Ekolo\u0161ka rekonstrukcija u planinama Fagara\u0161<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fundacija Karpatia konservej\u0161n\u201c, u partnerstvu sa udru\u017eenjem \u0160umski distrikt Karpatia\u201c, zapo\u010dela je program po\u0161umljavanja podru\u010dja uni\u0161tenih u pro\u0161losti ekstenzivnom eksploatacijom, u planinama Fagara\u0161 (centralna Rumunija).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Postavljeni cilj za ovo prolec\u0301e je po\u0161umljavanje 100 hektara terena uz finansijsku podr\u0161ku Evropske komisije kroz program Lajf\u201c. 435 hiljada sadnica je zasa\u0111eno u \u010detiri oblasti ekolo\u0161ke rekonstrukcije: Groapele\u201c (pogo\u0111ena neuskla\u0111enim se\u010denjem i verovatno izazvanim po\u017earom), Dubrud\u017eanu\u201c, Dolina Dmbovice\u201c i Lere\u0161tj\u201c. Sadnice autohtonih prirodnih vrsta dolaze iz rasadnika Karpatia\u201c ili se kupuju od lokalnih proizvo\u0111a\u010da. Pitali smo Mihaja Zotu, direktora konzervacije u okviru Fondacije, koji je put od sadnje sadnica do \u0161ume u punom jeku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od po\u010detka mogu vam re\u0107i da je to dug put, posebno u na\u0161em donekle izuzetnom slu\u010daju, jer mi poku\u0161avamo da obnovimo prirodne \u0161umske ekosisteme, dakle prirodnu \u0161umu koja je postojala na tom prostoru i koja je pose\u010dena u pro\u0161losti, posebno u komunisti\u010dkom periodu, ali je to i moda koja je do\u0161la pre mnogo godina sa Zapada: zamenjene su mnoge prirodne \u0161ume \u2013 bukove \u0161ume ili me\u0161avine bukve, jele, smr\u010de, javora ili drugih vrsta \u2013 sa takozvanim monokulturama smr\u010de, jer je smr\u010da va\u017eila za br\u017ee rastuc\u0301u vrstu, ima pravo deblo, drvo je veoma dobro za gradnju, za name\u0161taj i tako dalje. Dakle, ono \u0161to poku\u0161avamo da uradimo je, pre svega, da identifikujemo, na osnovu istorijskih izvora, kao i svih drugih podataka koji postoje \u2013 na primer stare \u0161ume iz susedstva \u2013 koja je bila prirodna \u0161uma koja je tamo postojala. Taj aspekt smatramo najinteresantnijim i najva\u017enijim, jer priroda uvek zna i umela je da odlu\u010duje, mo\u017eda milionima godina, koje vrste i sastav vrsta treba da postoje na tom prostoru. I, kao i uvek kada je \u010dovek napravio inovacije i promenio prirodnu \u0161umu u ve\u0161ta\u010dku, priroda se pre ili kasnije prilagodi i dolazi do napada insekata, udara vetra i tako dalje.\u201c<\/em><\/p>\n
U ovom kontekstu, gospodin Zota govori o ekolo\u0161koj rekonstrukciji, a ne o jednostavnom po\u0161umljavanju. To je zato \u0161to iza stvaranja nove \u0161ume stoji mnogo vi\u0161e aktivnosti od same sadnje.<\/p>\n
U svim ovim oblastima radimo broj probnih lotova, na svakom hektaru se\u010de, prebrojavamo i identifikujemo koje prirodne sadnice sada postoje, \u0161ta ve\u0107 postoji na terenu. Uvek ima sadnica koje se pojavljuju prirodno, ali ne onoliko koliko je potrebno da bi mogla da se obnovi \u0161uma. Uvek na\u0111emo nekoliko sadnica razli\u010ditih vrsta: jedinke, glavne i tako dalje. I onda na tim lotovima pogledamo koje vrste sadnica ve\u0107 postoje. Nakon \u010dega upore\u0111ujemo \u0161ta bi trebali da imamo, dakle