Spisateljici i prevodilici Nori Juga, dodeljen je Orden sa krstom u rangu viteza Savezne Republike Nema\u010dke. Ovo nije prva nagrada kojom Nema\u010dka nagra\u0111ujue Noru Juga: 2007. godine Deutsche Akademie fur Sprache und Dichtung, dodeljuje spisateljici Nori Juga nagradu Friedrich-Gundolf, to je nagrada koja se dodeljuje li\u010dnostima koje promovi\u0161u nema\u010dku kulturu u svetu. Prilikom dodeljivanja pomenute nagrade Nora Juga nije imala tipi\u010dan govor. ,,Cela moja porodica je bila sa\u010dinjena od scenskih umetnika, kazala je Nora Juga. ,,Nikad nisam volela da pevam u horu. Ho\u0107u uvek da budem druga\u010dija. Ova osobina mo\u017ee biti rizi\u010dna. Ovakve ljude \u010desto ne vole. Generalno, na svim dodelama nagarada na kojima sam do sada prisustvovala, re\u010d zahvalnosti je bila impersonalna kao obavezan dres-kod, bez ikakve ma\u0161te, koja je li\u010dila na pustinju bez vegetacije. Nora Juga: ,,Stalno ose\u010dam optrebu da naglasim ovu izjavu da bi ljudi shvatili za\u0161to sam takva. Svesna sam da moja karakteristika neke nervira, ljudi cene one koji su pristalice jednog odre\u0111enog stila, jednog odre\u0111enog koncepta, jednog odre\u0111enog mentaliteta. Ljudi, kada se ne konformi\u0161e\u0161 smatraju tvoj na\u010din bitisanja nekom vrstom izuze\u0107a od op\u0161teg pravila. I uglavnom, \u010dini se da, obi\u010dan \u010dovek\u201a i ne ka\u017eem ovo s namerom da nekog uvredim\u201a daje op\u0161ti ton. Ali se meni \u010dini da ako \u0107emo svi prihvatiti ovaj trend koji prihvata ceo svet, postoji stagnacija, zato smatram da je neophodno da prekinem ovu uniformnu nit. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
U svom govoru povodom dodeljivanja ove presti\u017ene nagrade rumusnkoj spisateljici, ambasador Nema\u010dke, Verner Hans Lauk istakao je aktivnost spisateljice, podsetiv\u0161i da je veza Nore Juga sa Nema\u010dkom po\u010dela veoma rano. Zahvaljuju\u0107i njenim roditeljima koji su bili plesa\u010di, Nora Juga je po\u010dela svoje obrazovanje u zabavi\u0161tu u Nema\u010dkoj, a zatim je nastavila \u0161kolovanje u Sibiu, gde je i studirala na germanistici. Posle godinu dana rada u Centralnoj biblioteci, radi u listu Neuer Weg, koji je prethodio Allgemeine Deutsche Zeitung. 1970. godine objavila je drugu knjigu, ali joj je komunisti\u010dki re\u017eim zabranio da bilo \u0161ta vi\u0161e objavi. 1977. godine Nora Juga je bila prinu\u0111ena da odustane od funkcije urednika u Enciklopedijskoj izdava\u010dkoj ku\u0107i. Ostala je me\u0111utim odana nema\u010dkom jeziku objaviv\u0161i u \u010dasopisu Volk and Kultur. Krajem 70tih godina kada je objavila svoj prvi prevod iz nema\u010dke knji\u017eevnosti zapo\u010dela je svoju karijeru prevodioca i promotera nema\u010dke knji\u017eevnosti. ,,Prevodi Nore Juga iz dela E.T. A Hofmanna, Oskara Pastiora, Guntera Grassa, Elfriede Jelinek ili Herte Muller znatno su doprineli u promovisanju i recepciji nema\u010dke knji\u017eevnosti i kulture u Rumuniji, \u010dine\u0107i dostupnim rumunskim \u010ditaocima dela ovih knji\u017eevnika. Nora Juga se uvek koncentrisala na transponovanje interkulturalnog, \u0161to joj je savr\u0161eno uspelo naglasio je ambasador Republike Nema\u010dke u Rumuniji, Werner Hans Lauk. Nije ni \u010dudo \u0161to Nora Juga pripada generaciji intelektualaca koji tvrde da se i za vreme komunizma mo\u017ee govoriti o ,,otporu posredstvom kulture: ,,Da ta\u010dno je. Na otpor posredstvom kulture, u ovom trenutku., svi gledaju ru\u017eno. Prvi