\u0160akali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve vi\u0161e razmno\u017eavaju. U raznim ruralnim podru\u010djima zemlje, stanovnici se \u017eale da napadaju i jedu njihovu stoku, a stru\u010dnjaci ka\u017eu da je zbog \u0161akala po\u010deo da se smanjuje broj ze\u010deva, poljskih glodara, srna, pa \u010dak i jelena. U Aradu, na zapadu zemlje, na primer, oni koji \u017eive u blizini \u0161umovitih podru\u010dja, u blizini reke Mure\u0161, upla\u0161eni su i ogor\u010deni nakon \u0161to su doma\u0107e \u017eivotinje po\u010dele nestajati iz njihovih dvori\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema televizijskom izve\u0161taju, niko nema hrabrosti iza\u0107i napolje kada padne mrak, a najugro\u017eenija su mala deca. U ju\u017enoj Rumuniji, u okrugu Dol\u017e, \u010dopori \u0161akala nedavno su napali dve farme ovaca, pri \u010demu je ubijeno preko stotinu ovaca. Lokalne vlasti ka\u017eu da su \u0161akali do\u0161li u sela jer su istrebili poljsku faunu i privla\u010de ih \u0111ubri\u0161ta sa ba\u010denom hranom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prefektura \u017eupanije Dol\u017e zatra\u017eila je od Ministarstva za\u0161tite okoline, odobrenje za pove\u0107anje lovnog fonda i za no\u0107ni lov \u0161akala. U jugoisto\u010dnoj Rumuniji, Uprava rezervata biosfere delte Dunava potpisala je ugovor o finansiranju za kontrolisano istrebljenje 400 \u0161akala iz tog podru\u010dja. Ugovor je dodeljen \u017dupanijskom udru\u017eenju sportskih lovaca i ribolovaca, nakon \u0161to su se stanovnici Delte po\u017ealili da im \u0161akali ubijaju \u017eivotinje u njihovim dvori\u0161tima i uni\u0161tavaju im povrtnjake, te zatra\u017eili od nadle\u017enih da smanje njihov broj. Akcija je u punom jeku. Problema sa \u0161akalima ima i na planini Ma\u010din u blizini delte Dunava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, uprava Nacionalnog parka planine Ma\u010din ima druga\u010diji pristup, vi\u0161e ekolo\u0161ki \u2013 pokrenula je proceduru da se nastani \u010dopor vukova u rezervat. Odluka je zasnovana na studijama stru\u010dnjaka koji tvrde da je nekontrolisani rast broja \u0161akala posledica istrebljenja populacije vukova tokom vremena. Osim toga, povoljan faktor je i obilje hrane u regionu, kako obja\u0161njava direktor Parka Viorel Ro\u0161ka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nai\u0161li su na slobodno podru\u010dje, sa obilnom hranom, odli\u010dnim mestima za skloni\u0161te, hranu i uzgoj, a njihovo razmno\u017eavanje je eksponencijalno posljednjih godina, a pogodno je, kao \u0161to sam rekao, i okru\u017eenje. \u0160tete su vidljive, vidljive su kroz osiroma\u0161enje i eroziju prirodne faune, a mogao bih navesti primere, posebno u populaciji malih sisara u Dobrud\u017ei, u stepskom kraju. Ovde \u017eelim da pomenem dobrud\u017esku tekunicu i malog hr\u010dka, a me\u0111u pogo\u0111enim pticama gnezdaricama bila je i retka, ranjiva i ugro\u017eena vrsta na evropskom nivou, a to je poljska ptica. Oduvek se \u010dovek uznemiri samo kada je pogo\u0111en gubicima koje ima u pogledu doma\u0107ih \u017eivotinja u lokalnim zajednicama. Tu\u017ena je to \u010dinjenica, o tome se jo\u0161 uvek raspravlja, razni ljudi daju svoje mi\u0161ljenje, uglavnom oni koji ne znaju pravo stanje na licu mesta, a ne morate biti doktor biologije da biste shvatili da je to alarmantna situacija i da se moraju prona\u0107i re\u0161enja.<\/em><\/p>\n
Ali kako \u0107e vukovi regulisati populaciju \u0161akala u tom podru\u010dju? Viorel Ro\u0161ka nam obja\u0161njava:<\/p>\n
Ne napadaju ih fizi\u010dki, direktno, ali samo prisustvo \u010dopora vukova, a ovde mislimo na pet ili \u0161est primeraka, posebno ih sputava tokom sezone parenja. Vuk i \u0161akal imaju istu sezonu parenja, februar-mart, isti period gestacije, a samo prisustvo vukova hormonski inhibira \u017eenke \u0161akala u sezoni parenja: i one ne\u0107e imati osam mladunaca gde je hrane u izobilju, kao \u0161to ponavljam, postoji u netaknutim i za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima, ve\u0107 \u0107e imati dva ili nijednog. Na taj se na\u010din menja sastav lanca ishrane i posti\u017ee se ravnote\u017ea. Niko ne \u017eeli da neka vrsta nestane, svaka vrsta ima svoju ulogu u ovom krugu i u ovom prirodnom prilago\u0111avanju izme\u0111u vrsta \u2013 ravnote\u017ei o kojoj smo govorili, ali ono \u0161to je bitno je broj u kojem su te vrste prisutne, broj primeraka. A onda \u0107e do\u0107i do ograni\u010denja populacije \u0161akala.\u201c <\/em><\/p>\n
Po mi\u0161ljenju uprave Nacionalnog parka, vuk je jedino re\u0161enje za dr\u017eanje pod kontrolom krda \u0161akala koji su naneli \u0161tetu zajednicama na podru\u010dju planine Ma\u010din. Direktor Viorel Ro\u0161ka ka\u017ee da je u mnogim delovima Evrope dokazano da se tamo gde je ustreljeno 6 \u0161akala, pojavilo drugih 12, jer postoje uslovi za ishranu, a oni nemaju konkurenciju. Dakle, lov ne re\u0161ava problem. Zlatni \u0161akal je me\u0161avina vuka i lisice, male do srednje veli\u010dine, du\u017eine tela do jednog metra i te\u017eine 10 kg. Kako pi\u0161e na sajtu Neukro\u0107ena Rumunija\u201c, \u0161akal se hrani ze\u010devima, glodarima, srnama, pticama i njihovim jajima, \u017eabama, ribama, gu\u0161terima, zmijama, insektima. U Bugarskoj i Rumuniji \u010desto napada stada ovaca, nanose\u0107i \u0161tetu odgajiva\u010dima. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160akali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve vi\u0161e razmno\u017eavaju. U raznim ruralnim podru\u010djima zemlje, stanovnici se \u017eale da napadaju i jedu njihovu stoku, a stru\u010dnjaci ka\u017eu da je zbog \u0161akala po\u010deo da se smanjuje broj ze\u010deva, poljskih glodara, srna, pa \u010dak i jelena. U Aradu, na zapadu zemlje, na primer, oni koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":523526,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n