Karpati su me\u0111u najva\u017enijim centrima biodiverziteta u Evropi, zbog visokog stepena po\u0161umljenosti i prisustva zna\u010dajnih podru\u010dja sa stoletnim drve\u0107em. \u0160umarstvo koje se u pro\u0161losti praktikovalo u Rumuniji, na\u017ealost, nije uvek imalo biodiverzitet kao centralni cilj upravljanja \u0161umskim fondom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cesto su stara stabla ili o\u0161te\u0107ena zrela stabla selektivno rezana, \u0161to je rezultiralo u \u0161umskim parcelama sa strukturama i kompozicijama bez heterogenosti. U nekim podru\u010djima takve prakse dovele su do o\u010duvanja vrlo malog broja starih stabala i smanjenja koli\u010dine mrtvog drveta, ugro\u017eavaju\u0107i stani\u0161ta saproksilnih vrsta buba za\u0161ti\u0107enih Direktivom o stani\u0161tima, pi\u0161e udru\u017eenje LIFE ROSalia<\/em>\u201c na svojoj web stranici.<\/p>\n
Takve vrste su se u pro\u0161losti smatrale bioti\u010dkim \u0161teto\u010dinama i poduzete su mere za smanjenje koli\u010dine mrtvog drveta kroz higijenske radove, uklju\u010duju\u0107i se\u010du suvih ili su\u0161e\u0107ih stabala, slomljenih ili koloniziranih saproksilnim insektima. U pro\u0161losti su se u nekim situacijama primenjivali i insekticidni tretmani, \u0161to je tako\u0111e smanjilo raznolikost organizama korisnih za otpornost \u0161uma. Danas se stvari postepeno po\u010dinju menjati. Evo \u0161ta nam Silviju Kirijak, menad\u017eer projekta O\u010duvanje saproksilnih insekata u Karpatima<\/em>, govori o zna\u010daju ovih buba:<\/p>\n
Ovih pet insekata s kojima smo krenuli da se pozabavimo, re\u010d je o jelenaku, kroja\u010du bukve, kroja\u010du hrasta, sivoj bubi, a imamo i malo re\u0111u bubu koja se zove pustinjak, svi zavise od prisustva drveta. Ono \u0161to ovi insekti rade i za\u0161to su jako bitni za prirodu je da razgra\u0111uju drvo. Ta\u010dnije, dolaze\u0107i u direktnu vezu sa onim drve\u0107em koje je blizu smrti, veoma brzo razgra\u0111uju drvo i to drvo mnogo br\u017ee ulazi u prirodni ciklus \u0161ume. Bez ovih saproksilnih organizama, a ima i saproksilnih gljiva, postoje mnoge druge vrste koje nalazimo u prirodi, drvo se ne bi moglo razgraditi i ta mrtva stabla bi ostala veoma dugo u tom statusu u \u0161umi. Sada, ovi insekti koji razgra\u0111uju drvo su neka vrsta sanitarnih agenata, vrsta organizama koji igraju veoma va\u017enu ulogu u prirodi, reintegri\u0161u\u0107i materiju u prirodni krug. <\/em><\/p>\n
Fantasti\u010dan svet tiho raspore\u0111uje svoje snage pod kupolom stoletnih \u0161uma. Ovde svako bi\u0107e ima svoju dobro definiranu ulogu, a insekti su deo ovog neverovatnog biodiverziteta. Bez njih, ekosistemi bi do\u017eiveli dramati\u010dne promene. Stoga su potrebne mere o\u010duvanja, tvrdi Silviju Kirijak.<\/p>\n
Primetili smo, od samog po\u010detka, kada smo tra\u017eili ovo finansiranje od Evropske komisije, u okviru programa Lajf\/Priroda\u201c, da u na\u0161im zdravim \u0161umama, nedostaju stara stabla, veoma velika stabla koja da u sebi imaju brojne \u0161upljine ili brojne elemente karakteristi\u010dne za trulo drve\u0107e. A onda, kako ovi insekti zavise od prisustva mrtvog drveta i ovih \u0161upljina, poku\u0161ali smo se malo poigrati s prirodom i odlu\u010dili da, kod nekih stabala koja su ina\u010de programirana za se\u010du, mo\u017eemo