Ekolo\u0161ko stanje ve\u0107ine vodenih povr\u0161ina u Evropskoj uniji nije u najboljem stanju, navodi Evropska agencija za za\u0161titu \u010dovekove sredine. Posle analize oko 130 vodnih resursi do\u0161lo se do zaklju\u010dka da se kvalitet vode u celoj Evropskoj uniji pogor\u0161ava zabrinjavaju\u0107om brzinom. Reke i jezera zemalja isto\u010dne Evrope su \u010distija nego na zapadu Evrope, gde su ve\u0107a naseljenost stanovnika i poljoprivreda odgovorne za hemijsko zagadjenje voda. Situacija je alarmantna i na svetskom nivou. Stru\u010dnjaci upozoravaju da svetu preti vodena kriza, ako se ne\u0107e preduzeti hitne mere. Prema procenama Organizacije ujedinjenih nacija do 2050. godine oko 5 miliarde osoba \u017eive\u0107e u zonama sa smanjenim pristupom vodenim resursima. Svetska banka upozorava da je u poslednje vreme 50 reka u svetu presu\u0161ilo zbog sistema navodnjavanja i prekomerne potro\u0161nje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Zemlje Evropske unije imaju na raspolaganje Okvirnu direktivu o vodama pomo\u0107u koje se mogu spasiti vodeni ekosistemi. U izve\u0161taju se navodi da ova direktiva nije sprovedena na terenu . I dalje se zagadjuje ve\u0107ina podzemnih i obalnih voda. \u017diva i kadmijum su naj\u010de\u0161\u0107i krivci za hemijsko zagadjenje. Kamelija Jonesku, nacionalni koordinator Departmana za slatke vode Svetskog fonda za za\u0161titu prirode WWF Rumunija ka\u017ee: ,,Samo 40% evropskih reka nalaze se u dobrom ili veoma dobrom stanju. Uslovi za procenu nalaze se u postoje\u0107im zakonima, Okvirnoj direktivi o vodama. Prilikom izrade ove studije vodilo se ra\u010duna o fizi\u010dko-hemijskim parametrima, na\u010dinu na koji uti\u010de ljudski faktor, konkretnim fizi\u010dkim intervencijama za uredjivanje voda, brana i nasipa. Svi ovi parametri su analizirani u svakoj zemlji. Konstatovalo se medjutim da se o mnogim stvarima nije vodilo ra\u010duna od kada je Direktiva stupila na snagu po\u010detkom 2000-te godine. Direktiva predvidja jasne ciljeve za realizaciju boljeg kvaliteta svih vrsta voda. 2000. godine su postavljeni kriterijumi za bolji kvalitet voda u 2015. godini, ali nisu ispo\u0161tovani. Mnoge zemlje su tra\u017eile produ\u017eenje ovog roka ili izuze\u0107a. Radilo se o odsustvu ambicije pojedinih zemalja kao i neefikasnom na\u010dinu procene I shvatanju potrebe za investicijama za pobolj\u0161anje situacija reka. Ova Direktiva predvidja da do 2029. godine imamo u Evropi ekolo\u0161ki kvalitetne reke.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Izve\u0161taj Evropske agencije za za\u0161titu \u010dovekove sredine navodi da su u Rumuniji u velikoj meri reke \u010diste. U poslednje vreme investiralo se mnogo u ovom sektoru. Za rehabilitaciju ili efikasniju infrastrukturu snabdevanja I pre\u010di\u0161\u0107avanja voda ulo\u017eena su sredstva u 287. naselja. Za period 2014-2020. godina za ovu namenu predvidjeno je 2,7 miliardi evra, odobrena su i cetiri nova projekta, jedan projekat velikih razmera u Bukure\u0161tu za koji se izdvaja 200 miliona evra iz evropskih fondova. Kamelija Jonesku obja\u0161njava: ,,U Rumuniji procenat kvaliteta voda je mnogo ve\u0107i od evropskog proseka. Prakti\u010dno mi jo\u0161 imamo reke koje su u dobrom stanju, ali istovremeno i mnoge opasnosti koje vrebaju i ovde mislim pre svaga na poljoprivredu. Smatram da je cela teritorija zemlje veoma osetljiva na nitrite iz poljoprivrednih izvora, posebno povr\u0161inske vode. Vode iz mnogih bunara se ne mogu vi\u0161e koristiti. Treba videti kako poljoprivredni sektor mo\u017ee da planira aktivnosti kako bi za\u0161titio vodene resurse.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Okvirna direktiva o vodama nalazi se sada pred procesom revizije ,,fitness check“. Analizira\u0107e se efikasnost, koherentnost i dodatna vrednost ove direktive na nivou Evropske unije, proces koji predpostavlja i javnu konsultaciju koja je upu\u010dena na javnu raspravu u septembru teku\u0107e godine. Oko 100 nevladinih organizacija rade na za\u0161titi i primeni ove direktive i tra\u017ee od Evropske komisije da brani netaknutu Okvirnu direktivu o vodama, iako pojedine zemlje \u017eele da oslabe ovaj zakon. Kamelija Jonesku isti\u010de:,, U ovom procesu postoji i jedna komponenta koja omogu\u0107uje dr\u017eavljanima da izlo\u017ee sopstveni stav, ideje i mi\u0161ljenja o na\u010dinu na koji nacionalne i evropske vlasti upravljaju vodom. Dr\u017eavljani mogu saop\u0161titi Evropskoj komisiji, nacionalnim i evropskim vlastima \u0161ta misle o implementaciji direktive i za\u0161titi reka i da li su ovi zakoni dobri ili ih treba pobolj\u0161ati. Mi znamao da mnogim korisnicima vode kao i pojedinim vlastima ova direktiva zadaje velike glavobolje i odavde dolaze predlozi o izmeni direktive. Strahujemo da mo\u017ee da dodje do relaksacije na\u010dina na koji se upravlja vodama.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Javna rasprava traje do 4.marta 2019.godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ekolo\u0161ko stanje ve\u0107ine vodenih povr\u0161ina u Evropskoj uniji nije u najboljem stanju, navodi Evropska agencija za za\u0161titu \u010dovekove sredine. Posle analize oko 130 vodnih resursi do\u0161lo se do zaklju\u010dka da se kvalitet vode u celoj Evropskoj uniji pogor\u0161ava zabrinjavaju\u0107om brzinom. Reke i jezera zemalja isto\u010dne Evrope su \u010distija nego na zapadu Evrope, gde su ve\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":153156,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523350","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n