Skoro milion tomova, uklju\u010dujuc\u0301i i nekoliko hiljada novih naslova ponudjeno je na 9. Me\u0111unarodnom salonu knjiga „Bookfest“ odr\u017eanom krajem maja u Bukure\u0161tu. Pored raznolike knji\u017eevne ponude, tokom Salona knjiga „Bookfest“ organizovano je oko tri stotina kulturnih manifestacija. Ljubitelji knjige mogli su da u\u010destvuju na kolokvijumima, da uzivaju u projekcijama filmova i interaktivnim dogadjajima za odrasle i decu, od kojih su sa velikim nestrpljenjem \u010dekani razgovori sa poznatim piscima.
\nJedna od ta\u010daka od velikog interesa za ljubitelje umetnosti bio je susret sa rumunskim knji\u017eevnicima, a koji su ipak suvi\u0161e \u010desto – i nepravedno — isklju\u010deni iz savremenog kulturnog pejza\u017ea. Pesnikinja, romanopisac i prevodilac Nora Iuga: „Ja sam ostala – mislim – jedina iz ovog drustva pisaca koja je li\u010dno poznavala neke pesnikinje koje nisu vi\u0161e medju nama. Sada obelezavamo stogodi\u0161njicu rodjenja Marije Banus, to je bio razlog \u0161to sam pozvana na raznim doga\u0111ajima da pri\u010dam o njoj. Nina Kasijan je po godinama bila odmah iza Marije Banus. Tokom Sajma knjiga do\u0161la je kod mene Sanda Golopencija koja mi je dala knjigu „Na\u0161 \u017eivot“, u kojoj govori o njenoj majci, Stefaniji Golopencija, koja je bila moja profesorka u gimnaziji „Julija Hasdeu“, a koju sam mnogo volela i zahvaljujuci njoj, jednim delom, ja sam postala pesnikinja. „
\nMarija Banus debitovala je 1937., zbirkom pesama „Zemlja devojaka“. Knjiga je odmah privukla pa\u017enju kriticara, uklju\u010dujuc\u0301i i George Kalineskua, o kojoj je pisao u „Istoriji rumunske knji\u017eevnosti od pocetka do danas“, koju je objavio 1941. godine. Nora Iuga:. „Mariju Banus sam upoznala u periodu kada je bila marginalizovana — to nije te\u0161ka re\u010d jer zaista predstavlja istinu. Niko nije \u017eeleo vise da govori sa njom, svi su joj okrenuli le\u0111a. Bilo je to 1971.-1972. godine, odmah posle „kulturne revolucije“. Njena deca su oti\u0161la na Zapad, u period kada nisi ni mogao da sanjas o tome, a Marija Banus je mnogo patila zbog toga. . Sve se de\u0161ava u komunizmu, u isto vreme kada, pre skoro deset godina, Marija Banus je, bez preterivanja, bila na Everestu rumunske knji\u017eevnosti. Uvek sam razmisljala da bi trebalo da je stra\u0161no da padnes u takvu dubinu u najdubljem ponoru. Mislim da je pro\u0161la kroz stra\u0161ne patnje, koje su iz dana u dan
\npostale sve odvratnije. Kada je napunila 75. godina, bila je u zemlji, a ja sam objavila \u010dlanak u knji\u017eevnom casopisu Romania Literara, u koji sam rekla da je Marija Banus jedina pesnikinja koja zaslu\u017euje sintagmu „velika gospodja rumunske poezije“ . Zamerilo mi se sto sam je toliko uzdigla“.
\nPo\u010dasni gost na devetom Me\u0111unarodnom salonu knjiga „Bookfest“ bila je Poljska. Pod geslom „Quo vadis Poljska? Ka sledec\u0301em Nobelu „, Poljski institut je pripremio za“ Bookfest 2014. niz doga\u0111aja koji su imali za cilj promovisanje poljske knji\u017eevnosti i povec\u0301anje interesa rumunske javnosti prema savremenim autorima, ali i prema poljskim klasicima. Ciprian Macesaru, pesnik i romanopisac : „Na Bookfest-u, prisustvovao sam na dve promocije knjiga. Prva je bila promocija antologije Vislava Szimborske, u Poljskom Institutu. Drugi dogadjaj bila je promocija romana Janu\u0161a Visnievskog pod naslovom „Usamljenost na internetu“. O poznatoj pesnikini, Vislavi Szimborska, nema ba\u0161 mnogo toga da se ka\u017ee, s obzirom da je dobitnica Nobelove nagrade za 1996. Novina ove antologije je u tome da su obuhvacene i pesme iz njenih poslednih zbirki, zbirke koje pokazuju snagu pesnikinje da obnovi jezik kojim se sluzila. Ona uspeva da govori o istim
\nuniverzalnim temama, naginuvsi vi\u0161e ka konkretnim problemima identifikovanim u savremenom dobu. Ima jedna divna pesma o 11. septembru 2001. Postoji jedna poezija koja se bavi pitanjem rasizma. Postoje pesme o tome \u0161ta imamo, \u0161to nam je dato, o stvarima sa kojima se moramo pomiriti. Kod Szimborske uvek postoji paralela izme\u0111u ljudske slabosti i beskona\u010dnog univerzuma, neprobojnosti, o univerzumu koji je uvek tih. Potpuno druga\u010dija vrsta knjige je druga knjiga koju sam spomenuo. Autor dolazi iz sveta nauke. Visnievski radi kompjuterske programe, pratec\u0301i dostignuc\u0301a u hemiji. Po\u010deo je da pi\u0161e dosta kasno, „Usamljenost na internetu“ je njegov prvi roman. Me\u0111utim, ova knjiga je postigla neverovatan uspeh. Ako poku\u0161avamo da prona\u0111emo ne\u0161to sli\u010dno u Rumuniji, necemo uspeti. Samo u Rusiji, ova knjiga je objavljena u milion primeraka. U Poljskoj, po ovom romanu je napravljen i film. „.
\n
\nTokom sajma, posetioci su mogli besplatno da gledaju Art bioskop „Bookfest\u2019\u2019 gde su prikazani pobedni\u010dki filmovi na me\u0111unarodnim festivalima koje je organizatorima satvio na raspolaganje Ma\u0111arski Institut iz Bukure\u0161ta, Ambasada Norve\u0161ke, Francuski institut i Poljski Institut iz Bukuresta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Skoro milion tomova, uklju\u010dujuc\u0301i i nekoliko hiljada novih naslova ponudjeno je na 9. Me\u0111unarodnom salonu knjiga „Bookfest“ odr\u017eanom krajem maja u Bukure\u0161tu. Pored raznolike knji\u017eevne ponude, tokom Salona knjiga „Bookfest“ organizovano je oko tri stotina kulturnih manifestacija. Ljubitelji knjige mogli su da u\u010destvuju na kolokvijumima, da uzivaju u projekcijama filmova i interaktivnim dogadjajima za odrasle […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":159387,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523832","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n