Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada su\u0161nih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom\u201c. Podru\u010dje ve\u0107 pokriva veliki deo \u017eupanije Dol\u017e, a \u0161umari i nevladine organizacije svim silama poku\u0161avaju da zaustave napredovanje peska, uglavnom uz pomo\u0107 zasada bagrema. U mestu Kr\u010dea, u blizini me\u0111unarodnog aerodroma Krajove, tokom leta, stradaju poljoprivredne kulture. A leta u Olteniji su duga. Me\u0111utim, Fondacija \u0160uma sutra\u0161njice\u201c do\u0161la je na novu ideju i odvija eksperiment.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovde imamo crvenkasto-braon zemlju, polu-glinastu strukturu. Ne reaguje ba\u0161 dobro u su\u0161noj sezoni, puca od su\u0161e <\/em>\u2013 obja\u0161njava Marijan Meheni\u010di, iz kompanije koja poma\u017ee u uspostavljanju ove eksperimentalne planta\u017ee.<\/p>\n
Njegove ekipe su pripremile 1,3 hektara zemlje koja je zasejana \u017eitaricama i povr\u0107em, kao i okolne njive. Ono \u0161to izdvaja ovu parcelu, me\u0111utim, jeste to \u0161to je istovremeno zasa\u0111ena drve\u0107em i vo\u0107kama. Uvek tra\u017ee\u0107i nova re\u0161enja u borbi protiv klime, pomenuta fondacija, ovde finansira studiju o performansama sistema agro\u0161umarstva.<\/p>\n
\u017delimo da se \u0161to aktivnije borimo protiv klimatskih promena i da pove\u0107amo \u0161umske povr\u0161ine u Rumuniji. Posebno u ravni\u010darskim oblastima, gde nalazimo oko 6% rumunskih \u0161uma, sistemi agro\u0161umarstva donose vi\u0161estruku korist \u2013 smanjenje ugljen-dioksida iz atmosfere, pove\u0107anje ekonomskog potencijala poljoprivrednih useva kroz vlagu koju obezbe\u0111uju drve\u0107e i \u0111ubrenje zemlji\u0161ta, za\u0161titu za doma\u0107e \u017eivotinje gde se u farmama implementiraju agro\u0161umarski sistemi<\/em>, obja\u0161njava Mihail Karadajka, direktor ove fondacije.<\/p>\n
Ali \u0161ta je sistem agro\u0161umarstva? Saznajemo sa sajta fondacije. U specijalizovanoj literaturi postoji mnogo definicija, ali sve one nagla\u0161avaju integraciju drve\u0107a i drugih drvenastih vrsta (u razli\u010ditim kombinacijama) u poljoprivredne kulture, na pa\u0161njacima ili u sto\u010darskoj delatnosti, kako bi se iz istog zemlji\u0161ta izvukle dodatne koristi. \u0160umske zavese koje \u0161tite useve \u017eitarica, usamljena ili grupisana stabla drve\u0107a, koje se nalaze na pa\u0161njacima za \u017eivotinje, primeri su za Rumuniju, ali je koncept mnogo bogatiji u primenama. To je mo\u017eda najstariji model odr\u017eivog upravljanja zemlji\u0161tem, koji datira jo\u0161 iz perioda neolita, kada su ljudi po\u010deli da gaje biljke u zaklonu \u0161uma. Ali u 20. veku, agro\u0161umarski sistemi su na Zapadu skoro potpuno zamenjeni intenzivnom poljoprivredom: usevi zasa\u0111eni na neprekidnim povr\u0161inama, odr\u017eavani mehanizovanim sredstvima i hemijski podr\u017eani da se bore sa \u0161teto\u010dinama ili da postanu produktivniji. U poslednjih 40 godina, me\u0111utim, perspektiva je po\u010dela da se menja, a uloga \u0161umskih struktura integrisanih u poljoprivredne kulture ili sto\u010darstvo se sve bolje razume i primenjuje u praksi.<\/p>\n
