\n
<\/p>\n
,,Memorija je participativni projekat kolektivne memorije Bukure\u0161ta, koji lansira svoju kandidaturu za Evropsku kulturnu prestonicu 2021. Projekat se odvija u Hanu Gabroveni u Bukure\u0161tu, koji je nedavno rehabilitovan i strukturisan kao jedna trilogija (Memorija, Eksploatacija, Imaginacija grada) u kojoj grad postaje kako mesto odvijanja doga\u0111aja, tako i protagonista. ,,Bukure\u0161t je bio velikodu\u0161an prema svojim piscima, dopustio im je da se hrane njegovom su\u0161tinom, katkad na bolan na\u010din, hendikepiran, prihvativ\u0161i da ga, poput velike ptice iz pri\u010de, ponekad hrane oni koji su pisali o njemu. Oni su s vremena na vreme odsekli jedno par\u010de od njihovog bedra, da bi ih u zamenu za njihov gest, grad prebacio na njegovim le\u0111ima s jednog kraja na drugi kraj. Pisci su mu uzvratili velikodu\u0161nost i paradokse, mada su ga \u010desto delili, kao i svi ostali stanovnici, izme\u0111u ljubavi i mr\u017enje prema gradu u kome \u017eive. Pretvorili su ga u mesto odvijanja doga\u0111aja, ali i u junaka. Obo\u017eavali su ga, kleli, eksploatisali su mu najintimniju tajnu. Citirali smo Svetlanu Krstean, organizatora knji\u017eevnih doga\u0111aja u Hanul Gabroveni: ,,Nalazimo se u fazi Memorije i osta\u0107emo u ovoj fazi do sredine maja. Jedan od doga\u0111aja koji je jednog vikenda organizovan u Hanul Gabroveni bio posve\u0107en knji\u017eevnosti. Napravili smo rigorozan izbor autora, jer, imamo veoma dobre autore i pozvali smo ih da govore o gradu. Stavili smo ih lice u lice jer se samo na ovaj na\u010din mo\u017ee stvoriti veoma interesantna tenzija, mogu se \u010duti stvari koje se mogu staviti paralelno, u ogledalu, koje su \u010dak kontradiktorne. Neki ka\u017eu da vole Bukure\u0161t bezuslovno, drugi ka\u017eu da se ose\u0107aju strancima u ovom gradu, neki ka\u017eu da se ose\u0107aju kod ku\u0107e samo kad se vrate u Bukure\u0161t, drugi ka\u017eu da mogu da napuste grad bilo kad. Sastavili smo trodnevni program koji je bio posve\u0107en knji\u017eevnosti. Jedan od ovih doga\u0111aja imao je kao goste Joanu Prvulesku i Razvana Petreskua a moderator je bila Florina Pr\u017eol, knji\u017eevni kriti\u010dar. Sledila je zatim rasprava u kojoj su u\u010destvovali Adrijan \u0160kiop i Mihaj Ducesku koji je i arhitekta, a moderator rasprave je bio knji\u017eevni kriti\u010dar Paul \u010cernat. Naravno svi pisci koji su bili uklju\u010deni u ovaj program imaju tesnu vezu sa Bukure\u0161tom. U tre\u0107oj raspravi su u\u010destvovale spisateljice Gabrijela Adame\u0161teanu i Simona Sora, a moderator je bila Andreea Rasu\u0107anu, istori\u010dar knji\u017eevnosti. Andreju Rasu\u0107anu planiram da pozovem na posebnoj konferenciji jer je veoma dobar stru\u010dnjak u knji\u017eevnoj geografiji i radi na knjizi na temu ,,Bukure\u0161t u savremenoj knji\u017eevnosti, od Mir\u010de Kartareskua do Simone Sora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U okviru ovog ciklusa organizovano je i knji\u017eevno ve\u010de na kome su u\u010destvovali: Adela Gre\u0107anu, Florin Iaru, Oktavijan Soviany, Miruna Vlada i Elena Vladureanu, a moderator je bila Svetlana Krstean: ,, Svaki od ovih pisaca prihvatio je da govori o svom odnosu sa Bukure\u0161tom. Tako da je iz na\u0161eg susreta nastalo ne\u0161to izvanredno i \u017eelim da nastavim s obzirom da postoji jo\u0161 mnogo pisaca koje bih volela da slu\u0161am govore\u0107i o Bukure\u0161tu. Ovo je jedan od projekata. Postoji u Hanul Gabroveni i jedna izlo\u017eba koja je meni veoma draga jer se mnogo razlikuje od onoga \u0161to smo videli u Bukure\u0161tu. Radi se o maloj arhivi sa starim slikama Bukure\u0161ta. Svako mo\u017ee da izabere po jednu sliku, zatim da ode do infokioska, slika \u0107e biti skenirana, a posetilac mo\u017ee da je zalepi na drugo mesto gde mo\u017ee da napi\u0161e \u0161ta \u017eeli o toj fotografiji, na \u0161ta ga podse\u0107a. Videla sam mnoge ljude koji su to u\u010dinili, imamo i se\u0107anja pojedinih pisaca.