Rumunija zaspola\u017ee najve\u0107om povr\u0161inom agrarnih terena sa visokom prirodnom vredno\u0161\u0107u u Evropi. Ove povr\u0161ine nalaze se u seoskim sredinama, u Transilvaniji, Maramure\u0161u, podkarpatskim bregovima i na jugozapadnom delu gde su racionalna ispa\u0161a i odustvo ve\u0161tackog gnojiva omogu\u010dili opstanak spontane i divlje flore. Ove zone predstavljaju 30% ukupne agrarne povr\u0161ine zemlje, odnosno 5 miliona hektara, gde postoje farme malih dimenzija, ve\u010dinom porodi\u010dnih. Zona saskih sela u Transilvaniji bogata je pa\u0161njacima — bogatim stani\u0161tima mnogih vrsta \u017eivotinja koje su nestale u drugim delovima Evrope. Ben Mehedin portparol Fondacije Adept Transilvanija ka\u017ee: \u2019\u2019Ove parcele, na kojima se praktikuje poljoprivreda sa minimalnim posledicama po sredinu, omogu\u010dile su bogat diverzitet \u017eivotinja, biljaka i insekata posebno leptira. I to zahvaljuju\u0107i na\u010dinu na koji se praktikuje poljoprivreda i koji nam je omogu\u010dio proizvodnju hrane ali i harmoni\u010dan su\u017eivot \u017eivotinja. Mi smo realizovali projekat finansiran Programom svajcarsko-rumunske saradnje u \u0161est pilot zona u Transilvaniji. Ove zone se nalaze u Planinama Hargite i Sigi\u0161oare. U okviru projekta \u017eeleli smo da pre svega izbacimo na videlo dana ove terene sa visokom prirodnom vredno\u0161\u0107u, ali i ljude iz ove zone i njihove proizvode.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Cilj projekta, koji je realizovala Fondacija Adept Transilvanije od 2013 do 2016. godine, bilo je efikasnije konzervisanje ovih pa\u0161njaka i pru\u017eanje stru\u010dne pomo\u0107i i merketinskih ideja farmerima zone-naglasio je Ben Mehedin: \u2019\u2019U okviru projekta imali smo tri velike komponente. Prva se odnosila na politi\u010dku komponentu, odnosno kako mo\u017eemo da, uz pomo\u0107 javnih fondova, podr\u017eimo ove zone jer su one proizvodja\u010di javnih dobara koje se ne mogu sresti uvek u proizvodima ovda\u0161njih zona. Pre svega radi se o \u010distom vazduhu, \u010distim vodama, polenizaciji, agrodiverzitetu, biodiverzitetu i otporu na klimatske promene. Druga komponenta odnosila se na analizu tr\u017ei\u0161ta i poku\u0161aj de se identifikuje bolji polo\u017eaj ovih proizvoda na trzistu, jer su ovi \u010distiji, zdraviji i ukusniji. Ostale komponente odnosile su se obu\u010davanje razvojnih subjekata da razgovaraju sa ljudima o o\u010duvanju ovih tradicija kao i sa korisnicima ovih proizvoda, \u010dajeva, d\u017eemova, meda, sireva i mesnih proizvoda. U ovim zonama se praktikuje me\u0161ovita poljoprivreda. Naj\u010de\u0161\u0107e su porodice imale 1-3 grla stoke. Veoma va\u017ena je proizvodnja sena za stoku. Ovde se kosidba obalja najmanje jedamput godi\u0161nje i seno se odnosi stoci. Na ovaj na\u010din ove zone su stekle razli\u010dito floristi\u010dko bogatstvo od drugih zona gde se primenjuje intenzivna poljoprivreda.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uprkos vrednosti ovih zona za seoske zajednice i dru\u0161tvo, najve\u0107i broj pa\u0161njaka, poluprirodnih i mozaikalnih povr\u0161ina koje se gaje u ekstenzivnom re\u017eimu nalaze se pod rastu\u0107im pritiskom zbog intenziviranja poljoprivredne aktivnosti i promene na\u010dina upotrebe terena. Zbog ovakve situacije cilj projekta je bilo pronala\u017eenje re\u0161enja za opstanak tradicionalne poljoprivrede ne samo za opstanak seoskih zajednica i osiguranje zdrave hrane za stanovnike, ve\u0107 i za konzervaciju prirode. Ben Mehedin je dodao:\u2019\u2019 Mi \u017eelimo da stvorimo zdrav okvir za priznavanje ovih proizvoda ,za ve\u0107u potra\u017enju, da bi proizvodja\u010di nastavili ovaj na\u010din \u017eivljenja, bez subvencija i finansiranja, sopstvenim snagama kako su radili vi\u0161e vekova do sada. Mi \u017eelimo takodje da se stvori jedna solidna srednja klasa poljoprivrednika. Ovi mali proizvodja\u010di nemaju podr\u0161ku i postoji opasnost od njihovog nestanka. A oni su kustozi ovih terena. Njima preti opasnost od globalne ekonomije, Tamo gde se donose korektne odluke, ovi tereni omogu\u010duju bezbednost ishrane i zdravlje tla. \u0160to se ti\u010de poljoprivredne proizvodnje, ovi tereni proizvode mnogo vi\u0161e nego intenzivni, ako vodimo ra\u010duna o vrednosti poljoprivredne proizvodnje i proizvodnim tro\u0161kovima.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fondacija Adept zajedno sa WWF Rumunija i Fondacija ProPark oganizovale su nedavno konferenciju na evropskom nivou o modelu koji se primenjuje u Transilvaniji I o mogu\u010dnostima za pronalazenje re\u0161enja za opstank ovog izuzetnog prirodnog pejza\u017ea i mesnih zajednica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija zaspola\u017ee najve\u0107om povr\u0161inom agrarnih terena sa visokom prirodnom vredno\u0161\u0107u u Evropi. Ove povr\u0161ine nalaze se u seoskim sredinama, u Transilvaniji, Maramure\u0161u, podkarpatskim bregovima i na jugozapadnom delu gde su racionalna ispa\u0161a i odustvo ve\u0161tackog gnojiva omogu\u010dili opstanak spontane i divlje flore. Ove zone predstavljaju 30% ukupne agrarne povr\u0161ine zemlje, odnosno 5 miliona hektara, gde […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523262","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n