Prema podacima Evropskog udru\u017eenja za agro\u0161umarske sisteme (EURAF), na na\u0161em kontinentu ima vi\u0161e od 8 miliona hektara koji se obra\u0111uju na ovaj na\u010din. Drve\u0107e obezbe\u0111uje drvo za izgradnju ili energiju, jestivo vo\u0107e, hlad i hranu za \u017eivotinje. Istovremeno, stabilizuje zemlji\u0161te i uravnote\u017euje njegov hemijski sastav, obezbe\u0111uje za\u0161titu useva od vremenskih nepogoda ili \u0161teto\u010dina, pre\u010di\u0161\u0107ava vazduh i \u010duva kvalitet vode u prostoru. \u0160ume ili \u0161umske zavese podr\u017eavaju poljoprivredne useve, \u010dine ih produktivnijima i pove\u0107avaju njihovu otpornost na klimatske promene. Na\u0161e istra\u017eivanje je, nadamo se, prvi korak za veliki razvoj rumunskog agro\u0161umarstva, ka\u017eu stru\u010dnjaci iz Fondacije \u0160uma sutra\u0161njice\u201c.<\/p>\n
Glavni istra\u017eiva\u010d projekta je Mihaj Enesku, \u0161ef radova na Univerzitetu agronomskih nauka i veterinarske medicine u Bukure\u0161tu:<\/p>\n
Imamo parcelu koju smo podelili na 20 parcela kvadratnog oblika, \u0161irine 24 metra, na kojima \u0107emo zasaditi uobi\u010dajene \u0161umske vrste kao \u0161to su hrast, jasen, topola, javor i mnoge druge, ali i neke manje kori\u0161\u0107ene u Rumuniji. Posebno kserofitne vrste, koje su otporne na su\u0161ne uslove, kao \u0161to su autohtone vrste: mehurasti hrast, ili druge, neautohtone, iz drugih zemalja, kao \u0161to su grab ili turkestanski brest (Ulmus pumila – lat.). Zasadi\u0107emo i bobi\u010dasto \u017ebunje. Ovde iza mene ve\u0107 vidimo malinu, u intenzivnom sistemu. Sadi\u0107emo i kupine, ali i dosta poljoprivrednih vrsta. Bic\u0301e dosta kukuruza i suncokreta razli\u010dite debljine i savremene tehnologije. Testira\u0107emo i druge predloge, koji su vec\u0301 dali dobre rezultate u zemljama uglavnom centralne i zapadne Evrope, odnosno na vec\u0301im rastojanjima. Doc\u0301i c\u0301emo i sa navodnjavanim redovima, nenavodnjavanim redovima, \u0111ubrenim redovima, ne\u0111ubrenim redovima, tako da odgovorimo na vi\u0161e od dvadeset istra\u017eiva\u010dkih pitanja. Ra\u010dunam na brze rezultate, mo\u017eda ne u prvoj, ali u drugoj, trec\u0301oj i \u010detvrtoj godini sigurno, jer je to projekat koji c\u0301e trajati \u010detiri godine. Kladim se da \u0107e rezultati biti u najmanju ruku zanimljivi, i jedva \u010dekamo da ih promovi\u0161emo. <\/em><\/p>\n
Kona\u010dni cilj projekta je kreiranje vodi\u010da dobre prakse u korist rumunskih farmera i \u0161umara. Jedan Priru\u010dnik za kori\u0161\u0107enje agro\u0161umarskih sistema u na\u0161oj zemlji, koji uzima u obzir lokalne specifi\u010dnosti: koje vrste se mogu kombinovati, gde, kako, kada i sa kojim efektima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada su\u0161nih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom\u201c. Podru\u010dje ve\u0107 pokriva veliki deo \u017eupanije Dol\u017e, a \u0161umari i nevladine organizacije svim silama poku\u0161avaju da zaustave napredovanje peska, uglavnom uz pomo\u0107 zasada bagrema. U mestu Kr\u010dea, u blizini me\u0111unarodnog aerodroma Krajove, tokom leta, […]<\/p>\n","protected":false},"author":104,"featured_media":523568,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523567","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n