Skoro 50% velikih evropskih meso\u017edera \u017eivi u rumunskim Karpatima. Najve\u0107i meso\u017eder zone, poznat i kao ,,kralj evropskih \u0161uma\u2019\u2019 je mrki medved – za\u0161ti\u0107ena vrsta u Evropskoj uniji jer su mrki medvedi na ,,crvenoj listi\u2019\u2019 nestanka.Dok su u mnogim zemljama mrki medvedi nestali zbog uni\u0161tavanja njihovih stani\u0161ta, u Rumuniji polupacija medveda raste i stvara odredjene probleme. Od pre nekoliko godina medvedi izlaze iz \u0161ume i izazivaju veliku \u0161tetu me\u0161tanima. Mnogi ljudi su ranjeni i mnoge doma\u0107e \u017eivotinje ubijene. Pri\u010dinjena je velika \u0161teta usevima, sala\u0161ima ili p\u010delinjacima. Lokalne vlasti u mnogim brdsko-planinskim \u017eupanijama tra\u017ee intervenciju Ministarstva za o\u010duvanje \u010dovekove sredine. Koji je razlog za ovakvu situaciju pitali smo Kristijana Popa, regionalnog koordinatora Svetskog fonda za za\u0161titu divljih \u017eivotinja- WWF Rumunija: ,, Iz vi\u0161e razloga, uklju\u010duju\u0107i fragmentaciju i smanjenje medvedjih stani\u0161ta. Svedoci smo masovnih se\u0107a \u0161uma u svim planinskim masivima zemlje. Smanjuje se i prirodna baza hrane,drugim re\u010dima sve je manje vrsta sa kojima se medvedi hrane. Nestaje i \u0161umsko vo\u0107e, naro\u010dito u jesen kad bera\u010di i po 2 meseca prikupljaju \u0161umsko vo\u0107e. Medvidi silaze u naselja tra\u017ee\u0107i hranu na otpadu koji nije dobro deponovan.Mo\u017eemo re\u010di da se radi i o promeni pona\u0161anja medveda zbog aktuelnog menad\u017ementa lovista. Ponekad lovci prekomerno hrane medvede da ne bi ova vrsta napustila njihovo lovno pordru\u010dije\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovog leta od ukupno 18 lova\u010dkih udru\u017eenja u \u017eupaniji Hargita, 12 su podnela zahteve za lov na 73 medveda i 12 vukova.Odobren je lov na 6 medveda i to iako su od po\u010detka godine divlje \u017eivotinje, uglavno medvedi, pri\u010dinili veliku \u0161tetu. Ove jeseni Ministarstvo za o\u010duvanje \u010dovekove sredine izdalo je odobrenje za hap\u0161enje 140 opasnih vsrta divlja\u010di, predstavnici lova\u010dkih dru\u0161tava tvrde da broj treba pove\u0107ati.U \u017eupaniji Kovasna procenjuje se da je optimalni broj medveda od oko 700, ali realni broj je sada dvostruko ve\u0107i. Lokalne vlasti inistiraju da su potrebne dozvole za lov na medveda, ekologisti predla\u017eu neletalna re\u0161enja koja \u0161tite ovu vrstu. Ekologisti se ne sla\u017eu sa sistemom koji omogu\u0107ava ubijanje medveda kao meru za spre\u010danvanje napada sumnjaju\u0107i da se radi o lovnim trofejima. Aktivista Gabrijel Paun izjavljuje:,, Lov na trofeje je glavni razlog za dana\u0161nju histeriju koja je po nama ve\u0161tacka i stvara ovakve probleme. U istoriji Rumunije do 80-90-tih godina su\u017eivot ljudi i divljih \u017eivotina funkcionisao je dobro. U trenutku kada je po\u010deo razvoj industrije trofeja, nastao je ovaj problem koji je prerastao u hiteriju. Ova industrija do\u0161la je zajedno sa postavljanjem osmatra\u010dnica za lov na medvede u blizini lokalnih zajednica. Najvi\u0161e ih ima u \u017eupanijama Kovasna I Hargita, gde je populacija medveda najve\u0107a. Ovde nastaju i najveci problemi jer oko ovih osmatra\u010dnica treba hraniti medvede