Rumunija ima bogat pti\u010dji svet jer ovde postoje skoro idealnni uslovi za gne\u017edjenje i ishranu. Od ukupnog broja pti\u010dijih vrsta na teritoriji Rumunije, 100 vrsta su stanarica, 150 selice ali postoje i ptice koje provode zimu kod nas, tranzituju a ponekad ovde i zalutaju. Na 5 mesta u Rumuniji koncentri\u0161u se dnevne ptice grabljivice. Ptice selice,koje zaobilaze Karpate i Crno More, treba da prelete Dobrodju, pravi koridor za migraciju. Planine Ma\u010din su najpogodnije mesto za migraciju ptica iz Evrope. Ovuda migrira oko 10 000 ptica grabljivica i oko 20 000 belih roda. Dolina reke Prut je druga vla\u017ena zona od posebnog zna\u010daja za pti\u010diji svet iz Rumunije i jugoisto\u010dne Evrope. U dolini reke Prut nalaze se najva\u017eniji migrantski koridori. Ovde se mnoge ptice hrane ili gnezde. Ovidiju Bufnila nadle\u017ean za odnose sa javno\u0161\u0107u Rumunskog ornitolo\u0161kog dru\u0161tva ka\u017ee: ,,Imamo oko 400 vrsta ptica sedelica i ptica koje u prolece migriraju iz Rumunije gde su provele zimu ( guske i zimski labud). Prvu pticu koju smo ovg prole\u0107a videli na nebu bila je crna roda koja je ovde sletela na putu ka severu. Do\u0161le su zatim bele rode koje su prime\u0107ene na nebu Bukure\u0161ta 7.marta. 8. marta moje kolege videle su pravog vesnika prole\u0107a, pupavca, u blizini grada Kalara\u0161i. Ovde su vidjena i velika jata roda u traznitu kao i 200 \u017edralova koji su se hranili negde u Dobrodji, pored naselja Histrija. Najva\u017eniji vesnik prole\u0107a je ka\u0161ikar, karakteristi\u010dna vrsta za vla\u017ene zone, vidjen je ne u Delti Dunava ve\u0107 u Moldaviji, u blizini grada Ja\u0161i. Do\u0161le su zatim nama poznate vrste, ali naja\u0107i migratorski talas bio je u vreme kada je u Rumuniji padala ledna ki\u0161a. Rode su uspele da slete i ukone led sa krila i da se odmore, ali najve\u0107e pobleme imale su ptice koje se hrane insektima. Mnoge nisu izdr\u017eale, druge su nastavile migraciju. Migracija se zavr\u0161ava kada \u0107emo imati priliku da vidimo i poslednje vesnike prole\u0107a. Mislim pre sveg na kukavicu i p\u010delarice, koje sti\u017eu ovde krajem aprila ili po\u010detkom maja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za nau\u010dnike je veoma va\u017ean na\u010din na koji se ptice orijenti\u0161u u letu. Iako postoje mnoge teorije, op\u0161teprihva\u0107ena je ideja da na\u010din migracije varira od jedne do druge vrste. Dokazano je da se mnoge ptice orijenti\u0161u prema suncu i zvezdama. Druge nasledjuju kapacitet orijentacije od roditel\u010dja kako bi mogle da stignu u zone u koje \u0107e provoditi zimu. Mlade ptice slede roditelje ( bela roda). Posle prve migracije ptice pamte rutu kojom treba leteti u narednim migracijama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U vreme kada je broj ptica selica i stanarica u opadanju u Evropi, Evropska unija je usvojila politike u cilju zaustavljanja smanjenja broja ptica i preduzimanja mera za\u0161tite pti\u010dijih stani\u0161ta. Direktiva ,,Ptice unije\u2019\u2019 bio je prvi zakon o za\u0161titi prirode donet sa ciljem da se zaustavi opadanje broja ugro\u017eenih vrsta ka\u0161ikara, orlova belorepana i \u0161panskog krsta\u0161a. Kod nas farmeri primaju subvencije za za\u0161titu pojedinih pti\u010dijih vrsta, na primer za orla klikta\u0161a. U Rumuniji \u017eive oko 2300 parova,sto predstavlja 10% svetske i 22% evropske populacije. Veliki broj orlova klikta\u0161a je rezultat bogate prirode i priateljske poljoprivrede prema prirodi. Ovidiju Bufnila isti\u010de: ,, Mere koje smo mi i na\u0161i partneri predlo\u017eili usmerene su na pomo\u0107 poljoprivrednicima ali i zivtinjskom svetu Rumunije. Mislim ovde na orla klikta\u0161a koji se gnezdi u na\u0161im zonama sa bogatim resursima hrane. Kada poljoprivrednik primenjuje ove mere agrosredine, treba da po\u0161tuje pojedine propise i da pomogne vrstama za koje prima subvencije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga mera se odnosi na za\u0161titu guske crvenovoljke, vrste koja je na spisku ugro\u017eenih. Zasti\u0107ena je Medjunarodnom konvencijom o konzervaciji divljeg \u017eivota i evropskih stani\u0161ta. U Rumuniji pojavljuje se krajem oktobra pa sve do marta:,, Guski crvenovoljki kada sti\u017ee kod nas, potrebna su joj kukuruzna zrna, zatim pseni\u010dna i kasnije zrna uljane repice. Za za\u0161titu ove vrste rumunski farmeri primaju vi\u0161e desetina miliona evra. Ovi fondovi se izdvajaju samo na arealu guske crvenovoljke, u Baraganu i Dobrodji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ornitolo\u0161ko dru\u0161tvo Rumunije sprvodi nekoliko programa za\u0161tite ptica i suzbijanja lova na ptice peva\u010dice. ,, Rumuniji rastu krila je projekat koji predvidja da ornitolozi i dobrovoljci svakog prole\u0107a postavljaju ve\u0161tacka gnezda u bukure\u0161tanskim parkovima i u desetak drugih gradova. Drugi projekat odnosi se na za\u0161titu i konzervaciju jedne od najugro\u017eenijih vrsta, stepskog orla. Za povoljne uslove za gne\u017edjenje postavljena su ve\u0161tacka gnezda na visokonaponskim stubovima. Od ukupno 50 parova u Evropi, skoro pola \u017eive u Madjarskoj i Slova\u010dkoj. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija ima bogat pti\u010dji svet jer ovde postoje skoro idealnni uslovi za gne\u017edjenje i ishranu. Od ukupnog broja pti\u010dijih vrsta na teritoriji Rumunije, 100 vrsta su stanarica, 150 selice ali postoje i ptice koje provode zimu kod nas, tranzituju a ponekad ovde i zalutaju. Na 5 mesta u Rumuniji koncentri\u0161u se dnevne ptice grabljivice. Ptice […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":415377,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523346","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n