Preko 120 stru\u010dnjaka iz 22 dr\u017eave, predstavnici 59 evropskih institucija u\u010destvovalo je u rumunskom gradu Galaci na Medjunarodnoj konferenciji pod imenom ,,konzervacija dunavskih jesetri-izazov ili breme?.Na najve\u0107oj organizovanoj konferenciji posve\u010denoj jesetri u poslednjih 30 godina u Rumuniji u\u010desnici su usvojili mere za konzervaciju i oporavak divljih populacija jesetri.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jesetra je bila du\u017ei period veoma va\u017ena za rumunsku i bugarsku ekonomiju, a lov na jesetre doprineo razvoju mesnih zajednica. Postoje istorijski dokumenti o lovu ne jesetre u Dunavu, ka\u017ee Tudor Jonesku, direktor Centra za istra\u017eivanje i razvoj jesetri, vodenih stani\u0161ta i biodiverziteta: ,,Turska istori\u010darka Elvila \u010celebi boravila je u bugarskom gradu Silistra gde je konstatovala da je samo u jednom danu ulovljeno 80 velikih ke\u010diga sa ikrama koje su poslate u Istambul. Italijanski kaludjer Nikolo Barsi je negde oko 1640. godine napisao da je grad Galaci veoma lepo mesto na obali Dunava gde se mogu kupiti ke\u010dige, kavijar, jesetre i \u0161arani. Iz Carigrada i cele Evrope dolazili su brodovi sa svilom i vra\u010dali se sa kavijarom. Krajem XX veka Kralj Karol je imenovao Grigorea Antipu za promotera i lidera dr\u017eavnih ribara. On je 1896. godine doneo i prvi Zakon o ribolovu koji je predvideo periode lovostaja na jesetre, sa napomenom da je u poslednjim godinama smanjen broj ove riblje vrste. Od pre 120 godina upozoreno je na smanjenje populacije jesetri u Dunavu iCrnom Moru. Izmedju 1903. i 1914. godine u zoni grada Sfantu Gjorge ulovljeno je 19.570 jesetri, a 2003-2004 u celoj Rumuniji 28 primeraka ove vrste. 1903-1904. godine ulovljeno je u Rumuniji 4250 jesetri, a samo jedan vek kasnije 153.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U vreme Da\u010dana na dnu Dunava postavljale su se ograde od pru\u0107a i balvana. Ribari su verovali da se jesetre love samo po oluji, sa specijalnim priborom. Zbog brzine sa kojom se jesetre kre\u0107u, od oko 70 km na sat, na dnu reke postavljali su se drveni stubovi sa kandjama, da bi se jesetre mogle loviti i na dubini od 50 metara. Najve\u0107a ke\u010diga ulovljena je 1890. godine u blizini dunavskog rukavca Sfantu Gjorge , imala je 886 kg i 127 kilograma kavijara. U medjuratnom periodu Rumunija i Bugarska su bili najve\u0107i izvoznici kavijara od divljih jesetri iz Crnog mora. Tudor Jonesku dodaje: ,,Prakti\u010dno glavni metod pomo\u0107u kojeg su lovili ribari bile ograde postavljene na dnu reke koje su zaustavljale jesetre na putu mre\u0161\u0107enja, negde u zoni Djerdapa. U Kraljevini Rumunije ribarski metodi su se promenili. U zoni Sfantu Gjorge do\u0161li su Ukrajinci i Rusi sa Dona sa novim tehnikama.. Po\u010detkom XX veka organozovana je ribarnica u Galaciju i prvi rashladni uredjaj. Prakti\u010dno Galaci je postao glavno riblje tr\u017ei\u0161te Rumunije. Ribe ulovljene u zoni Sulina, Kilija i u Dunavu prodavale su se u Galaciju gde je otvorena riblja berza. U tom trenutku u Rumuniji je ulovljeno oko 40 tona svih vrsta jesetri i oko 17 tona kavijara. U to vreme kilogram kavijara vredeo je 2,3 grama zlata, a posle 100 godina 1kg vredi 97 grama zlata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iako su jesetre za\u0161ti\u0107ene Konvencijom o medjunarodnoj trgovini divljim zivotinjama i biljem,one se nalaze ipak na spisku ugro\u017eenih vrsta. Nezakoniti ribolov, uklavnom za kavijar- predstavlja najve\u0107u pretnju po dunavske jesetre. Najve\u0107e opadanje polpulacije jesetri po\u010delo je nakon 1972. godine kada je izgradjena brana na Djerdapu koja je blokirala migraciju jesetri i smanjila stani\u0161ta. Ekspert Tudor Jonesku tvrdi da se uporkos ulo\u017eenim naporima na repopulaciji Dunava jesetrama ne mo\u017ee govoriti o oporavku, jer se prvobitno stani\u0161te ove ribe ne moze povartiti: ,,Ke\u010dige su se mrestile pre vi\u0161e od 300 godina i u Bavarskoj, na 2300 kilometru, gde su ulovljene kecige iz Crnom mora. Izgradnjom Djerdapa prakti\u010dno je blokiran migracioni put tako da jesetre nisu mogle da stignu dalje od 856 kilometra na Dunavu. Ovo zna\u010di da je uni\u0161teno oko 60% migracionog puta. Ali pored blokade migracionih puteva, ove brane su negativno uticale na mre\u0161\u0107enje jesetri. Poznato je da je zona Djerdapa bila najbolja za mre\u0161\u0107enje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zbog dramati\u010dnog opadanja populacije jesetri u poslednjim vekovima, stru\u010dnjaci podunavskih i crnomorskih zemalja kao i vanevrospki eksperti doneli su odluku o implementaciji zajedni\u010dke strategije korzervacije i oporavka divljih populacija jesetri na Medjunarodnoj konferenciji u Galaciju. U\u010desnici su potpisali Deklaraciju iz Galacija koja predvidja mere za spasavanje populacija ovih najstarijih vrsta riba na jugoistoku Evrope, jedinom mestu u kojem se jo\u0161 mogu videti ove riblje vrste. Dokument predvidja osnivanje farmi jesetri, monitoring riba i du\u017ee periode lovostaja, jer ovaj poslednji isti\u010de 2020. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Preko 120 stru\u010dnjaka iz 22 dr\u017eave, predstavnici 59 evropskih institucija u\u010destvovalo je u rumunskom gradu Galaci na Medjunarodnoj konferenciji pod imenom ,,konzervacija dunavskih jesetri-izazov ili breme?.Na najve\u0107oj organizovanoj konferenciji posve\u010denoj jesetri u poslednjih 30 godina u Rumuniji u\u010desnici su usvojili mere za konzervaciju i oporavak divljih populacija jesetri. Jesetra je bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":387871,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523398","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n