ako \u017eelimo da ne iskrsnu ovakvi problemi\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predstavnici ekolo\u0161kih organizacija smatraju da su mrkim medvedima potreni \u0161iroki habitati da se ne bi susreli sa ljudima.Predstavnici WWF Rumunija po\u010deli su da rade na projektima i kampanjama za za\u0161titu prirodne sredine i mrkih medveda u Karpatima. Kristijan Pop, koordinator WWF Rumunija ka\u017ee:,,Imali smo od 2012. do 2014. godine projekat u Maramusersu pod imenom, ,Slobodne granice za medvede iz rumunskih i ukrajinskih Karpata. O\u010duvanjem ekolo\u0161kih konektiviteta i smanjenjem rizika od su\u017eavanja stani\u0161ta, poku\u0161ali smo da pronadjemo re\u0161enja za o\u010duvanje biodiverziteta, posebno velikih meso\u017ederza. Identifikovali smo potrebe za ekolo\u0161kom rekonstrukcijom ovih koridora i trajnog kori\u0161\u0107enja prirodnih resursi. Sve na\u0161e inicijative na planu konzervacije idu rame uz rame sa ovom komponentom trajnog razvoja zajednica. Imali smo i druge projekte za stani\u0161ta medveda, recimo na jugozapadu Karpata gde smo poku\u0161ali da identifikujemo kriti\u010dne zone za stanista. Trenutno radimo na projektu ,,Transgreen\u2019\u2019, medjunarodnom projektu o izgradnji transportne infrastrukture sa najmanjim mogu\u0107im \u0161tetnim posledicama po prirodu. Imamo konkretna re\u0161enja kako bi lokalne vlasti mogle da razvijaju instrastrukturu i istovremeno sa\u010duva ekolo\u0161ki konektivitet. Odnosimo se na zelenu infrastrukturu koja je od su\u0161tinske va\u017enosti za \u010doveka i \u017eivotinje. Istovremeno imamo jo\u0161 jedan projekat u fazi realizacije ,,Veliki meso\u017ederi Evropske unije\u2019\u2019 sa ciljem da se smanje sukobi izmedju meso\u017edera i ljudi. Vodimo ra\u010duna i o ovom ekolo\u0161kom konektivitetu, jer u bez konektiviteta u pojedinim zonama nisu isklju\u010deni sukobi medveda sa ljudima. Bez ekolo\u0161kih koridora koji bi omogu\u010dili prelazak iz jedne u drugu zonu, medvedi lako mogu da udju u nastanjena mesta,,<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predlo\u017eena re\u0161enja organizacije za za\u0161titu sredine odnose se i na podizanje elektri\u010dnih ograda, osnivanje Hitne slu\u017ebe za divlje \u017eivotinje i bolje skladi\u0161tenje otpada u brdsko-planisnkim naseljima. Predla\u017ee se i preselenje medveda, ali postoji opasnost da se ve\u010dina vrati u prvobitnu zonu. Ministarstvo za \u017eastitu \u010dovekove sredine radi na menad\u017ement planu za upravljanje populacijom medveda i obe\u0107ava da \u0107e ovaj plan uputiti na javnu raspravu najkasnije u januaru.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Skoro 50% velikih evropskih meso\u017edera \u017eivi u rumunskim Karpatima. Najve\u0107i meso\u017eder zone, poznat i kao ,,kralj evropskih \u0161uma\u2019\u2019 je mrki medved – za\u0161ti\u0107ena vrsta u Evropskoj uniji jer su mrki medvedi na ,,crvenoj listi\u2019\u2019 nestanka.Dok su u mnogim zemljama mrki medvedi nestali zbog uni\u0161tavanja njihovih stani\u0161ta, u Rumuniji polupacija medveda raste i stvara odredjene probleme. […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":153069,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523329","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n