Inicijativa za spasavanje p\u010dela uspela je da prikupi potreban broj potpisa za analizu u Evropskoj komisiji. Prema sopstvenom vebsajtu Inicijativa ,, Spasite p\u010dele i farmere“ prikupila je vi\u0161e od milion potpisa. ,,To \u0161to smo uspeli da prikupimo ove potpise, uprkos brojnim restrikcijama zbog kovida 19 dokazuje da mnogi ljudi tra\u017ee promenu poljoprivredne politike“ izjavila je Veronika Fajkt, predstavnica Instituta za za\u0161titu sredine iz Minhena, jedan od organizatora ove kampanje. U apelu se zahteva od Evropske unije da odustane postepeno od upotrebe sinteti\u010dkih pesticida, da se vrati biodiverzitetu i da ne insistira vi\u0161e na industrijsku poljoprivredu. Iz Rumunije je prikupljeno 31 000 potpisa, 30% vi\u0161e nego \u0161to je bilo potrebno za minimalnu granicu zemlje. 80 organizacija iz 17 zemalja Evropske unije uputile su apel i tra\u017ee da se upotreba sinteti\u010dkih pesticida u poljoprivredi smanji za 80% do 2030. godine i da se ovi u potpunosti elimini\u0161u do 2035. godine. Medju inicijatorima nalazi se i Federacija p\u010delarskog udru\u017eenja Rumunije Rompais. Zamolili smo podpredsednika ove organizacije Konstantina Dobreskua da nam ka\u017ee za\u0161to je ova inicijativa potrebna:,,Postoji velika potreba za ovakvom inicijativom jer broj p\u010dela i svih insektata opra\u0161iva\u010da se smanjuje, \u0161to je dokazano i nau\u010dno. Postoje studije, posebno u Neme\u010dkoj, u za\u0161ti\u010denim zonama u kojima nema intenzivne poljoprivrede koja se bazira na intenzivnoj upotrebi pesticida i na monokulture. U intenzivnoj zoni dokazano je da je u periodu od 30 godina masa oprasicvaca smanjena za 70%. Insekti predstavljaju bazu i kada ovi nestaju kao da nestaje i morski plankton. Svima je \u017eivot ugro\u017een, pa i nama ljudima. Ovo nije za \u0161alu. Poznato je \u0161ta se de\u0161ava u zonama sa industrijskom poljoprivredom. Ugro\u017eeni su p\u0107ele, farmeri i drugi insekti opra\u0161iva\u010di. Bez za\u0161tite nestaju kao vrste, a gubici su ogromni.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
P\u010dele i drugi opra\u0161iva\u010di su od izuzetnog zna\u010daja za o\u010duvanje ekosistema i biodiverziteta. Skoro jedna tre\u010dina proizvodnje ljudske hrane i dve tre\u010dine proizvodnje vo\u0107a i povr\u0107a bazira se na opra\u0161ivanje p\u010dela i drugih insekata. Ali njihovo postojanje je ugro\u017eeno stalnom kontaminacijom pescticidima i gubljenjem stani\u0161ta zbog industrijske poljoprivrede, nagla\u0161ava Federacija p\u010delarskih udru\u017eenja Rumunije. U apelu se navodi da prirodne ekosisteme u poljoprivrednim zonama treba hitno za\u0161tititi kako bi poljoprivreda postala klju\u010dni faktor oporavka biodiverziteta. Ali za ovo je potrebna pomo\u010d farmerima u tranziciji ka agroekologiji. Treba favorizovati male i odr\u017eive farme, a ekmolo\u0161ku poljoprivredu pro\u0161iriti. Takodje treba podsticati formiranje i istra\u017eivanje poljoprivrede bez pesticida i genetski modifikovanih proizvoda, navodi se u apelu. Konstantin Dobresku obja\u0161njava:,, Poljoprivreda pla\u010da danak agrohemijskoj industriji. Postoje obi\u010daji u poljoprivrednoj praksi da se masovno koriste pesticidi, koji su mmnogo otrovniji od prvih generacija. Od jedne do druge generacije, pesticidi postaju sve opasniji za insekte, kao i za ljude. \u017delimo mi ili ne, pesticidi se nalaze u hrani. Ideja da poljoprivreda ne mo\u017ee bez ovog otrova je pogre\u0161na. Postoje studije koje dokazuju da Evropa mo\u017ee za sebe da proizvodi dovoljno hrane. Potrebno je medjutim da se promene mentaliteti: na primer da jedemo meso samo dvaputa nedeljno. Odnosno da se smanji zna\u010daj sto\u010darstva i da se zadovoljimo ve\u010dom biljnom potro\u0161njom u uslovima ekolo\u0161ke poljoprivrede. Ekolo\u0161ka poljoprivreda je mogu\u0107a. Poljoprivrednici koji su se odlu\u010dili za ovaj na\u010din proizvodnje znaju da je ideja da se bez pesticida ne mo\u017ee pogre\u0161na, mogli bismo re\u010di \u010dak velika la\u017e“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropska gradjanska inicijativa predvidjena je i Lisabonskim sporazumom. Ovaj sporazum predvidja da milion stanovnika iz najmanje jedne tre\u010dine zemalja \u010dlanica Evropske unije mo\u017ee da se obrati Evropskoj komisiji i da predlo\u017ei zakonske inicijative iz njene nadle\u017enosti. Na zahtev zemalja Unije, kojima je bilo potrebno vreme za uvodjenje nehanizama proveravanja potpisa, stanovnici su mogli da pokrenu ovakve inicijative tek nakon 1. aprila 2012. godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Inicijativa za spasavanje p\u010dela uspela je da prikupi potreban broj potpisa za analizu u Evropskoj komisiji. Prema sopstvenom vebsajtu Inicijativa ,, Spasite p\u010dele i farmere“ prikupila je vi\u0161e od milion potpisa. ,,To \u0161to smo uspeli da prikupimo ove potpise, uprkos brojnim restrikcijama zbog kovida 19 dokazuje da mnogi ljudi tra\u017ee promenu poljoprivredne politike“ izjavila je […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":523447,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n