Pro\u0161lo je dvadeset godina od prvog Izve\u0161taja,,\u017diva planeta“, bijenale Medjunarodne organizacije za o\u010duvanje prirode (World Wide Fund for Nature) o zdravstvenom stanju Planete. Od jednog do drugog izve\u0161taja situacija se pogor\u0161avala zbog \u0161tetnog uticaja \u010doveka. Globane populacije ptica, riba, sisara, gmizavaca smanjuju se svakom godinom, \u0161ume nestaju, tlo je degradirano a okeani i reke su sve zagadjeniji. Ekosistemi se uni\u0161tavaju i divlji \u017eivot polako nestaje. Ekologisti upozoravaju na potrebu postizanja globalnog sporazuma o za\u0161titi biodiverziteta kako bi se obnovili \u017eivotni uslovi i priroda uop\u0161te.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovogodi\u0161nji izve\u0161taj predstavlja sumornu sliku degradacije prirode, smatra Adrijana Tro\u010da, ekspert WWF Rumunija: ,,Izvestaj ,,\u017diva planeta“ je studija koja uporedjuje zdravstveno stanje Palnete sa stepenom ljudske potro\u0161nje i pristiska i uporedjuje evoluciju beski\u010dmenjaka sa na\u0161im globalnim karbonskim otiskom. Ovgodi\u0161nji izve\u0161taj potvrdjuje da smo u poslednjih 40 godina izgubili 60% populacije beski\u010dmenjaka. Studija pokriva 14 000 populacija i 4000 vrsta ki\u010dmenjaka: sisara, riba i vodozemaca. Najve\u0107i gubitak bele\u017ei se i dalje kod vodenih vrsta, posebno slatvovodnih. Ovde se radi o gubitku od 83%.Najve\u0107i gubicin zabele\u017eeni su u tropskim zonama, a najporaznija situacija je kod korala na malim dubinama. Ovde gubici iznose od skoro 50%, i to samo u poslednjih 30 godina neverovatno kratak rok. I to uslovima kada Veliko koralsko ostrvo svake godine doprinosi otvaranju 70 000 novih radnih mesta u Australiji i donosi skoro 6 miliardi dolara godi\u0161nje. Svaka vrsta ima veliku vrednost za nas i to na svim planovima. Bez ovih divljih vrsta Planeta ne bi bila nastanjena. Potreban nam je biodiverzitet za nabavljanje hrane, vode i rekreaciju.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izve\u0161taj ,,\u017diva planeta“ pored upozorenja na prekomernu eksploataciju zemlje, ukazuje i na veliki doprinos prirode svetskoj ekonomiji, nagla\u0161ava Adrijana Tro\u010da: ,,Priroda daje veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta, a opra\u0161ivanje biljaka je od velike va\u017enosti za popljoprivrednu proizvodnju. Na globalnom nivou usluge prirode prevazilaze 125 triliona dolara godi\u0161nje. Kada govorimo o opra\u0161iva\u010dima biljaka, traba naglasiti da se njihov broj smanjuje i ovde treba da investiramo. U Americi farmeri su pro\u0161le godine investirali skoro 300 miliona dolara kako bi imali dovoljan broj ko\u0161nica za opra\u0161ivanje planta\u0107a badema. Pritisak je veoma sna\u017ean na sve vrste. Ljudska aktivnost je negativno uticala na stani\u0161ta i prirodne resurse. Prakti\u010dno zbog na\u0161eg na\u010dina potro\u0161nje i ne samo energije negativno uti\u010demo na divlje vrste. U poslednjih 50 godina nestalo je 20% amazonske pra\u0161ume, \u0161to je ogromno naro\u010dito kada je svima poznato da je Amazon hotspot diodiverziteta. Nestao je veliki broj divljih vrsta, delom i zbog planta\u017ea palmovog ulja koje sada pokrivaju velike \u0161umske povr\u0161ine.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gubljenje biodiverziteta je opasnost ravna klimatskim promenama, upozoravaju autori 12 Izve\u0161taja,, \u017diva planeta“, sa napomenom da u ovom kratkom vremenu koji imamo na raspolaganje na globalnom planu treba redefinisati na\u010din za\u0161tite i obnove prirode. WWF poziva globalnu zajednicu da postigne svetski dogovor koji bi zaustavio ubrzani nestanak divljeg \u017eivota. Adrijana Tro\u010da obja\u0161njava: ,,Imamo sansu da preduzmemo ne\u0161to. Eksperti ka\u017eu da smo mi mo\u017eda poslednja generacija koja mo\u017ee da promeni istorijski tok. Imamo i nekoliko pozitivnih rezultata u poslednje vreme. Populacija tigrova je bila na putu nestanka, smanjena je za 90% u poslednjem veku i sada imamo oko 4000 tigrova u divljini. Zahvaljuju\u0107i naporima dr\u017eava, stru\u010dnjaka i obi\u010dnih gradjana ova vrsta se oporavlja. U Nepali raste broj tigrova. Evropski bizoni koji su nestali u Rumuniji pre 200 godina i sada zahlaljuju\u0107i ulo\u017eenim naporima za konzervaciju njihov broj se pove\u0107ava u divljini. Imamo oko 50 bizona u rumunskim Karpatima.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pored ovih vrsta mnoge \u017eivotinaje i ptice koje su bile na rubu nestanka uspele su da pre\u017eive zahvaljuju\u0107i programima repopulacije divokoza,elana, jelena, \u0161akala, dabrova, sivih i stepskih orlova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161lo je dvadeset godina od prvog Izve\u0161taja,,\u017diva planeta“, bijenale Medjunarodne organizacije za o\u010duvanje prirode (World Wide Fund for Nature) o zdravstvenom stanju Planete. Od jednog do drugog izve\u0161taja situacija se pogor\u0161avala zbog \u0161tetnog uticaja \u010doveka. Globane populacije ptica, riba, sisara, gmizavaca smanjuju se svakom godinom, \u0161ume nestaju, tlo je degradirano a okeani i reke su […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":153170,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523351","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n