Pri kraju pro\u0161le godine objavljen je drugi ciklus Nacionalne inventure \u0161umskog fonda. Ova etapa obuhvata prikupljene i preradjene podatke iz 2013-2018. godine sa cele teritorije Rumunije. Glavna \u0161umska vrsta u Rumuniji je bukva koja pokriva 31% \u0161umskih povr\u0161ina. Slede smreka, jela i bor koje pokraivaju 26% povr\u0161ine, a listopadno drvece i hrast oko 1%. Na poslednjem mestu su grupe raznih vrsta mekih listopadnih drve\u0107a koje pokrivaju 7% povr\u0161ine. Distribucija po kategorijama pokazuje da se najve\u0107a \u0161umska povrsina nalazi u III starosnoj kategoriji od 50 godina i samo 10% u VI od 100-200 godina na za\u0161ti\u010denim povr\u0161inama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Op\u0161ti zaklju\u010dak Nacionalne inventure \u0161umskog fonda Rumunije je taj da je stanje \u0161uma dobro, kaze Kalin Tobesku, izvr\u0161ni direktor Fordaq Rumunija, organizacije koja okuplja proizvodja\u010de gradjevinskog materijala i proizvoda od drveta :,, Pre svega \u017eelim da naglasim da je zabele\u017een rast szmskih povr\u0161ina na vi\u0161e od 7 miliona hektara. Va\u017eno je to da je postignut ovaj rast u odnosu na period od pre 5 godina. Pored uredjenih \u0161uma, u nacionalni \u0161umski fond imamo mnoge povr\u0161ine pokrivene \u0161umskom vegetacijom, a to su pasnjaci I druge povr\u0161ine pokrivrne raznim rastinjem. Prosek pokrivanja je od skoro 0,3 hektara po stanovniku, prosek ve\u0107i od evropskog, iako smo do sada tvrdili da je manji. Iz ove studije mo\u017ee se konstatovati da imamo neregenerisane terene od oko 56 000 hektara, odnosno 1% neregenerisanih povr\u0161ina \u0161to je veoma va\u017eno, jer smo u poslednje dve decenije \u010desto govorili o nelegalnoj se\u010di i nestanku \u0161uma. Prema podacima inventure obim drvne mase u \u0161umama je pove\u0107an u ovom petogodi\u0161njem periodu, drugim re\u010dima ise\u010demo manje, a to dokazuje da je eksploatacija \u0161uma odr\u017eiva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa druge strane organizacije koje se bave za\u0161titom \u010dovekove sredine izra\u017eavaju nezadovoljstvo rezultatima drugog ciklusa inventure. Ove tvrde da je nelegalna se\u010da \u0161uma ve\u0107a od legalne od 18 miliona kubnih metara godi\u0161nje. <\/p>\n
Ukradeno je <\/span>preko 80 miliona kubnih metara, 20,6 % godi\u0161nje, i ovi podaci se ne pominju u Nacionalnoj inventuri \u0161umskog fonda. Ovaj obim drvne mase predstavlja nestanak skoro 242 352 hektara \u0161uma u periodu 2013-2018. godina. Andrej \u010curkanu, istrazni direktor Agent Greena ka\u017ee: ,,Mi raspola\u017eemo informacijama da se pojedini podaci namerno kriju. Novinarskim metodama do\u0161li smo do informacija o obimu drvne mase koji je merem u prvom ciklusu Inventure \u0161umskog fonda i koji nije obuhva\u0107en drugim ciklusom. Re\u010d je o 38,6 miliona kubnih metara godi\u0161nje. Mi smo uputili otvoreno pismo predsedniku drzave i Ministarstvu vodoprivrede i sumarstva u kome tra\u017eimo da se analiziraju ove brojke. Postavili smo pitanje, ako izmedju dva ciklusa inventure nestaje 38,6 miliona kubnih metara i ako Rumunija, shodno zvani\u010dnim statisti\u010dkim podacima eksploati\u0161e u proseku 18 miliona kublih metara gde je razlika od 20 miliona kubnih metara? Jer po zakonu nema pokri\u0107e za 20 miliona kubnih metara. Na\u0161 zaklju\u010dak je taj da je 20 miliona kubnih metara ise\u010deno nelegalno.<\/span>
U novembru pro\u0161le godine Agent Green, najve\u0107a rumunska organizacija koja se bavi za\u0161titom \u0161ovekove sredine, o bjavila je izvestaj o eksploataciji rumunskih stoletnih \u0161uma. Prema podacima iz izvestaja vi\u0161e hiljada hektara stoletnih \u0161uma je degradirano. Ve\u010dina ovih \u0161uma nalazi se u za\u0161ti\u0107enim zonama mre\u017ee Natura 2000. U poslednjih pet godina Rumunuja je zbog industrijske eksploatacije izgubila 3600 hektara stoletnih \u0161uma. Kalimani, Domogled, Valea Cernej, Semenik, Kejile Karasuluj su najugro\u017eeniji nacionalni parkovi sa stoletnim \u0161umama. U rezervatu Izvorul Nere nalazi se najve\u0107i rezervat bukovine u Evropi. Ekologisti su tra\u017eili od Evropske komisije da interveni\u0161e kako bi se spasile za\u0161ticene zone u Rumuniji.<\/p>\n
Prema Inventuri \u0161umskog fonda Rumunija od ukupne povr\u0161ine pod sumama ima 29,55%, dok je evropski prosek od 32,4%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pri kraju pro\u0161le godine objavljen je drugi ciklus Nacionalne inventure \u0161umskog fonda. Ova etapa obuhvata prikupljene i preradjene podatke iz 2013-2018. godine sa cele teritorije Rumunije. Glavna \u0161umska vrsta u Rumuniji je bukva koja pokriva 31% \u0161umskih povr\u0161ina. Slede smreka, jela i bor koje pokraivaju 26% povr\u0161ine, a listopadno drvece i hrast oko 1%. Na […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":523367,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523366","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n
<\/span>
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n