Kako je istakao univerzitetski profesor, doktor Grigore Konstantinesku, pocev od 1932., ovaj je poceo da se afirmise javnim koncertima, pod dirigentskom palicom odredjenih maestara rumunske dirigentske umetnosti, kao \u0161to su: Jonel Perlea, Alfred Alesandresku, Konstantin Silvestri, Josif Konta, Horia Andreesku. Nacionalni orkestar Radia je saradjivao, za 85 godina postojanja, sa drugim cuvenim dirigentima kao: \u0110orde Enesku, Serdju Komisiona, Kurt Masur i pratio slavne soliste kao Monserat Kabaje, Plasido Domingo, Lu\u0107iano Pavaroti ili rumunske pevacice, Ileana Kotruba\u0161 i An\u0111ela Georgiu. Pijanistkinja Elizabet Leonskaja ili violinisti Jehudi Menuhin i David Oistrah bili su takodje medju \u010duvenim umetnicima \u0107ija su imena vezana za Orkestar Radia.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom devet decenija, Orkestar Radia je konstantno negovao popularnost u redovima publike i presti\u017e medju profesionalcima, sa repertoarom koji obuhvata reprezentativne muzi\u010dke \u017eanrove svih epoha.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u2018\u2019Pocev od kraja \u201890tih godina, \u010desto sam slu\u0161ala koncerte Orkestara Radia. Smatrala sam da su Dvorana Radia i koncerte odr\u017eane u toj sali isto toliko znacajan reper kao i koncerte u Rumunskom Ateneju i i\u0161la sam sa zadovoljstvom na tim koncertima kao i na koncertima Filharmonije. Sada se organizuju koncerti na vi\u0161e mesta, u vi\u0161e konteksta, ali u pro\u0161losti bilo je manje opredeljenja.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izjavila je Oltea \u0160erban –Parau, umetni\u010dki director Orkestara i Horova Radia, a istovremeno, glavni i odgovorni urednik kulturnih emisija. Zaista, danas su alternative brojne i zato su umetnici poceli da iza\u0111u na nekonvencionalnim prostorima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oltea \u0160erban-Parau: \u2018\u2019Posto ima konkurencije, ne mo\u017eemo ignorisati tu komponentu marketinga, imidja, koja je postala isto toliko znacajna kao i umetni\u010dka komponenta, ali je \u010desto konkurisala sa umetni\u010dkom stranom i sa sadr\u017eajem. U ovom trenutku u Radiu postoje, kao \u0161to je poznato, Nacionalni orkestar, Kamerni orkestar, Akademski hor, De\u010diji hor, Folklorni orkestar i Big Bend za \u0111ez muziku. Zaista smo mnogo iza\u0161li na slobodnom prostoru sa Nacionalnim orkestrom Radia, koji je najreprezentativniji ansambl, a predvodjeno je da ponovo svira, septembra meseca, na Trgu Festivala \u2018\u2019Dorde Enesku\u2019\u2019. Uvek smo imali to u vidu ali u poslednjem vremenu poku\u0161ali smo da \u010dinimo to i sa De\u010dijom horom koji je \u010desto pevao u Parku Ci\u0161midju, zatim ekstra koncerti, na primer, na slobodnom prostoru, kao \u0161to je bio Koncert Andree Bo\u0107eli, u kojima je u\u010destvovao i Nacionalni orkestar i Hor Radia. Prema tome, izlazak iz Dvorane i iz sezone za koncerte- sredom i petkom- je veoma znacajno. Takodje, na\u0161i solisti koncertisti, Horia Mihajl, Gabriel Kroitoru, Razvan Suma, govorim o 2013toj godini, su osobe koje su u potpunosti razumele \u017eelju i potrebu za izlaskom iz udobne sale za koncert sa veoma dobrom akustikom, mislim ovde na Dvoranu Radia, i da idu sa klasi\u010dnom muzikom po celoj zemlji, sa medijatizacijiom javnog Radia, i stigli su do publike koja nije toliko upoznata sa tim \u017eanrom muzike. Veoma je zna\u010dajno i smatram da je to misija javnog radia, osim prenosa muzike da ide medju ljudima i da im poka\u017ee deo \u017eivota, kulture, toga \u0161to postoji, a njima je te\u017ee pristupa\u010dno\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U poslednjem vremenu su veoma brojni projekti. Oltea \u0160erban Parau, umetni\u010dki direktor Orkestara i Horova Radia, govori o njenim najdra\u017eim projektim: \u2018\u2019Osim svih koncerata koje sam organizovala sa Orkestrom radia, bili su mnogi