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prvi deo trilogije koja je posve\u0107ena Bukure\u0161tu – Memorija grada — ima za cilj i sastavljanje kognitivno-afektivne karte Bukure\u0161ta polaze\u0107i od fotografija i snimaka koji se nalaze u li\u010dnim kolekcijama u kome su gra\u0111ani Bukure\u0161ta pozvani da u\u010destvuju sa sopstvenim fotografijama i pri\u010dama koje oslikavaju \u017eivot Bukure\u0161ta. Svetlana Krstean: ,, Ulaze\u0107i u ovu pri\u010du razmi\u0161ljala sam o tome kako da okupim \u0161to ve\u0107i broj interesantnih ljudi, nisam vodila ra\u010duna ni o kakvim posledicama, nisam mislila na to da \u0107u biti primorana da se repozicioniram. Proces ,,memorije po\u010deo je sa nekoliko osoba a mislim da \u0107e u njemu biti uklju\u0107en veliki broj osoba. To je jedan od ciljeva projekta i jedan od kriterijuma za podno\u0161enje kandidature, to jest \u0161to masovnije i kredibilnije u\u010de\u0161\u0107e zajednice. \u017delim da \u0161to ve\u0107i broj ljudi pri\u0107a o njihovom Bukure\u0161tu. Interesantno je da \u010duje\u0161 pisca Adrijana \u0160kiopua kako ka\u017ee da kad bude imao para kupi\u0107e stan u kvartu Ferentari. Ili nekoga koji mu u replici ka\u017ee da \u017eeli da ode \u0161to dalje od Bukure\u0161ta. Ja nisam ro\u0111ena u Bukure\u0161tu, rasla sam u gradu Boto\u0161ani, a prve godine mog \u017eivota provela sam na selu, zna\u010di bila sam istraumirana dva puta, prvo u sedmoj godini kada je trebalo da prihvatim grad, mada je bio mali grad, i drugi put kad sam stigla u metropolu. \u017divim u Bukur\u0161tu od 1988. godine \u0161to zna\u010di da \u0107u septembra meseca napuniti 27 godina od kada sam u Bukure\u0161tu, teoretski bih mogla da ka\u017eem da sam u Bukure\u0161tu kod ku\u0107e, i na neki na\u010din i jesam kod ku\u0107e. Ipak, ne ose\u0107am se istinski kod ku\u0107e, nemam ose\u0107aj da me je ovaj grad usvojio u potpunosti. Videla sam grad u raznim njegovim fazama, \u017eivela sam u brojnim stanovima, ku\u0107ama, neke su pale, neke nisu pale, neke iz trga Re\u0161ica su getoizovane, druge su bile na Bulevaru Dacia. Mislim da \u0107e mi ovaj projekat doneti stalno iznena\u0111enja i veoma mi je jasno da treba da se repozicioniram prema ovoj temi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Postoji mogu\u0107nost da se 2021 Bukurest pridu\u017ei mnogobrojnim gradovima koji su tokom godina bili progla\u0161eni za Evropsku kulturnu prestonicu. Takmi\u0107enje me\u0111u rumunskim gradovima za izbor grada koji \u0107e predstaviti Rumuniju po\u010delo je decembra 2014. Pored Bukure\u0161ta u\u010destvuju: Klu\u017e-Napoka, Temi\u0161var, Ja\u0161i, Krajova, Arad, Sfantu Gheorghe, Oradea, Alba Julija, Braila i Bra\u0161ov.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
,,Memorija je participativni projekat kolektivne memorije Bukure\u0161ta, koji lansira svoju kandidaturu za Evropsku kulturnu prestonicu 2021. Projekat se odvija u Hanu Gabroveni u Bukure\u0161tu, koji je nedavno rehabilitovan i strukturisan kao jedna trilogija (Memorija, Eksploatacija, Imaginacija grada) u kojoj grad postaje kako mesto odvijanja doga\u0111aja, tako i protagonista. ,,Bukure\u0161t je bio velikodu\u0161an prema […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":291176,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523879","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n