U Dunavu i Crnom moru \u017eivi najva\u017enija populacija divljih jesetri na svetu. Na\u017ealost u poslednjim decenijama ove prastare ribe su se suo\u010davale sa dramati\u010dnim smanjenjem broja zbog ljudskih brana. Brane i hidrocentrale su presekle prirodne zone ove riblje vrste. Pored toga, ribolov, zagadjenje i uni\u0161tavanje stani\u0161ta doprineli su debalansu morskog ekosistema. Od ukupno 6 vrsta jesetri, ostale su samo \u010detiri: moruna, ke\u010diga, pastruga i dunavska jesetra, sve se nalaze na Crvenoj listi Medjunarodne unije za o\u010duvanje prirode. Lov na jesetre je u Rumuniji prvi put zabrabnjen 2006. godine na 10 godina, a 2016. produ\u017een jo\u0161 5 godina. Da bi Svetski fond za za\u0161titu \u017eivotinja, WWF Rumunija, dao zna\u010dajan doprinos za\u0161titi jesetri pokrenuo je vi\u0161e projekata sa ciljem da se zabrani prekomerni rbolov, glavna neposredna pretnja opstanku poslednjih divljih populacija jesetri u Dunavu. Stru\u010dnjaci ove organizacije tvrde medjutim da je potrebno vi\u0161e od toga. Potrebna je evropska saradnja kako bi ribari imali ve\u0107e prihode iz alternativnih izvora i istovremeno bili uklju\u010deni u aktivnosti o\u010duvanja stani\u0161ta i najva\u017enijih migrackih puteva. U Rumuniji je zabranjen komercijalni lov na ovu vrstu ribe, kao i prodaja mesa i kavijara divljih dunavskih jesetri, ka\u017ee Kristina Munteanu, nacionalni menad\u017eer projekta WWF Rumunija:,, Jesetre su i dalje ugro\u017eene. Nije nam poznat broj jesetri u Dunavu i Crnom Moru, jer su ovi nadzorni metodi dosta skupi i predpostavljaju dosta vremena. Ali iz delimi\u010dnih nadzora znamo da broj jesetri ne mo\u017ee opravdati komercijalni ribolov. Zabrana lova na jesetre produ\u017eava se do aprila 2021. godine, kada \u0107e se verivatno doneti i odluka zasnovana na najnovijim nau\u010dnim podacima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Svetski fond za za\u0161titu divljih \u017eivotinja WWF Rumunija saradjuje sa Svetskim dru\u0161tvom za za\u0161titu jesetri, globalnom istra\u017eiva\u010dkom mre\u017eom, sa kojom je napravljen panevropski akcioni plan za uzgoj ove vrste riba. Svetska konvencija iz Berna je usvojila plan krajem pro\u0161le godine i ovaj \u0107e poslu\u017eiti kao okvir svim evropskim dr\u017eavama u kojima \u017eive jesetre. Pro\u0161le godine Nema\u010dka, Austrija, Slova\u010dka, Slovenija, Madjarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija i Ukrajina pokrenule su projekat u trajanju od tri godine sa ciljem da se za\u0161tite ribe selice kojima preti nestanak u Dunavskom bazenu. Kristina Munteanu obja\u0161njava: ,,Ovaj projekat finansira Evropska unija preko Transnacionalnog dunavskog programa. Prokjekat je lansiran pro\u0161le godine u junu. Cilj projekta je identifikovanje zajedni\u010dkih metodologija za utvrdjivanje stani\u0161ta jesetri pomo\u0107u kojih se mogu osnivati akvakulturne farme koje bi repopulisale Dunav i Crno more mladjem jesetri. Na bazi analiza ima\u0107emo preporuke u vezi sa na\u010dinom za\u0161tite ove riblje vrste, navigacijom, planovima vadjenje \u0161ljunka i peska iz Dunava i drugim projektima na Dunavu. U ovaj projekat uklju\u010deno je 10 dr\u017eava koje su grupisane na radne pakete. U zavisnosti od iskustva, svaki partner uklju\u010den je u jedan ili dva radna paketa. Jedan radni paket je posve\u0107en identifikaciji stani\u0161ta, drugi konzervaciji, ostali svim kavakulturnim farmama koje se bave repopulacijom mladji, zatim politikama i bankom podataka sa svim raspolo\u017eivim podacima. Iako je projekat sada u po\u010detnoj fazi postignuti su pojedini rezutati u analizi postoje\u0107ih politika. a sada se radi na izve\u0161taju o ovim politikama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U okviru ovog projekta 18. aprila u rumunskom gradu Isak\u010da odvijala se repopulacija mladjem jesetri:,, Ovaj dogadjaj ima pre svega demonstrativni karakter. Dunav je repopulisan sa oko 1500 markiranih mladih jesetri kako bi se ustanovilo kako se pona\u0161aju na putu od Dunava do Crnog mora i koliko \u0107e ostati na stani\u0161tama u kojima se hrane. Repopulacije se predvidjaju i u Madjarskoj, ali sa manjim brojem mladih jesetri. Ove repopulacije ponovi\u0107e se i slede\u0107e godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji postoje specijaliziovanje farme za uzgoj i reprodukciju jesetri. Jedan kg. Mesa ove riblje vrste ko\u0161ta oko 9,5 evra, a 100 grama kavijara od 127 do 212 evra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Dunavu i Crnom moru \u017eivi najva\u017enija populacija divljih jesetri na svetu. Na\u017ealost u poslednjim decenijama ove prastare ribe su se suo\u010davale sa dramati\u010dnim smanjenjem broja zbog ljudskih brana. Brane i hidrocentrale su presekle prirodne zone ove riblje vrste. Pored toga, ribolov, zagadjenje i uni\u0161tavanje stani\u0161ta doprineli su debalansu morskog ekosistema. Od ukupno 6 vrsta […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":387871,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523395","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n