I ove godine rumunski film je bio predstavljen na visokom nivou na Kanskom filmskom festivalu. Pet rumunskih filmova u\u010destvovalo je na \u0161ezdesetom presti\u017enom festivalu: dugomtera\u017eni film ,,Sijeranevada\u2019\u2019 Kristija Pujua, kratkometra\u017eni film ,,4:15 PM. Arj sveta \u2018\u2019 koji su napisali i re\u017eirali Katalin Rotaru i Gabi Vir\u0111inija \u0160arga (koji su debitovali kao reditelji), kratkometra\u017eni film ,,Sve reke se slivaju u more\u2019\u2019 u re\u017eiji Aleksandra Bade (koji je u\u010destvovao u kategoriji Cinefondation) kao dve produkcije koje su osvojile nagrade: ,,Mala matura\u2019\u2019 (nagrada za re\u017eiju Kristijan Mun\u0111iu) i ,,Psi\u2019\u2019 u re\u017eiji Bogadana Mirike koji je osvojio nagradu kritike FIPRESCI u kategoriji \u201cUn Certain Regard\u201d.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kristijam Mun\u0111iu ima izvanredne rezultate u Kanu. Od ukupno \u010detri dugometra\u017ena filma tri su osvojila presti\u017ene nagrade: ,,4 meseca, 3 nedelje i dva dana\u2019\u2019, osvojio je 2007 godine Zlatnu palmu, film ,,Iza brda\u2019\u2019 osvojio je 2012 nagrade za scenario i za glumu koja je dodeljena protagonistkinjama Kristini Flutur i Kosmini Stratan. 2016. godine Kristijan Mun\u0111iu je podelio nagradu za re\u017eiju sa Francuzem Olivijerom Asayasom kome je dodeljena nagrada za film „Personal Shopper“. Dobrozaslu\u017eeno priznanje,a li i koje ga obavezuje, smatra Kristijan Mun\u0111iu, tim pre \u0161to je ovo priznanje propra\u010deno i ocenom publike. Prevashodno publike iz inostranstva, \u010dak i rumunske dijaspore, jer ,,su brojne situacije u kojima smo mi zapravo popularniji i cenjeniji u drugim zemljama nego u Rumuniji\u2019\u2019, dodao je rumunski reditelj govore\u0107i i o svojim kolegama. Ina\u0107e publika ima klju\u010dnu ulogu i kada je re\u010d o izboru tema za njegove filmove, ka\u017ee Kristijan Mun\u0111iu: ,,Re\u010d je o isprepljitanju stvari koje mene interesuju i stvari za koje su interesantne i mogu imati uticaja i na publiku. Od ovih preokupacija poku\u0161avam da naparvim film koji ne\u0107e li\u010diti na dru\u0161tveno-politi\u010dku nastavu ili na neki komentar, ve\u010d da li\u010di na kinematografski proizvod koji ima svoju akciju, sa raznim de\u0161avanjima…Na priemr, filmom ,,4 meseca, 3 nedelje i dva dana\u2019\u2019 nisma predlo\u017eio sebi da se vratim u taj period da bi napravio hroniku kasnog komunizma. Prikazao sam samo jedan li\u010dni doga\u0111aj za koji sam znao da datira iz tog perioda. Najbitnije je da ljudi ose\u0107aju da gledaju jedan film. Ako na kraju filma postavljaju sebi i neka pitanja to je jo\u0161 bolje\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najnoviji film Kristijana Mun\u0111iua ,,Mala matura\u2019\u2019 ne samo da postavlja pitanja, ve\u010d preuzima i jednu od najbolnijih dilema Rumuna, i istovremeno govori o jednoj od najboljnijih ta\u010daka rumunskog dru\u0161tva: korupciji. \u0160tavi\u0161e. Vra\u0107a se kroz vreme na film ,,Zapad\u2019\u2019 iz 2002, to je komedija o dilemi tada\u0161nje omladine da napusti ili ne zemlju, ali koji se suo\u010davaju sa istom dilemom oko napu\u0161tanja zemlje i njihove dece. Mo\u017ee se govoriti o ciklusu koji je otvorio film ,,Zapad\u2019\u2019 