Karpatske planine prostiru se osam dr\u017eava i posle Alpa su najve\u0107i planinski lanac Evrope. Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno bogatstvo od neprocenjive biososke vrednosti i stani\u0161ta su brojnih ugro\u017eenih vrsta biljaka i \u017eivotinja. U ovim planinama postoje preko 300 000 hektara skoro netaknutih \u0161uma \u0161to predstavlja samo mali deo koji je nekada pokrivao Evropu. U Slovackoj i Ukrajini bukove \u0161ume uvr\u0161tene u ba\u0161tinu UNESKO-a pokrivaju 10 000 hektara i mali deo na jugu Karpata. Podse\u0107amo da je ove godine u Svetski fond Natura uvr\u0161teno 24 000 hektara bukove sume u Rumuniji. Medjutim Karpati su i dalje ugro\u017eeni ljudskom intervencijom koja smanjenje stani\u0161ta, uti\u010de na nestanak mnogih biljnih i zivotinjskih vrsta, antropizaciju prirodnih pejza\u017ea ili uni\u0161tavanje planinskih reka. Zemlje karpatske zone donele su pre 14 godina odluku o za\u0161titi i trajnom razvoju Karpata i postvili temelj Krpatske konvencije. Polovinom oktobra u Lilafueredu u Madjarskoj odr\u017eana je 5. Konferencija potpisnica konvencije o za\u0161titi Karpata. Konferenciji je prisustvovala I Alina Sas, menadjer u okviru \u017dupanijskog saveta Bra\u0161ova: ,,Rumunija je ratifikovala Karpatsku konvenciju 2006. godine. Dogovor su postigle sve karpatske dr\u017eave: Ukrajina, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Madjarska, Srbija, Poljska i Rumunija sa ciljem da se karpatski lanac proglasi jedinstvenim entitetom a ne kao rivalstvo ili neka vrsta granice. Namer je bila da se osigura menadjment kulturnih i prirodnih resursi i stvare \u0161anse za zaposljvanje. Konvencija ima 8 radnih grupa: za odr\u017eivu konzervaciju biodiverziteta, prostorni razvoj, poljoprivredu i ruralni razvoj, trajno upravljanje sumama, industriju I infrastrukturu trajni turizam, kulturu i tradicije i prilagodjavanje klimatskim promenama. Pored ovih 8 radnih grupa, Konvencija sadr\u017ei I \u010detiri protokola: protokol o kori\u0161\u0107enju i trajnoj konzervaciji bioloskog diverziteta, protokol o trajnom menad\u017ementu \u0161uma, protokol o trajnom turizmu i trajnom transportu. Tokom susreta strana potpisnica, koji se odr\u017eava svake 3 godine, analiziran je svaki proto\u017eol zaposebno, svaki \u010dlan Konvencije i predstavljene dobre i lo\u0161e strane, kao I dosada\u0161nje inicijative i realizacije. Svaka dr\u017eava je predstavila evolucije u sopstvenoj zoni.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ove godine Rumunija je doma\u010din Biroa Platforme saradnje u oblast trajnog turzma u okviru Karpatske konvencije, prvi na visokom nivou i treci na regionalnom, posle ukrajinskog i poljskog. Ovde \u0107e se odvijati aktivnosti u cilju valorizacije ogromnog potencijala Karpata i identifikovati na\u010dini saradnje medju turisti\u010dkim akterima koji posluju u rumunskoj planinskoj zoni. Alina Sas obja\u0161njava: ,,Mi smo u u Madjarskoj, u Lilafueredu, predstavili radni program usvojen za 2017-2020. godinu koji sadr\u017ei 5 op\u0161tih zadataka medju koje spadaju i upravljanje banke podataka o projektima koji su u toku realizacije ili koji su realizovani kao i podaci o postoje\u0107im finansijskim izvorima. Na ovaj na\u010din sve asocijacije i nevladine orgaizacije u Rumuniji i karpatskoj zoni imaju pristup informacijama o zapo\u010detim projektima u planinskoj zoni kako bi se pre\u010dila poklapanja i istakli primeri dobre prakse. Pored ovih 5 glavnih zadataka utvrdili smo 15 aktivnosti od 27 predvidjenih Akcionim planom i 9 aktivnosti od 24 predvidjennih zajedni\u010dkim akcionim planom potpisnica. Ova dva akciona plana zapravo predstvljaju kostur strategije trajnog turizma. Ova strategija postavlja okvir I akcije koje treba realizovati na nivu karpatkog lanca, a svaka dr\u017eava treba da utvrdi, u zavisnoti od stepena razvoja, \u0161ta zpravo \u017eeli i \u0161ta treba da preduzme. Na ovaj na\u010din \u017eelimo da ostvarimo unitarni razvoj.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U postupku implementacije Karpatske konvencije va\u017ean doprinos dala je i ekolo\u0161ka organizacija WWF Rumunija, izjavio je Kristijan Pap, regionalni koordinator zasti\u0107ene povr\u0161ene WWF Rumunija:,, Imali smo implementisan projekat u celoj ekozoni Karpata, u \u010dijem smo okviru razmatrali pitanje trajne upotrebe prirodnih resursi. Mislimo ovde pre svega na \u0161ume, biljne i zivotinjske vrste I vode. Sada imamo jedn projekat posve\u0107en trajnom razvoju infrastrukture Karpata. U realizaciji projekta na\u0161i strate\u0161ki partneri su Ministarstvo za\u0161tite \u010dovekove sredine i Ministarstvo saobracaja. \u017delimo da imamo izgradjene autoputeve koji bi vodili ra\u010duna o kretanju divljih \u017eivotinja u zonama sa bogatim biodiverzitetom. Ovde se odnosimo na one koridore i na smanjenje negativnih posledica autoputeva ili puteva na kretanje velikih \u017eivotinja. Napravljeni su veliki koraci na planu identifikovanja i zastite netaknutih \u0161uma. Bili smo aktivni i na planu klimatskih promena. Pre dve nedelje u Madjarskoj je usvojena nova verzija Konvencije koja ima jedan novi \u010dlam posve\u0107en vulnerabilnosti Karpata pred klimatskkim promenama. Ovaj \u010dlan Konvencije obavezuje potpinice da preduzmu akcije za smenjenje efekata klimatskih promena, drugim recima za sanjenje emisije gasova sa efktima staklene ba\u0161te. Takodje obavezuju se strane da preduzmu mere za prilagodjavanje efektima klimatskih promena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predstavnici 7 prisustnih zemalja na skupu u Madjarskoj do\u0161li su do zaklju\u010dka da je i dalje potrebno da saradjuju kako bi odoleli novim izazovima u karpataskoj zoni. \u0160esta Konferenca potpisnica Karpatske konvencije odr\u017ea\u0107e se 2020. godine u Poljskoj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Karpatske planine prostiru se osam dr\u017eava i posle Alpa su najve\u0107i planinski lanac Evrope. Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno bogatstvo od neprocenjive biososke vrednosti i stani\u0161ta su brojnih ugro\u017eenih vrsta biljaka i \u017eivotinja. U ovim planinama postoje preko 300 000 hektara skoro netaknutih \u0161uma \u0161to predstavlja samo mali deo koji je nekada pokrivao Evropu. U Slovackoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523316,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523315","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n