Povr\u0161ina koja je pokrivena \u0161umama u Rumuniji smanjila se do 28,95% (otprilike 7 miliona hektara), ispod proseka Evropske unije od 43%. Od ove povr\u0161ine, oko 415.000 hektara \u0161ume pripada malim vlasnicima koji poseduju do najvi\u0161e 100 hektara kojima ne upravljaju, te su izlo\u017eene ilegalnoj se\u010di. Ako se odnosimo na netaknute ili kvasinetaknute \u0161ume, odnosno na zone u kojima priroda se razvijala po svojim pravilima, bez intervencije ljudi, u Rumuniji se nalazi samo 3% od ukupne \u0161umske povr\u0161ine u odnosu na 12% koliko je bilo 1974. godine. Mnoge od ovih prastarih \u0161uma bukve uklju\u010dene su u Svetsku ba\u0161tinu UNESKO-a. Prema najnovijem izve\u0161taju Greenpeace-a o ilegalnoj se\u010di drva, u Rumuniji, u 2017. godini, vlasti su otrkile 12.487 onakvih slu\u010dajeva na nacionalnom nivou, ono \u0161to zna\u010di oko 34 dnevno, za 32% vi\u0161e nego prethodne godine. Ovo zna\u010di da se u Rumuniji se\u010de vi\u0161e od 3 hektara \u0161ume u svakom \u010dasu. \u010ciprijan Galu\u0161ka, koordinator kampanije za \u0161ume i biodiverzitet Greenpeace-a Rumunija, daje nam detalje o pomenutom izve\u0161taju: \u201c\u017dupanije u kojima se se\u010de najvi\u0161e drva su Mure\u0161, Bra\u0161ov i Olt, a ova nedela su te\u017ea nego 2016. Zabele\u017eeno je 8000 prekr\u0161aja, \u0161to zna\u010di pove\u0107anje za 62% u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno, na nacionalnom nivou imamo 200.000 ilegalno se\u010denih kubnih metara. Prema zvani\u010dnim podacima, u periodu 2008-2014 ilegalno je se\u010deno 8 miliona kubnih metara godi\u0161nje, a vlasti su otkrile da od ovih 8 miliona kubnih metara godi\u0161nje ilegalno je se\u010deno 200.000 kubnih metara, to jest 2% od ukupne koli\u010dine. Dakle, ako govorimo o aktivnostima vlasti u borbi protiv ilegalne se\u010de \u0161ume, prema podacima iz perioda 2008-2014. zaklju\u010dujemo da one nisu bile efikasne.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u017eupanijama Klu\u017e, Maramure\u0161 i Sibiju ilegalno je se\u010deno 54% od ukupne koli\u010dine ilegalno se\u010dene \u0161ume u 2017. godini, na nacionalnom nivou. Pro\u0161le godine pokrenute su istrage u vi\u0161e od 20.000 onakvih slu\u010dajeva, u 5.500 dosijea tu\u017eioci su izrekli sudsku odluku, a autori samo 605 slu\u010dajeva izvedeni su pred sud. Istovremeno, konfiskovano je 1.465 sredstava za transport kori\u0161\u0107enih za transport ilegalno se\u010denog drva, za 27,83% vi\u0161e u odnosu na pretodnu godinu, isti\u010de se u izve\u0161taju ekolo\u0161ke organizacije Greenpeace Rumunija. \u010ciprijan Galu\u0161ka, koordinator kampanije za \u0161ume i biodiverzitet Greenpeace-a Rumunija: Kada idemo u \u0161umu i poku\u0161avamo da vidimo \u0161ta se tamo de\u0161ava, prime\u0107ujemo da oni koji ilegalno seku drva su veoma dobro opremljeni. Ovi su privredni subjekti sa veoma modernim alatima, imaju sve \u0161to im je potrebno da brzo rade i napuste \u0161umu. \u0160to se transportnih sredstava ti\u010de, u 2017. godini vlasti su zaplenile i seoske ko\u010dije, tako da ne mo\u017ee se jasno tvrditi ko se\u010de drva i u kojoj koli\u010dini.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske vlasti su zadnjih godina primenile niz sistema i protokola izmedju ustanova sa ciljem suzbijanja ilegalne se\u010de drva i pove\u0107anja transparetnosti u ovoj oblasti. Medjutim, pojava ne mo\u017ee biti zaustavljena, ali ekolo\u0161ke organizacije poku\u0161avaju i dalje da pronadju re\u0161enja, rekao nam je \u010ciprijan Galu\u0161ka, koordinator kampanije za \u0161ume i biodiverzitet Greenpeace-a Rumunija: Ekolo\u0161ke organizacije rade svoj posao, privla\u010du pa\u017enju na ovaj problem i gradjanima omogu\u0107avaju u\u010de\u0161\u0107e u akcijama suzbijanja ilegalne se\u010de drva. Time se bavi i Greenpeace. Uskoro \u0107emo lansirati aplikaciju za mobilne telefone, pomo\u0107u koje ljudi mogu se uklju\u010diti u akcije spasavanja \u0161uma u Rumuniji, prete\u017eno u akcije spasavanja netaknutih \u0161uma. Pomenuta aplikacija \u0107e omogu\u0107iti gradjanima da obaveste vlasti o ilegalnim slu\u010dajevima koje vide na terenu. Oni \u0107e preko mobilnog telefona poslati slike i GPS koordinate, a mi \u0107emo analizirati podatke i zavisno od slu\u010daja, uputi\u0107emo \u0161umsku policiju da pokrene istragu na terenu. Zahvaljuju\u0107i satelitskim slikama, korisnici interneta ima\u0107e mogu\u0107nost da provere da li su transporti se\u010denog drva legalni ili ne.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U izve\u0161taju Greenpeace se isti\u010de da je do sada zna\u010dajnu ulogu u identifikaciji slu\u010dajeva ilegalne se\u010de drva imalo gradjansko dru\u0161tvo. Ina\u010de, Rumuni su zabrinuti zbog kvaliteta \u010dovekove sredine, pokazuju i podaci studije kompanije Ipsos, realizovane u 28 zemalja \u0161irom sveta. Sedmoro od desetoro Rumuna smatra da ilegalna se\u010da drva je glavni ekolo\u0161ki problem na lokalnom planu, da upravljanje otpadima je drugi ekolo\u0161ki prioritet u Rumuniji, dok kvalitet vazduha zabrinjava 32% Rumuna.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Povr\u0161ina koja je pokrivena \u0161umama u Rumuniji smanjila se do 28,95% (otprilike 7 miliona hektara), ispod proseka Evropske unije od 43%. Od ove povr\u0161ine, oko 415.000 hektara \u0161ume pripada malim vlasnicima koji poseduju do najvi\u0161e 100 hektara kojima ne upravljaju, te su izlo\u017eene ilegalnoj se\u010di. Ako se odnosimo na netaknute ili kvasinetaknute \u0161ume, odnosno na […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":153142,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523349","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n