Nacionalni park \u010cahlau je za\u0161ti\u0107ena povr\u0161ina od nacionalnog interesa, nalazi se na severoistoku Rumunije u planinskom masivu \u010cahlau i prostire na 7000 hektara. Du\u017e bezbroj planinskih staza nailazimo na bogat biolo\u0161ki diverzitet, a u \u0161umama na skoro sve vrste divljih \u017eivotinja koje se mogu sresti u Karpatima. Kaludjeri koji su stigli posle pojave hri\u0161\u010danstva podigli su ovde hramove. Prirodne pojave su ovde isklesale u stenama planine \u010cahlau \u010dudne forme koje su inspirisale legende i postale prave turisti\u010dke atrakcije. Toaka, Panagija, \u0160ubara Dobrobanca, Dokijeva stena, Detunate, Mironove staze ili Vodena stena. Legende ka\u017eu da je ova planina dobila ime po jednoj vrsti orla, neprikosnovenog vladara ovda\u0161njih planinskih vrhova. Doktor istorije Danijel Dieakonu koji je u svojoj antologiji ima 49 legendi i prica o planini \u010cahlau ka\u017ee:,,Planina \u010cahlau nije najvi\u0161a planina Rumunije, \u010dak ni najvi\u0161a u isto\u010dnim Karpatima, ali se isti\u0107e po svojim dubokim dolinama. Planina \u010cahlau je jedinstvena po spektakurarnim proplancima, \u010dudnim oblicima stena koji su bili inspiracija za brojne legende o planini. Mi smo uspeli da prikupimo 52. Ne postoji nijedna planina kod nas koja ima ve\u0107i broj legendi. Planina \u010cahlau predstavlja pravi rumunski meteor jer se u planini i oko nje nalaze mnogi manastiri I kaludjerske \u010delije. Istori\u010dari i antropolozi smatraju da je \u010cahlau bila sveta planina Da\u010dana, a kasnije, pojavom monahizma na severu Dunava, monasi sa Atosa izabrali su ovo mesto. Planina ima svoj hram i slavu kao i Planna Atos. Na vrhu nalaze se Toaka i Panagija, kao i na Atosu. Od 19. veka, kada su mladi intelektualci po\u010deli da traze folklor, ovde kod nas su do\u0161li Vasile Aleksandri, Aleku Ruso. Gheorge Asaki je \u010duo od jednog pastira legendu Dokije i Trajana koja je postala osnivni mit Rumuna, mit etnogeneze.\u2019\u2019
\n <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ljubitelji pe\u0161a\u010denje nailaze ovde na prastare \u0161ume, planinske pa\u0161njake, vodopade. izolovane stene, istorijjske i prirodne spomenike. Mogu da se odlu\u010de za jednu od 7 trasa du\u017eine oko 6 km koje polaze od podnozija planine pa sve do vrha Toaka, na nadmorskoj visini od 1900 metara. Danijel Dieakonu upozna\u0107e nas sa novim detaljima:,,Na planini \u010cahlau imamo vi\u0161e od 400 floristi\u010dkih karakteristika i oko 1000 vrsta koje predstavljaju dve tre\u0107ine ukupne flore Rumunije. Prava je prirodna laboratorija. Nije nikakvo \u010dudo da nam studenti rarznih fakulteta dolaze ovde na praksu. Imamo rezervate arisa, listopadnog \u010detinara, rezervat se nekada zvao,,Polica ljiljana,, I spada u zonu stroge za\u0161tite. Pa\u0161njaci su puni zvon\u010di\u0107a, ljubi\u010dica, li\u0161ajevica, pre\u010dica. Imamo takodje biljke koje spadaju u kategoriju prirodnih spomenika, to su runolist, planinski bor, jetrenka iz redova planinskih orhideja. Takodje planinski ljiljan ili karanfil su specificne billjke za ovu planinu. Ovde su 1970. godine doneli 16 divokoza koje su posle sna\u017ene oluje uspele da pobednu iz ogromnog tora. Sad ovde imamo oko 100 divokoza i mogu se videti grupe od 20 divokoza. Medved je specifi\u010dna vrsta ove planine, ali izbegava susrete sa \u010dovekom kao i ris i tetreb. Od manajih vrsta vodezemaca i gustera treba da spomenemo velikog mrmoljka, planinskog mrmoljka,crvenotrbniog mukaca i vise vrsta ptica, ga\u010dastog mi\u0161ar, puzgavca i sumsku sovu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalni park Cahlau progla\u0161en je 2007. godine za prirodni spomenik od komunitarnog zna\u010daja za 13 stani\u0161ta i nekoliko vrsta, sisara, vodozemaca, reptila i biljnih vrsta. U poslednje vreme realizovani su razni projekti sa ciljem da se za\u0161titi ova zona.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalni park \u010cahlau je za\u0161ti\u0107ena povr\u0161ina od nacionalnog interesa, nalazi se na severoistoku Rumunije u planinskom masivu \u010cahlau i prostire na 7000 hektara. Du\u017e bezbroj planinskih staza nailazimo na bogat biolo\u0161ki diverzitet, a u \u0161umama na skoro sve vrste divljih \u017eivotinja koje se mogu sresti u Karpatima. Kaludjeri koji su stigli posle pojave hri\u0161\u010danstva podigli […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":150720,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523267","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n