Evropska komisije je nedavno u analizi Energetskog i klimatskog plana Rumunije za 2021-2030 ukazala na pojedine slabosti i iznosila svoje preporuke. Plan defini\u0161e na koji \u0107e na\u010dinRumunija delovati posebno u oblast energije u narednoj deceniji u kontekstu globalne klimatske krize. Zvani\u010dni\u010di u Briselu kritikuju odustvo ambicije u vi\u0161e oblasti , smatraju da predlo\u017eeni ciljevi zaostajaju za preporukama Evropske unije, iako su ne\u0161to ambiciozniji nego u prethodnim izve\u0161tajima. Kada je re\u010d o obnovljivoj energiji, Komisija je konstatovala da Rumunija i dalje ra\u010duna na udeo od samo 30,7% u njenom ogromnom potencijalu. Prema prora\u010dunima na\u0161a zemlja bi mogla da dostigne nivo od 34% obnovljive energije u ukupnoj energiji. Iako se u planu obrazla\u017eu mere za pove\u0107anje udela ove vrste zelene energije u oblastima elektri\u010dne energije, grejanja i saobra\u0107aja, ne postoji jasana kvantifikacija-upozoavaju evropski eksperti. Vlad Katuna, koordinator klimatske i energetske kampanje Grimpisa Rumunija komenntarisa\u0107e postoje\u0107u situaciju: ,,Rumunska strategija u oblast energije i klime usresredjena je na fosilna goriva i nuklearnu energiju, umesto da se koncentri\u0161e na zelene resurse energije, jer se Rumunija, Evropa i ceo svet suo\u010davaju sa efektima klimatskih promena. Kada govorim o klimatskim promenama ne mislim samo na topljenje gle\u010dera ili rast nivoa okeana, ve\u0107 i na efekte koje smo po\u010deli da ose\u0107amo ovde u Rumuniji. Jezera Nunta\u0161i i Jezer su presu\u0161ila, na jugu Oltenije imamo ubrzani proces dezertifikacije, letos smo se suo\u010dili sa \u010destim olujama i obilnim ki\u0161ama kao i sa produ\u017eenom su\u0161om. U Rumuniji ova godina je bila jedna od najsu\u0161nijih. U situaciji kada se suo\u010davamo sa ovim efektima, Rumunija treba da napravi ambiciozan plan i da prioritet dodeli zelenoj energiji umesto prljavoj. Sada kada mi govorimo o energetskom miksu, o uglju ili o prioritetu eksploatacije prirodnog gasa u Crnom moru, imamo ozbiljan problem.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prelazak na zelenu energiju nije lak ni jeftin proces. Ceo svet zna da ekologija ko\u0161ta. Dovoljno je samo videti cene bio proizvoda u prodavnicama. Finansiranje ovih promena fondovima Evropske unije i potencijal Rumunije velika su prednost pre svega zbog geografskog polo\u017eaja na\u0161e zemlje. Vlad Katuna obja\u0161njava: , Imamo ogroman potencijal energije vetra, sve \u010de\u0161\u0107e se pominje veliki potencijal obnovljive energije offshore u Crnom moru i istovremeno veliki potencijal sun\u010dane energije na jugu zemlje. Sla\u017eem se da je za realizaciju ovih ciljena potreban novavc, ali Evropska komisija posredstvom Evropskog zelenog plana izdvaja velike fondove za izlazak Rumunije iz energetskog tranzita. Mi \u017eelimo da se ovaj prelazak realizuje direktno, sa fosilnih gorina na zelenu energiju. Cena je zaista visoka i bi\u0107e veoma te\u017eak prelazak na tranziciju. Umesto da stavimo naglasak na prirodni gas treba da predjemo direktno na obnovljivu energiju. Imamo dosta vremena, imamo potrebne resurse, finansiranje od strane Evropske unije i potencijal za realizaciju ove energetske tranzicije.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kada je re\u010d o energetskoj efikasnosti, Evropska komisija je konstatovala da je u Rumuniji pove\u0107an nacionalni doprinos komunitarnom cilju u odnosu na prethodni plan. Ali doprinos potro\u0161nji primarne energije i finalnoj potro\u0161nji energije nije ambiciozan. Pozitivne strane plana odnose se na korisne informacije o zgradama i namera da se prema\u0161i stopa renoviranja od 3-4%. Medjutim Rumunija jo\u0161 nije predstavila svoju strategiju dugoro\u010dnog renoviranja zgrada, nagla\u0161avaju evropski zvani\u010dnici. Komisija ohrabruje mere koje se ti\u010du energetske efikasnosti toplotnih mre\u017ea. Medjutim, plan ne sadr\u017ei dovoljne informacije o kvalitetu vazduha i interakciji izmedju kvaliteta vazduha i politike atmosferskih emisija. Plan sadr\u017ei i nekoliko dobrih praksi koji obuhvata evropski zeleni poljoprivredni sporazum, posebno promovisanje ekolo\u0161ke poljoprivrede i smanjenje upotreba ve\u0161ta\u010dkog djubriva. Vlad Katuna smatra da se stvari na ovome ne\u0107e zaustaviti jer novi Evropski klimatski zakon postavlja ambicioznije ciljeve. Primenom zakona, Rumunija mora da ubrza energetsku tranziciju, da odustane od proizvodnje uglja i prirodnog gasa i da ula\u017ee u zelenu energiju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisije je nedavno u analizi Energetskog i klimatskog plana Rumunije za 2021-2030 ukazala na pojedine slabosti i iznosila svoje preporuke. Plan defini\u0161e na koji \u0107e na\u010dinRumunija delovati posebno u oblast energije u narednoj deceniji u kontekstu globalne klimatske krize. Zvani\u010dni\u010di u Briselu kritikuju odustvo ambicije u vi\u0161e oblasti , smatraju da predlo\u017eeni ciljevi zaostajaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":153342,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523431","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n