010da drvecaiI parkova rezultat je Urbanistickog plan iz 2000. godine i usvajanja Zakona o povra\u010daju konfiskovanih povr\u0161ina u komunisti\u010dkom periodu. U ovom trenutku parkovima Bukurest preti uni\u0161tenje ako vlasti ne\u0107e preduzeti odgovaraju\u0107e mere, upozoravaju organizacije za o\u010duvanje cvekove sredine. Dan Trifu podpredsednik Eko-gradjanske organizacije koja zajedno sa Asocijacijm Spasite Bukure\u0161t u\u010destvuje aktivno u procesima protiv mafije nekretnina ka\u017ee: Radi se o veoma velikim povr\u0161inama. Samo u Omladinskom parku izgubili smo skoro 28 hektara zelenih povr\u0161ina i to na bazi falsifikovanih dokumenata.U De\u010dijem parku, koji je u sastavu Omladinskog parka, imali smo 44 hektara, a Urbanisti\u010dki plan ima samo 16 hektara. Ovi dokumenti bili su glavno oru\u017eije za pruzimanje ovih zelenih povr\u0161ina. U 2000.toj godini mnoga preduze\u0107a bila su ve\u0107 privatizovana tako da za mafiju nekretnina nije bilo vi\u0161e mesta. 2000. godina je bila tu\u017ena kada je usvojen Zakon o restituciji konfiskovane imovinae. Pripremili su odli\u010dno teren raznim urbanisti\u010dkim planovima i sada se na ovim povr\u0161inama nalaze vi\u0161enamenske zgrade. Vise stotina hektara, vlasni\u0161tvo bukure\u0161tanskih rasadnika koji su obezbedili dedroloski materijal, pretvoreno je u gradjevinske zone. U blizini \u0161ume Baneasa podignut je stambeni kvrt i vile na 600 hektara. Doneta je \u010dak i odluka da se ovde gradi put sa sest kolovznih traka, ali su organizacije za za\u0161titu \u010dovekove sredine osujetile ovu nameru. Nelegalno je izvrsena i seca nekoliko stotina stabala Istraziva\u010dkog centra Baneasa- kaze Dan Trifu: Velike povr\u0161ine Instituta za vocnjake Baneasa dopale su u ruke sumnjivih osoba koje i dalje nastoje da uni\u0161te ovu zonu. U neposrednoj blizini medjunarodnog aerodroma Otopeni nalazi se dobro poznata Komercijalna platforma Baneasa gde je vi\u0161e desetina hektara vo\u0107njaka pretvoreno u betone. Najlep\u0161i drvored jedne evropske prestonice od crvenog hrasta nestao je da bi se podigao ovaj kvart. U ovoj zoni izgubili smo vi\u0161e hektara zelenih povr\u0161ina, a posledice se mogu videti, pove\u0107an je saobra\u0107aj i istovremeno i zagadjenje u ovoj zoni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U posdenjih 25 godina iz Bukure\u0161ta je nestalo skoro milion stabla iz parkova i drvoreda. Sa velikih bulevara nestalo je oko 50 odsto stabala- ka\u017ee Dan Trifu: Po na\u0161im procenama medju stambenim zgradama ugro\u017eeno je vi\u0161e od 150 hektara zelenih povr\u0161ina. Sve se ovo de\u0161ava zbog Urbanisti\u010dkog plana iz 2000-te godine. U urbanisti\u010dkoj dokumentaciji ne postoje zelene povr\u0161ine izmedju stambenih zgrada. Ovo je zlo\u010din lokalnih vlasti prema sredini jer nije pridat odgovarajuci status ovim zelenim povr\u0161inama. Ove su uvr\u0161tene u industrijske ili stambene zone. Park Izvor sa 8 hektara spada, po Urbanisti\u010dkom planu, u gradjevnsku zonu. U Omladinskom trgu, pored vec 28 izgublenih hektara, predvidjeno je nestajanje jo\u0161 3 hektara za podizanje privatnog univerzitetskog kampusa. Povr\u0161ina Politehni\u010dkog parka smnjena je za 50% posle restitucije terena i ovde se predvidja podizanje zgrade sa 26 spratova. Park Prisaka Dormej izgubio je \u0161est hektara zelene povr\u0161ine. Park IOR, koji se sada zove Park Joan Aleksandru Kuza izgubio je 50% povr\u0161ine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mnogi parkovi rumunske prestonice su smanjeni i nestali. Organizacije za o\u010duvanje sredine uspele su sudskim putem da spasu od nestajanja Park Karol, gde je predvidjena gradnja Katedrale ili Park \u017eelezni\u010dke stanice gde je predvidjena gradnja podzemnog parkinga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema zvani\u010dnim podacima Bukure\u0161t ima 23 kvadratna metra po stanovniku, ali organizacije za o\u010duvanje sredine smatraju da je povr\u0161ina mnogo manja jer je ovde ura\u010dunata i \u0161uma Baneasa koja se nalayi u vangradskoj zoni. Organizacije su izra\u010dunale da Bukure\u0161t ima samo 8,5 kvadratnih metara po stanovniku. Pretvaranje Bukure\u0161ta u neprekidno gradili\u0161te rezultiralo je velikim zgadjenjem koje ubija vi\u0161e hiljada osoba godisnje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zelene povr\u0161ine rumunske prestonice smanjenje su drasti\u010dno posle podizanja zgrada raznih namena. U poslednjih 25 godina Bukure\u0161t je izgubio skoro pedeset odsto zelenih povr\u0161ina: parkova, basta, drvoreda i [uma. Sada svaki stanovnik Bukure\u0161ta ima manje od jedne \u010detvrtine proseka predvidjenih medjunarodnim normama. Od 3500 hektara zaleneih povr\u0161ina koliko je Bukure\u0161t imao 1990. godine, povr\u0161ina je […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523205,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523204","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n