stvoriti svakakva mikro-stani\u0161ta, mikro-\u0161upljine u koje ove bube mogu vrlo brzo odlo\u017eiti svoja jaja i za nekoliko godina se transformirati u onaj prostor koji je potreban insektima. Ili, na primer, za bubu pustinjaka \u2013 ona je u velikoj meri zavisna od velikih \u0161upljina u drve\u0107u, sa bogatom piljevinom, crvenom piljevinom, kako je mi zovemo. A u na\u0161im \u0161umama, u kojima nedostaju ta stabla, sa puno \u0161upljina, smatrali smo da je vrlo korisno da mi napravimo neke surogat \u0161upljine. A onda smo napravili neku vrstu sanduka od bukovog i hrastovog drveta koje smo napunili biljnim materijalom sastavljenim od mrtvog li\u0161\u0107a, piljevine, proteinskog bra\u0161na… I kutije smo pri\u010dvrstili na drve\u0107e na visini od 4 metra tako da ih ne sru\u0161e medvedi. A za nekoliko godina \u0107e te kutije, ta surogat \u0161upljine zalepljene na drve\u0107a, definitivno biti kolonizirane od strane ovih insekata.<\/em><\/p>\n
Projekat razvijen u Planini Vran\u010de ima ne samo lokalne ekolo\u0161ke vrednosti, ve\u0107 i nau\u010dne. Silviju Kirijak nam detaljnije obja\u0161njava:<\/p>\n
Smatrali smo da je veoma va\u017eno shvatiti kakve navike imaju ti insekti, jer podaci u nau\u010dnoj literaturi nedostaju ili ih je jako malo. Veoma je va\u017eno razumeti na kojim udaljenostima se, na primer, ti insekti kre\u0107u izme\u0111u stabala koja su ve\u0107 kolonizirana. I tada smo prvi put u ovom delu Evrope nabavili neke oda\u0161ilja\u010de radio signala te\u017eine samo 0,15 grama, te radio predajnike smo montirali na nekoliko primeraka, a pratili smo ih tokom leta da vidimo kuda idu, kakve navike imaju, od kojih mikro-stani\u0161ta zavise. I sve ove informacije \u0107emo koncentrisati u toku 4 godine, a zatim \u0107emo 2025. godine izraditi nacionalni akcioni plan za o\u010duvanje ovih vrsta insekata na celoj povr\u0161ini Rumunije. Prakti\u010dno, iskustva koja \u0107e se ovde asimilirati, rade\u0107i sa ovih 5 vrsta insekata u Krivini Karpata, poku\u0161a\u0107emo da ekstrapoliramo i implementiramo u podru\u010dja Natura 2000 ili u druga za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja gde su ovi insekti prisutni, ali su jo\u0161 uvek potrebne neke aktivnosti za odr\u017eavanje tih mikro-stani\u0161ta u budu\u0107nosti.<\/em><\/p>\n
Projekat se realizuje u partnerstvu sa Univerzitetom u Bukure\u0161tu, kroz Centar za istra\u017eivanje \u017eivotne sredine i izrade impakt studije\u201c, Nacionalnom upravom \u0161uma \u2013 Romsilva\u201c, Upravom prirodnog parka Putna\u2013Vran\u010da\u201c i Udru\u017eenjem za o\u010duvanje biolo\u0161ke raznovrsnosti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Karpati su me\u0111u najva\u017enijim centrima biodiverziteta u Evropi, zbog visokog stepena po\u0161umljenosti i prisustva zna\u010dajnih podru\u010dja sa stoletnim drve\u0107em. \u0160umarstvo koje se u pro\u0161losti praktikovalo u Rumuniji, na\u017ealost, nije uvek imalo biodiverzitet kao centralni cilj upravljanja \u0161umskim fondom.
\u010cesto su stara stabla ili o\u0161te\u0107ena zrela stabla selektivno rezana, \u0161to je rezultiralo u \u0161umskim […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":523484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523483","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n