17.juna ove godine obele\u017een je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i su\u0161e, dobra prilika za podse\u0107anje na zagadjenje, klimatske promene, ekstremne pojave koje uni\u0161tavaju \u0161ume i poljoprivredne kulture i kao i na dezertifikaciju i degradaciju tla. Dezertifikacija pogadja i ju\u017ene delove Rumunije, nar\u010dito u dunavske predele i Dobrodju. Bez adekvatnih mera, degradacija zemlji\u0161ta se \u0161iri, a pesak polako osvaja obradive povr\u0161ine. Iz izve\u0161taja Evropskog revizorskog suda, na nivou Evropske unije ne postoji zajedni\u010dka vizija, kao ni efikasne mere za suzbijanje rizika od dezertifikacije. Drugim re\u010dima, zemlje \u010dlanice nisu privukle finansijske fondove namanjene preduzimanju mera za suzbijanje dezertifikacije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
U izjavi za Radio Rumunija ministar za za\u0161titu \u010dovekove sredine Kostel Alekse izrazio je spremnost Vlade Rumunije da neodlo\u017eno podr\u017ei projekte suzbijanja dezertifikacije:,, Mi ovde u \u017dupaniji Dol\u017e imamo 1364 hektara bagremove \u0161ume zasadjene sa ciljem da se stabilizuje zemlji\u0161te i spre\u010di \u0161irenje pe\u0161\u010dare. Trenutno Vlada ima finansijska sredstva iz fonda za pobolj\u0161anje kvaliteta zemlje ili Administracije fonda za za\u0161titu sredine za po\u0161umljavanje peskovitih povr\u0161ina. Potrebno je samo da mesne vlasti identifikuju terene i da razgovaraju sa vlasnicima terena o terenima koje treba po\u0161umljavati. Ovi treba da shvate da ako se odmah ne preduzmu mere za 10 ili 20 godina bi\u0107e prekasno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
\u017dupanija Dol\u017e ,,Rumunska sahara ima najve\u0107e peskovite povr\u0161ine od oko 100 hiljada hektara. Dezertifikaciji u zonama Oltenije, (ju\u017ene zone Rumunije) posebnu pa\u017enju poklnjaju strucnja\u010di Stanice za istra\u017eivanje, razvoj i biljnu kulturu na pe\u0161\u010dari Dabuleni. Ovi su predlo\u017eili nekoliko res\u0161enja od kada je ova sekcija osnovana. Direktorka stanice u Dabuleniju Aurelija Nedelku smatra da je efikasna eksploatacija ovih terena re\u0161enje za suzbijanje dezertifikacije: ,,Pe\u0161\u010dare se mogu smatrati idealnim terenima za poljoprivredu, posebno za hortikulturu, zbog visokih prose\u010dnih temperetura na ovim terenima u Olteniji. Padavine u ovoj zoni nisu dovolje za nidednu kulturu. Zbog toga treba da interveni\u0161emo navodnajvanjem. Osim toga ovde je vetar ograni\u010davaju\u0107i faktor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Pre 50 godina u ovoj zoni je zavr\u0161en sistem navodnjavanja Sadova- Korabija. Pose\u010deno je vi\u0161e od 9 000 hektara \u0161uma,ali isto tada na 1400 hektara su posadjene \u0161umske sadnice za zastitu od dezertifikacije. Na\u017ealost u poslednjih 30 godine ove \u0161umske ograde su nestale. Direktorka Stanice za istra\u017eivanje, razvoj i kulturu bilja u pe\u0161\u010dari Dabuleni obja\u0161njava kako se mogu fiksirati pe\u0161\u010dane povr\u0161ine:,,Na pe\u0161\u010danim terenima koji su izlo\u017eeni jakim vetrovima odlu\u010deno je da se formiraju \u0161umske ograde od bagrema visine 10 metara na udaljenosti od 288 metara od najizlo\u017eenijih terena a na 560 metara udaljenosti na terenima sa ni\u017eim stepenom izlo\u017eenosti. Ove ograde od bagrema smanjile su posledice vetra, a ujesen setvom ra\u017ei i u prole\u0107 sadjenjem hortikularnog bilja \u0161tite se se ovi tereni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Ve\u0107 nekoliko decenija u Stanici za istra\u017eivanje, razvoj i kulturu bilja u pe\u0161\u010dari Dabuleni analizira se na\u010din prilagodjavanja pojedinih biljnih vrsta na pe\u0161\u010dano tlo sa dobrim rezultatima. Direktorka Stanice Aurelija Nedelku je izmedju ostslog rekla:,, Posedjeni su vo\u010dnjaci kajsija i visnje koji su se odlicno prilagodili u uslovima navodjavanja. Imamo brend ,, lubenice iz Dabulenija, kao i bazen za uzgoj krompira. Ako se ranije ni postavilo pitanje uzgoja krompira na ovim terenima, sada imamo jednu veoma vrednu poljoprivrednu kulturu zahvaljuju\u0107i navodnjavanju. Odli\u010dno radjaju i kulture jagoda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Od pro\u0161le godine Stanica za istra\u017eivanje, razvoj i biljnu kulturu u pe\u0161\u010dari Dabuleni uvodi specijalne kulture koje smo do sada videli samo u botani\u010dkim bastama, kivi, maslina, kineska urma, go\u017ei i smokva, ali samo nove vrste i hibridi nisu dovoljni, potrebno je da se kao glavni metod suzbijanja dezertifikacije upotrebi navodnjavanje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
17.juna ove godine obele\u017een je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i su\u0161e, dobra prilika za podse\u0107anje na zagadjenje, klimatske promene, ekstremne pojave koje uni\u0161tavaju \u0161ume i poljoprivredne kulture i kao i na dezertifikaciju i degradaciju tla. Dezertifikacija pogadja i ju\u017ene delove Rumunije, nar\u010dito u dunavske predele i Dobrodju. Bez adekvatnih mera, degradacija zemlji\u0161ta se \u0161iri, […]<\/p>\n","protected":false},"author":125,"featured_media":290031,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523415","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n