Postala je, na neki na\u010din tradicija za neka narodna pozori\u0161ta iz Rumunije, da po\u010detkom sezone, predstavljaju publici i jedan deo projekata za teku\u0107u godinu, ali i neke projekte koji su u pripremi. To je po\u010detkom oktobra u\u010dinilo i Narodno pozori\u0161te ,,Radu Stanca iz Sibiua, koje je organizator \u010duvenog Me\u0111unarodnog pozori\u0161nog festivala. Publika iz Sibia, ali i novinari i pozori\u0161ni kriti\u010dari iz cele zemlje mogli su da odgleaju prvih pet premijera, od najavljenih 14, za sezonu 2014-2015.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mikrosezona u Sibiu po\u010dela je otvarnjem izlo\u017ebe FOCUS TNRS pod geslom ,,Vizije revolta i tragedije, \u010diji su autori Sebastijan Markovi\u0107 i Drago\u0161 Dumitru. Dvojica mladih fotografa napravili su pregled svih pet novih predstava koje su predstavljene ove jeseni. Sebastijan Markovic: ,,Za izlo\u017ebu sam koristio 30 slika, po \u0161est slika za svaku predstavu. Ilo\u017eili smo na panojima koji pripadaju Asocijaciji Gokus Sibiu. Re\u010d je o 6 reprezentativnih slika na osnovu kojih se mo\u017ee stvoriti slika o predstavi. Sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta kada slikamo neku predstavu, potrebno je prethodno da odgledamo predstavu, da je shvatimo, da je osetimo. Zbog toga je pozori\u0161na fotografija meni omiljena fotografija. Za mene je izazov da u toku jednog sata ose\u0107am, vizualizujem i da i slikam. Predstave su veoma dobre: veoma vizuelne, veoma obojene, veoma dinami\u010dne, i pru\u017eaju nam na tacni neke izuzetne fotografije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Seriju premijera otvorila je predstava Marat\/Sade\u201d, luksembur\u0161kog reditelja \u010carlsa Milera, po komadu Petera Weissa ,, Mu\u010denje i ubijstvo \u017dana-Pola Marata, u izvo\u0111enju pozori\u0161ne grupe bolnice iz \u0160arentona pod rukovodstvom gospodina de Sada\u2019\u2019. Poznati britanski reditelj Piter Bruk, preuzeo je komad koji je napisan 1963, i postavio ga 1964. u Londonu, a 1965. na Brodveju, a 1966. je po ovom komadu snimio film. Nakon postavljenja ovih produkcija, Piter Weiss je 1966. osvojio nagradu Tony za najbolji postavljeni komad za tu godinu, a Piter Bruk nagradu kao najbolji reditelj. Ukratko pri\u010da glasi ovako: zatvoren u neuropsijhijatrijskoj bolnici \u0160arenton, Markiz de Sad postavlja komad o poslednjim satima iz \u017eivota \u017dana — Pola Marata, jednom od njardaiklanijih pisaca i politi\u010dara Francuske revolucije, zajedno sa pacijentima koji se nalaze u toj bolnici. \u010carls Miler smatra da je tekst veoma aktualan:,,Najzna\u010dajnije je to \u0161to dijalog, replike izme\u0111u Sada I Marata, sadr\u017ei dva opre\u010dna mi\u0161ljenja kada je re\u010d o tra\u017eenju smisla \u017eivota. Tako kako vide svet danas, obojica treba da pogre\u0161e. Na neki na\u010din, poruka je da je ljudima veoma te\u0161ko da organizuju sopstveni \u017eivot, ako gledamo situaciju na me\u0111unarodnom planu. Koneksije teksta, i pored toga \u0161to datiraju iz 60-tih godina, po mom mi\u0161ljnju, i danas su veoma aktuelne. Imamo revoluciju u Egiptu, Tunisu, Siriji, situacija u Ukrajini je dramati\u010dna, jo\u0161 uvek imamo veliki broj nezaposlenih u Zapadnoj Evropi, postoje problemi kada je re\u010d o migraciji\u2026 Moje mi\u0161ljenje o svim ovim stvarima jeste da mo\u017eemo videti, ako gledamo kroz istoriju da, nijedna revolucija nije uspela. Francuzi ka\u017eu: ,,La revolution mange ses propres enfants\/ Revolucija jede sopstvenu decu\u2019\u2019. To se de\u0161ava zbog prirode ljudskog bi\u0107a. Mo\u017ee\u0161 razumeti za\u0161to je do\u0161lo do Francuske Revolucije, mo\u017ee\u0161 razumeti za\u0161to je izbila oktobarska revolucija 1917, u Rusiji\u2026 savr\u0161eno razumem da su se ljudi podigli i rekli da ne \u017eele vi\u0161e da \u017eive tako, ali ono \u0161to je do\u0161lo posle, do kraja je bilo diktatura. I nisu nam potebni diktatori\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sekcija na nema\u010dkom jeziku Narodnog pozori\u0161ta ,,Radu Stanka\u2019\u2019 igrala je premjerno predsatvu Petera Shaffera ,,Amadeus\u2019\u2019, u re\u017eiji Gavrila Pinte. Komad ide Mocartovim tragom, \u010diji je kraj bio pun misterije, imaju\u0107i u vidu da je kompozitor Antonio Salijeri, koji je u po\u010detku smatran najzna\u010dajnijim kompozitorom na austrijskom kraljevskom dvoru, bio veoma ljubomoran. Gavrila Pinteu je manje interesovala misterija: ,,Nije me interesovala direktno, ali \u010dinjneica da je umetnik ponekad \u017ertva politi\u010dkih, ekonomskih ograni\u010denja — kao \u0161to smo i danas ograni\u010deni, ne toliko ideolo\u0161ki, koliko smo ograni\u010deni ekonomski je dobro poznato i inerentno za ovu temu. Mocart se suo\u010davao sa mizerijom, siroma\u0161tvom, sa neupu\u010deno\u0161\u0107u onih koji bi trebalo da ga finansijski i socijalno podr\u017eavaju. Ne mo\u017ee se govoriti o uslovima umetnika a da ne govorimo o dru\u0161tvenoj, politi\u010dkoj komponenti, kao \u0161to se ne mo\u017ee ignorisati estetska komponenta. Mocart je uvek bio za nekoliko koraka ispred svojih savremenika. Interesuje me to \u0161to se radi o umetnikovim uslovima, o veoma dramati\u010dnom dijalogu izme\u0111u nadarenog i osrednjeg umetnika, izme\u0111u Mocarta i Salijerija. Radi se o radostima i mukama stvarala\u010dkog \u010dina kod Mocarta, a sa druge strane imamo izuzetno veliku Salijerijevu zavidnost — u komadu je jedini koji je u potpunosti mogao da razume i da mrzi Mocartovu muziku\u2019\u2019. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Usledili su zatim komadi: ,,Lekcija, E\u017eena Joneska u re\u017eiji Mihaja Maniucija — jedan voema sna\u017ean politi\u010dki tekst o manipulisanju, zavo\u0111enju, grozotama, ,,Za\u0161to Hekuba?, Mateja Vi\u0161njeka u re\u017eiji Anke Bradu – moderna tragedija o Hekubi, kraljici Troje i ,,Edip u re\u017eiji Silvija Purkaretea po originalnom scenariju koji je napisao na osnovu Sofoklovog ,,Kralja Edipa i ,,Edipa na Kolonu. Predstava ,,Edip odigrana je ove godine na Me\u0111unarodnom pozori\u0161nom festivalu u Sibiu, i pozvana je i na Nacionalnom Festivalu Pozori\u0161ta 2014, a od aprila 2015., predstava ,,Edip \u0107a zapo\u010deti turneju u Japanu, u Tokiju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Postala je, na neki na\u010din tradicija za neka narodna pozori\u0161ta iz Rumunije, da po\u010detkom sezone, predstavljaju publici i jedan deo projekata za teku\u0107u godinu, ali i neke projekte koji su u pripremi. To je po\u010detkom oktobra u\u010dinilo i Narodno pozori\u0161te ,,Radu Stanca iz Sibiua, koje je organizator \u010duvenog Me\u0111unarodnog pozori\u0161nog festivala. Publika iz Sibia, ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":129,"featured_media":290848,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523839","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n