Planine Fagara\u0161 poznate su po pejza\u017eima jedinstvene lepote, netaknutim zonama, bogatim biodiverzitetom tako da su zaslu\u017eeno uvr\u0161tene u Natura 2000. Na\u017ealost u poslednje vreme divlja se\u010da je sve u\u010destalija. U \u017dupaniji Ardje\u0161 zabele\u017eeno je od 2009. do 2011. godine 6458 slu\u010dajeva divlje se\u010de \u0161uma. Najizo\u017eenije su privatne \u0161ume jer vlasnici nisu potpisali ugvore sa \u010duvarima, iako imaju ovu obavezu. Na sli\u010dne situacije nailazimo skoro svuda i one predstavljaju veoma veliku pretnju za pre\u017eivljavanje karpatskih \u0161uma, najvrednijih \u0161uma Evrope. Od pre nekoliko godina Fondacija Konzervej\u0161n Karpatija realizuje projekat koji spasava \u0161ume od se\u010de. Uz pomo\u0107 medjunarodnih fondova, Fondacija kupuje \u0161umske povr\u0161ine u zoni Planina Fagara\u0161 i ovde ih po\u0161umljava, \u0161titi i u\u010destvuje u rehabilitaciji degradiranih podru\u010dija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihaj Zota tehni\u010dki director Fondacije objasni\u0107e nam kako je sve po\u010delo: \u2019\u2019Ideja je potekla 2005-2006, kada je u zoni Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj po\u010dela divlja se\u010da posle vra\u0107anja nacionalizovanih \u0161uma. U to vreme na\u0161 izvrsni director Kristof Promberger i Hanganu Horaciu, vr\u0161ilac du\u017enosti direktora Nacionalnog parka Pjatra Krajului pozvali je grupu filantropa koji su pokazali interes za konzervaciju prirode, i posle razgovora sa ovim ljudima do\u0161lo se do zaklju\u010dka da postoji jedna varijanta za spasavanje \u0161uma od se\u010de, ali ne klasi\u010dna koja predvidja borbu zajedno sa vlastima protiv divlje se\u010de. Ovi ljudi su do\u0161li do zaklju\u010dka da je najve\u0107a \u0161ansa za spasavanje \u0161uma kupovina, jer bi se na ovaj na\u010din \u0161ume mogle konzervirati i za\u0161tititi. U to vreme ideja je bila nova i pomalo \u010dudna. I sada se ljudi pitaju ako iza ovog posla nema skrivenih ciljeva. U svakom slu\u010daju kupljene su prve \u0161umske povrsine u 2007. godini u zoni Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj. Kada je se\u010da prekinuta unutar Parka Pjatra Krajului, preselila se u dolini reke Dambovica, u Planinama Fagra\u0161. Ovde je nelegalno pose\u010deno skoro 2000 hektara od 2004. do 2010. godine tako da je proces kupovine terena nastavljen u ovoj zoni. Polako smo po\u010deli da kupimo \u0161umske povr\u0161ine i sada imamo vi\u0161e od 600 kupovno-prodajnih ugovora. Niko nije verovao da \u0107emo posle kupovine 3 hektara uspeti da kupimo 16 hiljada hektara \u0161uma.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za upravljanje ovim povr\u0161inama Fondacija je osnovala sopstvenu \u0161umsku upravu kao i lova\u010dko udru\u017eenje, jedino koje u Rumuniji ne lovi ni\u0161ta. Fondacija ima i tri rasadnika gde se proizvode rasadi za rehabilitaciju \u0161uma. Po oceni stru\u010dnjaka, Konzervej\u0161n Karpatija je od izuzetne va\u017enosti je o\u010duvanje prirodne kompozicije \u0161uma. U dolini reke Dambovica, u zoni grada Rukar, od 2005. do 2011. godine nelegalno je pose\u010deno 2500 hektara, a nije po\u0161unljen nijedan hektar. Fondacija je kupila 400 hektara posecene \u0161ume koje se sada regeneri\u0161u- ka\u017ee