Odr\u017eive i trajne zgrade, podignute po ekolo\u0161kim stndardima i normama,sa modernim dizajnom, dobrom izolacijom, netosi\u010dne i sa minimalnim \u0161tetnim uticajem na prirodu-ovo su neke od mnogih karakteristika zelenih ku\u0107a koje osvajaju sve ve\u0107i prostor u Rumuniji. Veliki gradovi sveta prihvatili su ovu inicijativu ranije, stavljaju\u0107i naglasak na ozelenjavanje, prijatnu kombinaciju zelene arhitekture sa istorijskim zgradama. Trend zelenih zgrada ohrabruju i organizacije koje potvrdjuju valjnost odgovornih rezidencijalnih projekata prema o\u010duvanju \u010dovekove sredine i energetskoj efikasnosti. Prema saop\u0161tenju Build Green Rumunija, jedne od najpoznatijih auditorskih organizacija za energetsku efikasnost zelenih zgrada, na\u0161a zemlja ne stoji ba\u0161 lo\u0161e. Na spisku najzelenijih poslovnih zgrada koje imaju sertifikat BREEAM-a I LEED-a (najpoznatiji metodi sertifikovanja zelenih zgrada) nalaze se zgrade u Bukure\u0161tu i Klu\u017e Napoki. Ali tr\u017ei\u0161te razli\u010dito napreduje kada upopredjujemo poslovne zgrade sa rezidentijalnim ka\u017ee Elena Ra\u0161tej, aktivista za o\u010duvanje \u010dovekove sredine i stru\u010dnjak za odr\u017eivost: ,,\u0160to se ti\u010de rezidencijalnih zgrada, trend je novijeg datuma. Studium Green je medju prvim graditeljima zelenih rezidencijalnih ansambala sa sertifikatom. Gradnja je po\u010dela 2012. u Klu\u017e Napoki i zavr\u0161ena tek 2013-2014. godine. U Bukure\u0161tu prve zgrade pojavile su se 2016-2017. godine. Kada je re\u010d o komercijalnim zgradama, ovde je procenat ne\u0161to ve\u0107i. Prve zgrade sa sertifikatom pojavile su se 2009. godine i trend je u usponu. U slu\u010daju rezidencijalnih zgrada vlasnici su po\u010deli da tra\u017ee bolji i zdraviji kvalitet. Ovde se ne radi o tehnologiji ve\u0107 o implementaciji bioklimatskih strategija u fazi projektovanja, kada se maksimalizuje pristup prirodnom svetlu unutar stana, prirodnoj ventilaciji, nezavisnosti od mehani\u010dke tehnologije ili smanjenje mehani\u010dkih tenologija kao i volatilnih toksi\u010dnih organiskih sastojaka koji negativno uti\u010du na zdravlje stanara. Na kvalitet unutre\u0161nje sredine uti\u010de i izolacija. Materijali imaju veoma va\u017enu ulogu, va\u017eno je znati kakvi su to materijali, gde se proizvode i da li su \u0161tetni po zdravlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na pojedinim zgradama se mo\u017ee u celosti izvr\u0161iti izolacija biljkama, to su takozvane vertikalne ba\u0161te. Biljke ne samo ulep\u0161avaju zgradu ve\u0107 imaju i druge prednosti: smanjuju buku, dr\u017ee hladovinu, omogu\u0107uju protok sve\u017eog vazduha i prava su oaza zelenila sa centralizovanim sistemima za navodnjavanje i osvetljenje. Ovakav primer zgrade je rezidencijalni ansambl u Bukure\u0161tu, zgrada je preplavljena zelenilom. Ovde je vegetacioni prostor podeljen, tako da i najmanji stan ima veliku \u017eardinjeru, a ve\u0107i stnovi zelene terase. Elena Ra\u0161tej dodaje: ,,Kada je re\u010d o zelenom prostoru, imamo dve vrste uticaja na teren, ako je teren sa zelenilom ili ako je uredjen. Jedan uredjeni teren je kvalitetniji kada je revitalizovan, regenerisan i vra\u0107en u sistem u poredjenju sa zelenim terenom koga uni\u0161tavamo kada na njemu gradimo. Jedan zeleni teren u prvobitnoj fazi ima manji negativni uticaj na indeks odr\u017eivosti. Ali mo\u017eemo imati i zeleni teren na zgradi, na terasama ili na krovu zgrade. Ovaj zeleni prostor mo\u017ee biti intenzivan ili ekstenzivan. Intenzivan je kada imamo drve\u0107e i podlogu od najmanje 30 centimetara potrebnu za korenje, ali predpostavlja ve\u0107e tro\u0161kove za navodnjavanje kap po kap i ve\u0107u paznju posve\u0107enu strukturi zgrade. Na primer zgrada Central Distrikta u Bukure\u0161tu ima kombinaciju intenzivnog i ekstenzivnopg prostora. Ekstenzivni predpostavlja podlogu od najmanje 10 cantimetara, koja se mo\u017ee ru\u010dno navodnjavati lokalno bilje koje se prilagodjava manjim koli\u010dinama vode.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ansambl je pro\u0161le jesedni izabran za najbolju rezidencijalnu zgradu u Rumuniji na medjunarodnom konkursu u Londonu. Rumunija je ina\u010de evropski pioniru u oblast inovativnih politika zelenih zgrada. Na\u0161a zemlja je smanjila porez na zelene zgrade i pokrenula takozvanu inicijativu ,,zelena hipoteka. Drugim re\u010dima podsticu se gradjevinari da realizuju ekolo\u0161ke projekte, a budu\u0107i stanari da pozajmljuju novac od banka po ni\u017eim kamatnim stopama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iako se ula\u017ee 20% vi\u0161e u zelene zgradae, prodajna cena jednog stana nije ve\u0107a nego cena klasi\u010dnog stana. Pored toga vlasnik zelenog stana ima\u0107e mnogo manje tro\u0161kove odr\u017eavanja ovakvog stana nego vlasnici klasi\u010dnih.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na evropskom nivou, po broju zelenih sertifikata Rumunija spada medju mladja tr\u017ei\u0161ta. Ako smo do 2015. godine imali 200 zelenih zgrada, sada su u procesu sertifikacije skoro 6000 stanova. Imamo oko 50 poslovnih zgrade sa sertifikatom LEED i skoro 80 zgrada a sa sertifikatom BREEM.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odr\u017eive i trajne zgrade, podignute po ekolo\u0161kim stndardima i normama,sa modernim dizajnom, dobrom izolacijom, netosi\u010dne i sa minimalnim \u0161tetnim uticajem na prirodu-ovo su neke od mnogih karakteristika zelenih ku\u0107a koje osvajaju sve ve\u0107i prostor u Rumuniji. Veliki gradovi sveta prihvatili su ovu inicijativu ranije, stavljaju\u0107i naglasak na ozelenjavanje, prijatnu kombinaciju zelene arhitekture sa istorijskim zgradama. […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":153084,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523344","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n