Izve\u0161aj ekolo\u0161e organizacije Worl Wide Fund for Nature i Zoolo\u0161kog dru\u0161va iz Londona ,,\u017diva planeta 2016. upozorava na opasnost od nestanka biodiverziteta. Samo u poslednje 4 decenije nestalo je skoro 60% vrsta ki\u010denjaka. Posebno su ugro\u017ene \u017evotinje koje \u017eive u \u0161mama, jezerima, rekama i vla\u017eim zonama. Glavni krivac je \u010dovek koji uni\u0161avaju\u0107i divlje zone desetkuje populacije azijskih tigrova, nosoroga, afri\u010dkih slonova, orlova ili pojedinih ribljih vrsta. Drugi razlog je zagadjenje. Poljoprivreda koristi velike koli\u010dine hemikalija \u0161tetnih za divlje vrste i njihovo stani\u0161te zagadjuju\u0107i tlo i vodu. Orke i delfini iz evropski mora ugro\u017eeni su industrijskim otpadom. Jednoj tre\u0107ini morskih pasa preti nestanak zbog prekomernog ribolova. Magor \u010cibi director WWF Rumunija ka\u017ee: ,,Izve\u0161taj upozorava da ako \u0107emo nastaviti ovako da \u017eivimo i uti\u010demo na prirodu kao do sada, usledi\u0107e \u0161esto masovno izumiranje ili ekstincija vrsta na na\u0161oj planeti. Drugi zaklju\u010dak je da smo u\u0161li u novu geolo\u0161ku eru, u Antropocen, a to zna\u010di da ako se meteoriti i vulkani od pre 10 000 godina pojavljuju u slojevima stena, za nekoliko miliona godina pojavi\u0107e se i tragovi ljudi, po\u010dev sa plastikom i svim tragovima na\u0161eg zagadjenja. \u010covek je po\u010deo da uti\u010de ne samo na na\u0161u sada\u0161nju sredinu, ve\u0107 ugro\u017eava geolo\u0161ku i geomorfolo\u0161ku budu\u0107nost planete.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prethodni izve\u0161taj iz 2014.godine upozorava da se populacija divljih \u017eivotinja na zemlji prepolovila u poslednje 4 decenije. Novi izve\u0161taj pokazuje da se ovaj trend nastavlja: Magor \u010cibi dodaje: ,,Od 1970. godine do sada, u ovih 46 godina, nestalo je 58 % ukupnog biodiverziteta planete. Ako \u0107e se ovaj ritam ubrzati, izgubi\u0107emo dve tre\u0107ine ukupnih vrsta. Nestanak vrsta nije ravnomeran. U pojedinim zonama gubimo jo\u0161 vi\u0161e vrsta. Izgubili smo vi\u0161e od 80% vrsta u slatkim vodama u poslednjih 46 godina, a na tlu vi\u0161e od 53%. Ovaj problem je i dalje veoma ozbiljan jer postoji opasnost od nestanka i drugih nama veoma poznatih i bliskih vrsta. Kada govorimo o nestanku vrsta mislimo pre svega na tigrove, afri\u010dke slonove,crne nosoroge itd. Ali ovoga puta re\u010d je o populacijama tune, hrane pristupa\u010dne skoro svima, koja bi mogla da se smanji u narednoj deceniji, da bi kasnije nestala. U Rumuniji visibaba bi mogla da nestane iz prirode zbog prekomernog branja. Imamo takodje probleme sa populacijom p\u010dela koja se masovno smanjila i ako se ne\u0107e preduzeti mere u bliskoj budu\u0107nosti, nasta\u0107e veliki problemi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istraziva\u010di tvrde da \u010dovek mora da menja svoje pona\u0161anje i da pronadje re\u0161enja za resturaciju ekosistema od kojih zavisi. Samnjenje prehrambenog otpada i zamena fosilnog goriva alternativnom energijom iz obnovljivih izvora elemnti su koje treba uzeti u obzir za spas biodiverziteta. Magor \u010cibi ka\u017ee: ,,Potrebno je da mi, finalni potro\u0161a\u0107i, menjamo pon\u0161anje, da smanjimo rasipanje. U poljoprivredi probemi su veoma ozbiljni. U ovom trenutku hranimo se sa 12 vrsta biljaka i 5 vrsta \u017eivotinja, odnosno zamenili smo veliku ve\u010dinu biodiverziteta na\u0161e planete sa 17 vrsta, \u0161to \u0107e neposredno ugroziti budu\u0107nost planete. Za \u0161ume poljoprivreda je najve\u0107i neprijatelj. On je prvi factor nestanka \u0161uma. Za poljoprivredu se trosi 70% vodenih resursi. Sve ovo dovodi do prekomerne potro\u0161nje i to u vreme kada bacamo velike koli\u010dine hrane. Jedna tre\u0107ina svih prehrambenih proizvoda na na\u0161oj planeti baca se svake godine. I u energetskoj oblasti treba mnogo toga menjati. Ovde govorimo o na\u0161oj zavisnosti od fosillnog goriva, i ako ne\u0107emo nista preduzeti, klimatske promene se ne\u0107e zaustaviti. Mislim da se nalazimo negde na ivici provalije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Izve\u0161taju ,,\u017diva planeta 2016. predstavljene su i vrste koje su zahvaljuju\u0107i ljudskim naporima konzervacije napreddovale. Ris u Francuskoj nestao je 1970. godine a sada ovde \u017eive 108 primeraka, Velika panda i kastor ne smatraju se vise ugro\u017eenim vrstama, a kod nas, u Rumuniji, ula\u017eu se napori za povratak evropskog bizona u divljini.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izve\u0161aj ekolo\u0161e organizacije Worl Wide Fund for Nature i Zoolo\u0161kog dru\u0161va iz Londona ,,\u017diva planeta 2016. upozorava na opasnost od nestanka biodiverziteta. Samo u poslednje 4 decenije nestalo je skoro 60% vrsta ki\u010denjaka. Posebno su ugro\u017ene \u017evotinje koje \u017eive u \u0161mama, jezerima, rekama i vla\u017eim zonama. Glavni krivac je \u010dovek koji uni\u0161avaju\u0107i divlje zone desetkuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":152942,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523268","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n