Evropa bi se mogla suo\u010diti sa jo\u0161 jednim su\u0161nim letom, povrh nesta\u0161ice vode sa kojom se ve\u0107 suo\u010davaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija pro\u0161la zima, nedostatak snega i slabe padavine, ka\u017eu stru\u010dnjaci.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, su\u0161a u tlu je manje zna\u010dajna na kontinentu, u odnosu na 2022. godinu, iako se situacija u \u0160paniji dosta pogor\u0161ala, pokazuju nedavni podaci dobijeni satelitima iz evropskog programa Kopernikus<\/em>. Gotovo 27% prou\u010davane teritorije (Evropa i obale Sredozemnog mora) je krajem aprila bilo pogo\u0111eno su\u0161om, u pore\u0111enju sa 47% pro\u0161le godine. Ova slika na kontinentalnom nivou, me\u0111utim, krije velike razlike, od zemlje do zemlje. Brojke su mnogo lo\u0161ije za \u0160paniju, koja se trenutno suo\u010dava sa jednom od najgorih su\u0161a u svojoj novijoj istoriji.<\/p>\n
Prema re\u010dima stru\u010dnjaka, pa\u017eljivo pra\u0107enje i adekvatni planovi kori\u0161\u0107enja vode i dalje su neophodni za upravljanje sezonom koja bi mogla biti kriti\u010dna za vodne resurse. Francuska je, naprimer, najavila da \u0107e svoje vatrogasne timove i avione za prevoz vode pripremiti od 1. juna, mesec dana ranije nego ina\u010de.<\/p>\n
Neobi\u010dno suva zima smanjila je vlagu u tlu i izazvala strah od mogu\u0107eg ponavljanja 2022. godine, kada je 785.000 hektara uni\u0161teno u po\u017earima u Evropi \u2013 vi\u0161e nego dvostruko vi\u0161e od godi\u0161njeg proseka u poslednjih 16 godina. \u0160to se ti\u010de Rumunije, podse\u0107amo da je i ona pro\u0161la kroz veoma su\u0161nu 2022. godinu, sa ozbiljnim posledicama po poljoprivredu. Na\u0161a zemlja je jedan od najzna\u010dajnijih proizvo\u0111a\u010da \u017eitarica u Evropskoj uniji, a ove godine bi po\u017enjela vi\u0161e od 10 miliona tona p\u0161enice, \u0161to je zna\u010dajan prinos u odnosu na 2022. godinu, smatraju analiti\u010dari francuske konsultantske ku\u0107e Agritel<\/em>.<\/p>\n
Me\u0111utim, prema prognozama rumunskog Agrometea<\/em>, pedolo\u0161ka su\u0161a \u0107e se nastaviti na velikim podru\u010djima Dobrud\u017ee i u oblastima Muntenije, Moldavije i Banata, iako je na zapadu zemlje, u toku drugog dela maja i meseca juna bilo obilnih padavina.<\/p>\n
Tra\u017eili smo i mi\u0161ljenje Bogdana Antoneskua, stru\u010dnjaka za ekstremne vremenske pojave koji nam je rekao:<\/p>\n
Prognoze i signali, koje imamo do sada, ukazuju da \u0107emo i ove godine imati su\u0161no razdoblje, posebno u letnjim mesecima, ba\u0161 kao \u0161to smo imali pro\u0161le godine, jer je pro\u0161logodi\u0161nja su\u0161a bila te\u0161ka u mnogim regionima Evrope i to u kombinaciji sa toplotnim talasima, a ova kombinacija talasa toplote i su\u0161e je dovela i do stvaranja uslova za po\u017eare. To je prognoza i za ovu godinu, su\u0161a na evropskom nivou i verovatno su\u0161a u Rumuniji. Kod nas je najvi\u0161e pogo\u0111eno ju\u017eno podru\u010dje, posebno podru\u010dje Dobrud\u017ee. Ovaj region je trenutno pogo\u0111en su\u0161om i prognoze pokazuju da \u0107e u nastavku biti pogo\u0111en.<\/em><\/p>\n
Pitali smo gospodina Antoneskua \u0161ta se mo\u017ee u\u010diniti da se ograni\u010de efekti su\u0161e:<\/p>\n
Mo\u017eemo spre\u010diti, su\u0161e je relativno lako predvideti. Sa stanovi\u0161ta prognoze sve je relativno jednostavno. Mo\u017eemo racionalizirati vodne resurse. Ovde je najve\u0107i problem sa su\u0161ama. A po\u0161to to najvi\u0161e uti\u010de negativno na poljoprivredu, moramo nekako pre\u0107i na eksploataciju biljnih vrsta koje su otpornije na su\u0161u. Ali to su recimo dugoro\u010dna re\u0161enja. Kratkoro\u010dno, se moraju jako dobro identifikovati najugro\u017eenija podru\u010dja jer tu treba da sprovodimo mere o kojima sam vam govorio: stvaranje rezervi vode, potraga za alternativnim izvorima vode, promena vrste poljoprivrednih biljaka na doti\u010dnim podru\u010djima. I u prvom redu navodnjavanje, o\u010digledno! Preduzimanje makroekonomskih mera za direktnu borbu protiv klimatskih promena, dakle smanjenje emisije gasova staklene ba\u0161te, koji privla\u010de sve te ekstremne pojave, uklju\u010duju\u0107i i su\u0161u. Ima dosta mera koje \u0107e se sprovesti da smanjimo do 2030. godine, ili do 2050. godine emisije gasova <\/em>staklene ba\u0161te. Ali, opet, to su mere koje \u0107e, jednom poduzete, imati efekte u narednim decenijama. Mi moramo razmi\u0161ljati o sada\u0161njosti, jer klimatske promene ve\u0107 uti\u010du na na\u0161 svakodnevni \u017eivot. Vidimo ovaj period sa su\u0161om, sa toplotnim talasima. Mere o kojima sam vam govorio, moraju se preduzeti u kratkom roku. Ako ho\u0107ete, sa nau\u010dne ta\u010dke gledi\u0161ta, mi vrlo jasno razumemo \u0161ta se de\u0161ava sa klimatskim promenama. Sada je, prakti\u010dno, ovo pitanje klimatskih promena pre\u0161lo iz nau\u010dnog domena u politi\u010dki domen. Uzalud neke zemlje preduzimaju ove mere i sprovode ih, te \u0107e u jednom trenutku postati efikasne, ako druge zemlje nastave sa emisijama kao i do sada. To je akcija koju moramo sprovesti na globalnom nivou.<\/em><\/p>\n
Prema Svetskoj meteorolo\u0161koj organizaciji<\/em>, period 2023-2027. \u0107e gotovo sigurno biti najtopliji ikada zabele\u017een na Zemlji, pod kombinovanim efektom emisije gasova staklene ba\u0161te i meteorolo\u0161kog fenomena El Ninjo<\/em>, koji uzrokuje porast temperatura.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Evropa bi se mogla suo\u010diti sa jo\u0161 jednim su\u0161nim letom, povrh nesta\u0161ice vode sa kojom se ve\u0107 suo\u010davaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija pro\u0161la zima, nedostatak snega i slabe padavine, ka\u017eu stru\u010dnjaci.
Me\u0111utim, su\u0161a u tlu je manje zna\u010dajna na kontinentu, u odnosu na 2022. godinu, iako se situacija u \u0160paniji dosta pogor\u0161ala, […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":523554,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523553","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n