koncerti sa punom salom, sa zatvorenom kasom. De\u0107iji hor je odr\u017eao koncert \u2018\u2019 U svetu Valta Disneja\u2019\u2019, koji je zaista bio veliki uspeh u redovima publike i nastavlja da peva na raznovrsnim prostorima. Sa Nacionalnim orkestrom Radia odrzani su veliki vokalno- simfonijski koncerti- \u2018\u2019Karmina Burana\u2019\u2019, zatim Verdijev \u2018\u2019Rekvijem\u2019\u2019, Festival \u2018\u2019Violine za kolekciju\u2019\u2019 u Dvorani radia, na kome su ucestvovali violinisti iz Rumunije i inostranstva, koji sviraju violine za kolekciju i naravno nacionalne projekte kulturnih emisija. Ali uz podr\u0161ku cele korporacije: \u2018\u2019Putuju\u0107i klavir\u2019\u2019, \u2018\u2019Violina Dorda Eneskua po selima\u2019\u2019, \u2018\u2019Duel violina\u2019\u2019, \u2018\u2019Zlatna flauta\u2019\u2019\u2026 Evo, ve\u010d \u010detiri naslova koja su stigla do \u010detvrtog izdanja, a mi smo time veoma ponosni!\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vojku Popesku je dirigent De\u0107ijeg hora Radia, a 1996. god je osvoio Nagradu \u2018\u2019Suma cum laudae\u2019\u2019-Suma kum laude- na Medjuanrodnom Horalnom Festivalu, u Nerpeltu, Belgija. Trenutno glavni dirigent Nacionalnog orkestra Radia je mlad i karismati\u010dan, Tiberiu Soare, koji je sa Orkestrom bio u sezoni 2012.-2013. na dva koncerta van granice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oltea \u0160erban-Parau: \u2018\u2019Smatram da nije toliko zna\u010dajno izlaziti sa Orkestrom Radia van granice. Istina je da je te\u017ee organizovati ovakve koncerte jer predpostavljaju dopunske izdatke i odredjeni tip medjunarodnog kontakta, koji se ne mo\u017ee realizovati od danas do sutra. Tako se de\u0161ava kada radi\u0161 sa godi\u0161njim bud\u017eetom a ne sa vi\u0161egodi\u0161njim bud\u017eetom, te\u0161ko je predvideti stvari na du\u017ei period. U 2012toj i 2013toj godini Nacionalni orkestar Radia je imao \u0161ansu da koncertira u Kisinjevu, mo\u017eda ne zvu\u0107i toliko spektakularno, ali bilo je to prvi i jedini put, za sada, kada je Nacionalni orkestar Radia stigao tamo, od 1928.god., dakle od osnivanja radia. U \u0160angaju bili smo dva puta, bili smo sada na Prole\u010dnom festivalu, veoma zna\u010dajnom, manjeg poduhvata od Festivala \u2018\u2019Dorde Enesku\u2019\u2019 ali sa tradicijom i sa presti\u017enim u\u0107estvovanjem. A sada, preko leta ima\u0107emo turneju u susednoj zemlji, Bugarskoj, na sre\u010du, na obali Crnog Mora, u Bal\u0107iku, na mestu koje je Kraljica Marija veoma volela, na \u2018\u2019Balcik klasik dejs\u2019\u2019, ima\u0107emo koncert sa Horiom Mihajlom, Gabrielom Kroitoruom, Tiberiuom Soareom i Nacionalnim orkestrom Radia\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U godini kada ceo svet obele\u017eava dvestagodi\u0161njicu od rodjenja Djuzepea Verdija , Nacionalni Orkestar Radia je zatvorio sezonu Dvorane Radia, 21og juna, sa Verdijevim \u2018\u2019Rekvijemom\u2019\u2019. Septembra meseca teku\u0107e godine mo\u017eemo ponovo slu\u0161ati \u2018\u2019Rekvijem\u2019\u2019 u Sali Palate, povodom XXIog izdanja Medjunarodnog muzi\u010dkog festivala \u2018\u2019Dorde Enesku\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Autor: Luana Plesea, Prevod Elena Flora)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako je istakao univerzitetski profesor, doktor Grigore Konstantinesku, pocev od 1932., ovaj je poceo da se afirmise javnim koncertima, pod dirigentskom palicom odredjenih maestara rumunske dirigentske umetnosti, kao \u0161to su: Jonel Perlea, Alfred Alesandresku, Konstantin Silvestri, Josif Konta, Horia Andreesku. Nacionalni orkestar Radia je saradjivao, za 85 godina postojanja, sa drugim cuvenim dirigentima kao: \u0110orde […]<\/p>\n","protected":false},"author":129,"featured_media":157929,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523621","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n