Bizon, najve\u0107i kopneni sisar Evrope, koji je skoro nestao sa mnogih predela kontinenta, sada je za\u0161ticena vrsta kojoj i dalje preti nestanak. Mo\u017ee se videti jedino u rezervatima i samo nekoliko primeraka u divljini. Kod nas u Planinama Fagara\u0161, u centralnom delu Rumunije, Fondacija konzervej\u0161n Karpatija sprovodi program ponovnog vra\u0107anja u prirodu ove vrste biljo\u017edera koja je nekada bila simbol zemlje. Poznat Rumunima iz istorijskih pri\u010da, evropski bizon i dalje va\u017ei za legendarnu vrstu. Ne samo iz nostalgije i zbog lepote bizoni su vra\u0107eni u divljinu, ka\u017ee Adrijan Aldea, menad\u017eer i biolog Fonda konzervej\u0161n Karpatija :,,Planine Fagara\u0161 su delom netaknute ljudskom rukom. Sada jedine vrste koje se ne nalaze u prvobitnom moziku su bizon i dabar i zbog toga smo zaklju\u010dili da u okviru ovog programa ,, Life“ treba vrtiti ovu vrstu u divljinu. Preuzeli smo obavezu da formiramo 3 divlje zone u koje \u0107emo ponovo vratiti bizone. Do sada smo formirali dve zone i tre\u0107a je u toku realizacije, gde smo ve\u0107 doveli nekoliko bizona, a svake godine tokom realizacije projekta \u017eelimo da vratimo u prirodu grupu od po pet bizona. Na kraju projekta \u017eelimo da imamo najmanje 75 bizona na slobodi. Bizon je posebna vrsta u na\u0161em ekosistemu jer njegovim postojanjem i intervencijama u prirodi stvara pojedine zone u koje stanista nalaze i druge divlje vrste. U ishrani koriste razne vrste biljne hrane i time odr\u017eavaju pa\u0161njake i omogu\u0107avaju stanista sa specifi\u010dnim biodiverzitetom“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi razlog za uvodjenje bizona na njihova nekada\u0161nja stani\u0161ta je njihova veli\u010dina i tezina, mu\u017ejaci mogu imati \u010dak i jednu tonu, a \u0161iroka podru\u010dja kojima se kre\u010du poma\u017eu stvaranje staza za druge manje sisare kao \u0161to su srne, jazavci ili kune. Svojim higijenskim obi\u010dajima, bizoni prenose semenke u zonama ispa\u0161e. Bizoni imaju va\u017enu ulogu u ekosistemu i mogu biti od pomo\u0107i za razvoj mesnih zajednica. Zamolili smo Andreja Aldju da nam ka\u017ee da li bizon mo\u017ee da doprinese promovisanju turizma i kako je ova fondacija uspela da nabavi nekoliko bizona za Planine Fagara\u0161: ,, U zemljama u kojima je bizon vra\u0107en u prirodu mnogo ranije, turizam se veoma brzo razvijao. Posebno u Poljskoj ali i kod nas u zoni Njamc. U Bra\u0161ovu imamo rezervat bizona i ova ideja je prigrljena i u Vama Buzauluj. Bizoni nam dolaze iz raznih priplodnih cenatara ili evropskih i doma\u0107ih rezervata. Pitanje tro\u0161kova varira. Zavisi od na\u010dina na koji \u0107e svaki uzgajiva\u010d pokriti ove tro\u0161kove. Mi u okviru ovog programa treba da se uklopimo u bud\u017eet , ali postoje i zemlje i centri koji su nam poklonili bizone jer smatraju ideju o vra\u0107anju bizona u prorodu ostvarljivom.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fondacija aspola\u017ee evropskim ali i sopstvenim fondovima. \u0160to se ti\u010de interakcije sa ljudima, bizoni ne predstavljaju nikakvu opasnost, ali ponekad mogu da budu i agresivni kada su napadnuti. Zbog toga turisti ne treba da se pribli\u017ee bizonima, ne treba da ih ne hrane ali treba da dr\u017ee propisno odstojanje od najamnje 100 metara. Istovremeno bizoni mogu napraviti i \u0161tetu ako se u potrazi za hranom pribli\u017eavaju naseljima, poljoprivrednim usevima ili pa\u0161njacima. Zbog toga zone u kojma se bizoni vra\u0107aju nalaze daleko od ljudskim zajednica kako bi se izbegla interakcija. Da bi se spre\u010dili eventualni sukobi sa ovom sna\u017enom \u017eivotinjom, rend\u017eeri fondacije patroliraju zonom i prate kretanje bizona, njihovo zdravstveno stanje i interakcije sa drugim vrstama. Rend\u017eeri interveni\u0161u i proteruju bizone samo ako se ovi pribli\u017eavaju naseljima. U lo\u0161im vremenskim uslovima, rend\u017eeri donose bizonima dodatnu hranu na mestima na kojima ovi redovno svra\u010daju. Da bi se izbegle neprijatnosti, Konzervej\u0161n Karpatija nudi mestanima koji imaju probleme sa bizonima elektri\u010dne ograde. Pro\u0161le jeseni u zoni Planina Fagara\u0161 prime\u0107en je prvi mladunac bizona koji se razvija bez ve\u0107ih problema. Jo\u0161 nije dobio ime i mo\u017eda i ne\u0107e dobitii da bi sa\u010duvao identitet divlje \u017eivotinje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bizon, najve\u0107i kopneni sisar Evrope, koji je skoro nestao sa mnogih predela kontinenta, sada je za\u0161ticena vrsta kojoj i dalje preti nestanak. Mo\u017ee se videti jedino u rezervatima i samo nekoliko primeraka u divljini. Kod nas u Planinama Fagara\u0161, u centralnom delu Rumunije, Fondacija konzervej\u0161n Karpatija sprovodi program ponovnog vra\u0107anja u prirodu ove vrste biljo\u017edera […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":523433,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n