Planine Padurea krajului nalaze se u \u017eupaniji Bra\u0161ov, na severozapadu Karpata i, po svemu sude\u0107i, posta\u0107e destinacija ekoturizma. Podneta je dokumentacija o ispunjavanju uslova za izdavanje dozvole, a kustos zone Centar za za\u0161ti\u010dene zone i trajni razvoj \u017eupanije Bihor zavr\u0161io je razvojni projekat zone. Realizacija projekta po\u010dela je 2014. goine i zavr\u0161ena je posle 20 meseci uz finansijsku pomo\u0107 Norve\u0161ke. Identifikovana su mesta sa ekoturisti\u010dkim potencijalom i eventualne investicije kao i druge aktivnosti koje bi omogu\u0107ile da Planine Padurea krajuluj postanu atraktivne za turiste. Paul Jakoba\u0161 \u0161ef Centra za za\u0161ti\u0107ene zone i trajni razvoj Bihora ka\u017ee:,, Realizovali smo ve\u0107i broj neobele\u017eenih cikloturiti\u010dkih trasa na terenu, ali postoje i informacije o pra\u0107enju preko GPS-a, zatim mape, detaljan opis trasa na engleskom i rumunskom jeziku. Imamo dva centra za pozajmljivanje bicikala i jedan mikrobus za turiste. Uspeli smo da razvijamo i projekat sa mre\u017eom turisti\u010dkih pe\u0107ina. Pe\u010dina sa Rudni\u010dkim kristalima i Pe\u0107ina Meazada su najpoznatije. Ove su uredjene po evropskim standardima. Slede Pe\u010dina Vadul Kri\u0161uluj i Pe\u010dina Ungurul mare. Sve ove spadaju u lanac uredjenih pe\u010dina i turisti mogu da ih posete u odli\u010dnim uslovima. Radimo i na mre\u017ei speo-turisti\u0107kih pe\u010dina koja \u0107e najverovatnije biti gotova 2018. godine. Ima\u0107emo 10 neuredjenih pe\u010dina, bez osvetljenja, mostova ili lestvi, ali \u0107e biti sigurne. Zatim imamo i zone za avanturu. Postoje dve trase koje kombinuju eskaladu sa pe\u0161a\u0107enjem. Rafting staza polazi od nasleja Bulz i zavr\u0161ava se u Vadul Kri\u0161ulj i prolazi kroz spektakularni defile Kri\u0161ul repede. Ovde se mogu unajmiti \u010damci, postoje monitori i firme koje obezbedjuju tehni\u010dku pomo\u0107.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Planinama Padurea krajuluj, budu\u0107a ekoturisti\u010dka destinacija Rumunije, uredjiva\u0107ese mre\u017ea tematskih staza, medjusobno povezanih, koje se mogu obilaziti na biciklu. Mre\u017eu staza nazva\u017eemo,, Kre\u010dnja\u010dkim putem,, jer je ovde kre\u010dnjak dominantan, a kre\u010dnjacki objekti velikih razmera. Najve\u0107a povr\u0161ina Defilea Kru\u0161uluj repede-Padurea krajuluj pokrivena je \u0161umom, pa\u0161njacima i poljoprivrednim kulturama. O ovda\u0161njem biodiverzitetu Andrej Aks menadjer mre\u017ee Natura 2000 Padurea krajuluj ka\u017ee:,, Padurea krajuluj je zasti\u0107ena zona od evropskog interesa u kojoj \u017eivi vi\u0161e od 37 vrsta od komunitarnog zna\u010daja. Imamo ovde velike meso\u017edere, vukove, risove, vidre ali i zasti\u0107ene biljke kao \u0161to su perunika ili livadska sasa. Imamo i 3 veoma retka stani\u0161ta koja na novou Evropske unije predstavljaju svega 0,5% teritorije. Ovde raste i hrast medunac, meditranska stablo koji se retko mo\u017ee videti u ovom delu na\u0161e zemlje. Kre\u010dnjacke stene menjaju mikroklimat koji postaje topliji stvaraju\u0107i uslove za billjke koje ne pripadaju ovoj zoni.,,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Planine Padurea krajuluj bogate su pe\u010dinama u kojima \u017eive kolonije slepih mi\u0161eva. Andrej Aks obja\u0161njava:,, Ovde \u017eivi oko 16 vrsta slepih mi\u0161eva. Najve\u0107a vrsta je Veliki potkovnjak, a najmanja nije ve\u0107a od kutije \u0161ibica. U svim ovda\u0161njim pe\u010dinama \u017eive slepi mi\u0161evi. Imamo vi\u0161e od 2000 prirodnih \u0161upljina na 40 hiljada hektara ovog planinskog masiva. U pe\u010dini Meziat zimi \u017eivi druga po veli\u010dini kolonija slepih mi\u0161eva i sa 60 hiljada primeraka jedna je od najve\u0107ih u Evropi. Ovde imamo i prirodne botani\u010dke rezervate. Defilej Kri\u0161ul repede je rezervat koji ima vi\u0161e pe\u010dina, arheolo\u0161kih iskopina, jedinstvenih vrsta biljaka zahvaljuju\u0107i ovom mikroklimatu. Zona Padurea krajuluj je povoljno stani\u0161te i za gnezdjenje ptica. Imamo ovde tri para orla krsta\u0161a, vrste za koju se smatralo da je nestala ali se u poslednjoj deceniji pojavila u ovoj zoni. Imamo i dva gnezda crne rode, veoma retke vrste u Evropskoj uniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
U zoni Padurea krajuluj sa\u010duvane su tradicije. U naselju Ro\u0161ija i dalje funkcioni\u0161e vodenica stara vi\u0161e od jednog veka. Drvene crkve u nasleju Petreasa i Beznea ili one use\u010dene u stenu o\u010dekuju turiste. Jedna od prvih ekoturisti\u010dkih zona Rumunije je Mara-Kosau-Kreasta koko\u0161uluj u Maramure\u0161u, kao i Cara Hacegului, Kolinele Transilvanijej i Delta Dunava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Planine Padurea krajului nalaze se u \u017eupaniji Bra\u0161ov, na severozapadu Karpata i, po svemu sude\u0107i, posta\u0107e destinacija ekoturizma. Podneta je dokumentacija o ispunjavanju uslova za izdavanje dozvole, a kustos zone Centar za za\u0161ti\u010dene zone i trajni razvoj \u017eupanije Bihor zavr\u0161io je razvojni projekat zone. Realizacija projekta po\u010dela je 2014. goine i zavr\u0161ena je posle 20 […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":152899,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523264","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n