put sam primetila ovu uzdr\u017eanost kod dobtinice Nobelove nagrade, Herte Miller, koja tvrdi da ne postoji otpor posredstvom kulture, drugim re\u010dima da otpor postoji samo ako se izlo\u017ei\u0161 velikim rizicima, ako rizikuje\u0161 \u017eivot tako \u0161to \u0107e\u0161 re\u0107i tiraninu ono \u0161to ima\u0161 da mu ka\u017ee\u0161. Ja mislim da se svaki \u010dovek bori na svoj na\u010din, nismo svi ro\u0111eni da budemo heroji, sve \u010de\u0161\u0107e se pitam koliko je bilo pravih heroja u na\u0161j zemlji. Paul Goma je rizikovao mnogo, George Ursu je mnogo patio, bio je \u017ertva, Daojan kornea isto, i ond ase pitam za\u0161to neki ka\u017eu da ne treba da se hvalimo ptporom kroz kulturu. Da ja verujem u otpor kroz kulturu, jer u ovom trenutku kada ponovo \u010ditam svoje zbirke poezije koje sam objavila u doba komunisti\u010dkog re\u017eima, u kojima je vladala cenzura, shvatim da smo mogli re\u0107i mnogo toga. I mislim da je umetnik prona\u0161ao neke formule posredstvom kojih je izrazio svoju poruku a da ne u\u010dini nikakav kompromis. Rumunski pisci su rekli mnogo toga u doba cenzure. A publika je \u010ditala poeziju jer je u poeziji porna\u0161la svoj otpor, stvari koji je bilo nemogu\u0107e imati u medijima, u \u0161tampi ili na televiziji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Razgovarali smo sa Norom Juga i o periodu u kome, skoro deset godina su njene knjige bile zabranjene: ,, \u0160to se te zabrane ti\u010de mogu da ka\u017eem da ne volim da pri\u010dam o tome. Ipak, treba da priznam da sam bila veoma posnosna kada sam tada \u010dula da se nalazim na listi nepogodnih osoba. Prva reakcija je bila ta \u0161to sam bila veoma ponosna, pomislila sam da sam zaista jaka i va\u017ena li\u010dnost ako me se pla\u0161e. Vremenom je do\u0161lo do odre\u0111enog dvoumljenja, jer sam rekla sebi da u Rumuniji, u kojoj i ne postoji ba\u0161 veliki broj zna\u010dajnih li\u010dnosti, mogu odustati od mene. Meni su branili da objavim \u010ditavih osam godina i u\u0161la sam sa tom zabranom u 40. godinama \u017eivota. U trenzutku kad sam dobila zabranu objavila sam svega dve knjige poezije, tako da mi je ta zabrana li\u010dila na samoubistvo. To zna\u010di da bih mogla da se zauvek obeshrabrim.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Veliki broj knjiga Nore Juga objavljene su u inostranstvu kao \u0161to su romani: \u0160ezdesetogodi\u010dnjakinja i mladi\u0107 (Nema\u010dka, \u0160panija, Italija, Francuska, Slovenija, Bugarska) Sapun Leopolda Bluma ( Bugarska), i zbirke poezije koje su objavljene u Nema\u010dkoj, Sloveniji, Grancuskoj, \u0160vajcarskoj. Dobitnica je najve\u0107e stipendije koju joj je dodelila DAAD, a 2014 je naparvljen i dokumentarni film o Nori Juga, pod naslovom Ovde Nora Juga, u re\u017eiji Vlada Rotarua a po scenariju i u produkciji Kristijana Kosme. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Spisateljici i prevodilici Nori Juga, dodeljen je Orden sa krstom u rangu viteza Savezne Republike Nema\u010dke. Ovo nije prva nagrada kojom Nema\u010dka nagra\u0111ujue Noru Juga: 2007. godine Deutsche Akademie fur Sprache und Dichtung, dodeljuje spisateljici Nori Juga nagradu Friedrich-Gundolf, to je nagrada koja se dodeljuje li\u010dnostima koje promovi\u0161u nema\u010dku kulturu u svetu. Prilikom dodeljivanja pomenute […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":291247,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523930","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n