Poznat po svojim prirodnim bogatstvima, regionu Dunava i Karpata preti velika opasnost zbog agresije na \u010dovekovu sredinu \u2013 upozorava Program Ujedinjenih nacija za za\u0161titu \u010dovekove sredine, Organizacija WWF (Svetski fond za za\u0161titu divljih \u017eivotinja) i Istra\u017eiva\u010dki centar ,,Eurac Research. Masovna se\u0107a suma, nezakonita trgovina retkim vrstama ili jesetrama i predgradjivanje reka prete biodiverzitetu ove zone uprkos evropskim i medjunarodnim zakonima o za\u0161titi \u010dovekove sredine. Ove godine 24 000 hektara netaknutih \u0161uma u Rumuniji kao i 5500 hektara bukove\u0161sume sa primarnim strukturama i netaknute \u0161ume u ukrajinskoj zoni Podilija u\u0161la su Svetsku ba\u0161tinu UNESCO-a zbog izuzetnog prirodnog bogatstva. Kapratske \u0161ume su istovremeno stani\u0161te najve\u0107ih populacija velikih meso\u017edera, koji, iako za\u0161ti\u0107eni medjunarodnim zakonima u konvencijama Evropske unije, i dalje su izlo\u017eeni lovkradicama. WWF Rumunija ve\u0107 vi\u0161e od 10 godina radi u ovom regionu i sprovodi projekte namenjene za\u0161titi biolo\u0161kog diverziteta, divljih \u017eivotinja i prirodnih ekosistema. Orijeta Hulea, generalna direktorka WWF Rumunija izjavila nam je: ,,Rumunija svojim netknutim \u0161umama raspola\u017ee neprocenjivim vrednostima. WWF Rumunija je zajedno sa drugim organizacijama za za\u0161titu sredine po\u010dela op\u0161iran proces identifikovanja ovih zona. Krenuli smo od procene od oko 200 000 hektara pre 6-7 gdina. Po\u010dele su zatim procene na terenu i sistemati\u010dno skeniranje povr\u0161ina, ali proces uvodjenja u Katalog netknutih \u0161uma nije nimalo jednostavan. Tamo gde postoje \u0161ume u vlasni\u0161tvu dr\u017eave, proces je jednostavniji jer ove povr\u0161ine odmah ulaze pod strogu za\u0161titu, ali u slu\u010daju privatnih \u0161uma, proces nailazi na prepreke, jer se vlasnici te\u0161ko odlu\u010duju za za\u0161titu ovih \u0161uma. Da bi se osigurali \u0161ume koje bi u\u0161le u Katalog i olak\u0161ao ovaj proces potrebne su nam mere kompenzacije za privatne vlasnike. Suo\u010davamo se takodje i sa nelegalnom se\u0107om \u0161uma. Iako su preduzete brojne inicijative, se\u0107a \u0161uma se nastavlja ali u manjoj meri. Potrebno je da Rumunija usavr\u0161i \u0160umski inspektorat, sistem pra\u0107enja drvne mase koji omogu\u0107ava identifikovanje ovakvih situacija i interventne mere. Potrebne su nam kontrola i intervencija<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednje tri decenije lov na jesetre smanjen je za 99% u celom svetu zbog smanjenja populacije ove vrste. U Dunavskom bazenu \u017eive poslednje populacije jesetri u Evropi . Za za\u0161titu ove vrste pro\u0161le godine lovostaj je produzen jo\u0161 5 gdina. Od \u0161est vrsta jesetri u Dunavu jedna je izumrla, a otalim vrstama preti nestanak. Orijeta Hulea, generalna direktorka WWF Rumunija isti\u010de: ,,Lov na jesetre je zabranjen . Izdaju se specijalne dozvole za lov samo za nau\u010dna istra\u017eivanja. Medjutim suo\u010davamo se sa lovokradjom i ovde treba preduzeti kontrolne mere. Objavili smo izve\u0161taj pro\u0161le godine o nezakonitoj trgovini kavijarom. Pre godinu dana zaplenjena je velika koli\u010dina kavijara. Grani\u010dna policija ula\u017ee velike napore na ovom planu, ali napore treba koncentrisati na rad sa ribarskim zajednicama du\u017e Dunava. Ovde postoji socijalni problem i lovokradja dolazi kao sredstvo za zaokru\u017evanje materijalnih resursi ovih zajednica. Potrebno je da se predvide razne olak\u0161ice i mehanizmi koji bi omog\u010diili i druge opcije za bolju materijalno stanje ovda\u0161njih ribara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Stru\u010dnjaci upozoravaju i na nestanak divljih pticaiI zasticenih vrsta u regionu Dunav-Karpati. U zoni Mediterana lovi se nelegalno vi\u0161e miliona ptica, pojava koja je rasprostranjena i u Rumuniji. Orijeta Hulea: ,,Ba\u0161 ove godine su u Italiji od dva italijanska lovca zaplenjene ulovljene ptice u Rumuniji. Neke vrste su za\u0161ti\u0107ene medjunarodnim zakonom. Na granici sa Madjarskoj zapljenno je nekoliko desetina hiljada ptica. Izgleda da u zapadnim zemljama, posebno u Italiji, postoji velika potra\u017enja za pticama u luksuznim restoranima. Posledice su katastrofalne na ove vrste malih ptica. Regionu Dnava i Karpata, koji se smatra najva\u017enijom ekozonom, potrebno je trajno upravljanje i tesnija saradnja medjunacionalnim agencijama i zemljama regiona na planu razmene informacija i sprovodjenja zakona \u2013 isti\u010du autori studije. Pored toga potrebno je da se sprovede zakoni Evropsk unije o prirodi i divljem \u017eivotu, uklju\u010duju\u0107i i Acioni plan Unije protiv trgovine divljim vrstama.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poznat po svojim prirodnim bogatstvima, regionu Dunava i Karpata preti velika opasnost zbog agresije na \u010dovekovu sredinu \u2013 upozorava Program Ujedinjenih nacija za za\u0161titu \u010dovekove sredine, Organizacija WWF (Svetski fond za za\u0161titu divljih \u017eivotinja) i Istra\u017eiva\u010dki centar ,,Eurac Research. Masovna se\u0107a suma, nezakonita trgovina retkim vrstama ili jesetrama i predgradjivanje reka prete biodiverzitetu ove zone […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523331,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523330","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n