prirodna \u0161uma koja je postojala ranije, upore\u0111ujemo vrste koje sada postoje prirodno i broj sadnica u svakoj vrsti i tako dolazimo do zaklju\u010dka \u2013 da znamo koliko sadnica treba da posadimo da bi \u0161uma mogla da se zgru\u0161a, raste i postaje zaista \u0161uma, i koliki nam je udeo vrsta tamo potreban da bismo do\u0161li do prirodne \u0161ume koja je postojala. Uz malu primedbu, bez poku\u0161aja da budemo bolji in\u017eenjeri od prirode, nekako se trudimo da malo predvidimo stvari: jer postoje studije koje pokazuju da c\u0301e u narednih 50 godina visinska granica \u0161ume porasti za najmanje 100 metara. To zna\u010di da c\u0301e \u0161umske vrste migrirati visoko. Dakle, ako sada na\u0111emo bukvu, u me\u0161ovitim \u0161umama, do 1400\u20131450 metara u planinama Fagara\u0161, posebno na ju\u017enoj strani, za 50 godina bukva c\u0301e se popeti mo\u017eda do 1550 metara ili \u010dak 1600 metara. Dakle, vrac\u0301anjem prirodne \u0161ume poku\u0161avamo da malo popnemo ove vrste, koje c\u0301e prema ovim prognozama na kraju \u017eiveti na vec\u0301im nadmorskim visinama, naravno zbog globalnog zagrevanja. Kada utvrdimo neophodan sastav i potreban broj sadnica, organizujemo se tako da po\u0161umljavanje radimo u dve etape, u dva perioda godine: prole\u0107e i jesen. Za\u0161to dva perioda? Zato \u0161to smo ustanovili da je svake godine, zbog klimatskih promena i nestabilnosti vremena, vremenski okvir za sadnju u planinskim predelima sve manji.\u201c<\/em><\/p>\n
Sadnice poti\u010du iz devet rasadnika i dva staklenika, a njihov uzgoj u prirodnim uslovima, bez hemikalija, u uslovima koji simuliraju njihov buduc\u0301i \u017eivot, nije nimalo jednostavan. U stvari, na novoj \u0161umi, od faze semena, do dovoljno jake \u0161ume da bi sama mogla da opstane, treba raditi najmanje 7 godina.<\/p>\n
Dve do tri godine za uzgoj rasada i jo\u0161 4-5 godina nege u planini, posle sadnje. Bez aktivne podr\u0161ke, ova podru\u010dja se te\u0161ko vrac\u0301aju u svoje prirodno stanje ravnote\u017ee. Pored svih ekolo\u0161kih funkcija koje \u0161uma ima, ona tako\u0111e podr\u017eava a ceo dru\u0161tveni sistem. Samo tokom ovog perioda, 120 nadni\u010dara iz lokalnih zajednica u blizini planine Fagara\u0161, desetine zaposlenih u fondaciji i \u0161umarskim kompanijama, radi za buduc\u0301e \u0161ume u ovoj oblasti. Vec\u0301ina sezonskih radnika su jednostavni ljudi, a uklju\u010divanje u ovaj projekat im daje dobru priliku da konstantno zara\u0111uju tokom cele godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ekolo\u0161ka rekonstrukcija u planinama Fagara\u0161
Fundacija Karpatia konservej\u0161n\u201c, u partnerstvu sa udru\u017eenjem \u0160umski distrikt Karpatia\u201c, zapo\u010dela je program po\u0161umljavanja podru\u010dja uni\u0161tenih u pro\u0161losti ekstenzivnom eksploatacijom, u planinama Fagara\u0161 (centralna Rumunija).
Postavljeni cilj za ovo prolec\u0301e je po\u0161umljavanje 100 hektara terena uz finansijsku podr\u0161ku Evropske komisije kroz program Lajf\u201c. 435 […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":93016,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523465","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n