Mihaj Zota: \u2019\u2019U prvom redu kupili smo sve povr\u0161ine koje smo mogli spasiti od divlje se\u010de. Kasnije, posebno nakon 2012. gdine, po\u010deli smo sa realizacijom projekata ekolo\u0161ke rekonstrukcije, od kojih je najve\u0107i kofinansirala Evropska komisija. U okviru Projekta Life Natura kupljeno je 400 hektara ogoljenih povr\u0161ina od preko 2000 koliko ima u zoni i ovde smo po\u010deli ekolo\u0161ku rekonstrukciju. Prakti\u010dno akcije ekolo\u0161ke rekonstrukcije predpostavljaju kofinansiranje od strane Evropske komisije i kupovina \u0161uma od strane fondacije. Imamo tri mala rasadnika gde proizvodimo neophodne sadnice za po\u0161umljavanje. Pre sto godina u dolini gornjeg toka reke Dambovica imali smo kombinociju bukve i \u010detinara. Imali smo ovde bukvove, omorikove, javorove \u0161ume i mnoge druge vrste. U komunistickom periodu \u0161umska politika je odlu\u010dila da se umesto kombinacije ovih vrsta sade \u010detinari, jer se smatralo da \u010detinari rastu mnogo br\u017ee, a drvna masa je bila veoma va\u017ena za industriju name\u0161taja i gradjevinarstvo. Mi treba sada da se vratimo \u0161ume u prvobitno stanje\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle obnavljanja plantacija u \u0161umama Fagarasa, briga se vodi i o nekada\u0161njem drvoredu jove du\u017e reke Dambovica i njenih pritoka. Fondacija ce kupiti i druge \u0161umske povr\u0161ine i na kraju stvoriti zasti\u010denu zonu velikih razmera na jugu rumunskih Karpata, gde \u0107e se\u0107a i lov biti zabranjeni. Mihaj Zota dodaje: \u2019\u2019Mi \u017eelimo da netaknute \u0161ume i \u0161ume na visokim nadmorskim visinama postanu Nacionalni park. Trebalo je da Planine Fagara\u0161 postanu prvi nacionalni park Rumunije, ali zbog razli\u010ditih dru\u0161tveno-ekonomskih interesa nisu. Mi \u017eelimo da u svim mesnim zajednicam oko Planina Fagar\u0161 realizujemo projekat identifikacije odr\u017eivih poslova koji bi doneli potreba finansijska sredstva mesnim zajednicama i istovemeno imali prijateljski odnos prema prirodi. Za oko 5,10,20 godina sve ove mesne zajednice shvati\u0107e da su najva\u017eniji kapital zone Planine Fagar\u0161. Napravili smo nekoliko koraka napred na ovom putu. Imamo jedan projekt za koji su napravljene dru\u0161tveno-ekonomske studije, a sada se radi na poslovnim planovima. Smatramo da je ovo prvi korak za progla\u0161enje jedne zone nacionalnim parkom. Fondacija Konzervej\u0161n Karpatija pokloni\u0107e rumunskoj dr\u017eavi za\u0161ti\u0107ene zone, pod uslovom da dr\u017eava preuzme njihovo upravljanje i garantuje re\u017eim konzervacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Planine Fagara\u0161 poznate su po pejza\u017eima jedinstvene lepote, netaknutim zonama, bogatim biodiverzitetom tako da su zaslu\u017eeno uvr\u0161tene u Natura 2000. Na\u017ealost u poslednje vreme divlja se\u010da je sve u\u010destalija. U \u017dupaniji Ardje\u0161 zabele\u017eeno je od 2009. do 2011. godine 6458 slu\u010dajeva divlje se\u010de \u0161uma. Najizo\u017eenije su privatne \u0161ume jer vlasnici nisu potpisali ugvore sa \u010duvarima, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523249,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523248","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n