a koji je zatvorio film ,,Mala matura\u2019\u2019? Kristijan Mun\u0111iu: ,,Ja bih bio veoma stre\u0107an kada bi se ovaj ciklus zatvorio. Na\u017ealost mislim da \u0107e ovaj ciklus ostati otvoren i da \u0107emo ga reneti na\u0161oj deci. Nisam o\u0107ekivao da 15 godina posle filma ,,Zapad\u2019\u2019 budemo u ovoj ta\u010dki. Nisam se nadao da \u0107u se vratiti na ovu temu, o\u010dekivao sam da \u0107e se stvari odvijati druga\u010dije. Sada sam se, me\u0111utim, ponovo vratio na ovu temu iz druge perspektive, iz perspektive roditelja koji ima vi\u0161e briga nego pre 15 godina. Tada smo mi verovali da \u0107emo mo\u0107i da promenimo ovda\u0161nji svet, uklju\u010div\u0161i i za one koji \u0107e imati decu. Danas kad razmi\u0161ljam o savetima koje roditelji treba da daju njihovoj deci, shvatam da nije postignut progres koji sam o\u010dekivao. I veoma je te\u0161ko da deli\u0161 savete ili da donese\u0161 neku odluku. Tako da sam se vratio na ovu temu koja preokupira veliki broj roditelja koji imaju isto toliko godina koliko imam i ja\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bogdan Mirika, \u010diji je dugometra\u017eni film ,,Psi\u2019\u2019, osvojio nagradu FIPRESCI u kategoriji Un certain regard\u201d, debitovao je 2010.godine kao reditelj filma Junkie\u201d. Po sopstvenoj izjavi, otkrio je kinematografiju u 30. godini kada je po\u010deo da se bavi pisanjem scenarija. Notmalno je dakle pitanje \u0161ta je va\u017enije u jednom filmu: naracija, epska nit scenarija ili kinematografska inovacija. Bogdan Mirika: ,,U slu\u010daju mog filma, namerno sam ostavio naraciju u drugom planu jer nije veoma te\u0161ko da napi\u0161e\u0161 koherentnu pri\u010du od po\u010detka do kraja. Ali, ja sam hteo da eksperimenti\u0161em kada je re\u010d o senzacijama. Zapravo, \u017eeleo sam da predla\u017eem film koji \u0107e te ostaviti bez daha, ali ne posredstvom pri\u010de, ve\u010d posredstvom atmosfere. Hteo sam da ima uticaj koji ne\u0107e podr\u017eati isklju\u010divo naracija. Kad ka\u017eem da je naracija u drugom planu, ne zna\u010di da je ona aljkava, ve\u010d da ima neke nedostatke, neke delove koji nisu izvedeni do kraja, ali koje mo\u017ee da dopuni gledalac ako je pa\u017eljiv.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Scenarista sopstvenih filmova, Bogdan Mirika priznaje da po\u010detak novog filma polazi od vi\u0161e senzacija pre nego \u0161to dobijaju konkretnu formu na papiru. Tako se desilo i u slu\u010daju filma ,,Psi\u2019\u2019:,,Pi\u0161em polaze\u0107i od jedne emocije koja mi je veoma nejasna a stvari polako po\u010dinju da se razjasne i tako po\u010dinjem da kreiram pri\u010du. U ovom slu\u010daju radilo se o mojim se\u0107anjima iz detinjstva. Proveo sam letnji raspust kod moje babe na selu. Tamo sam video neke sukobe me\u0111u me\u0161tanima, neki od njih su bili veoma agresivni. Posle vi\u0161e godina shvatio sam da me je najvi\u0161e pla\u0161ilo ne samo nasilje, nego arbitrarni karakter nasilja. Moj film polazi od rumunske stvarnosti, ali se nisam previ\u0161e bavio rekonstitucijom stvarnosti. Moj film nije realisti\u010dki film, moji likovi govore u parabolama. \u010cak mi je re\u010deno da je atmosfera u mojim filmovima skoro \u010dehovljevska. Ali sada me je to interesovalo. U slu\u010daju da \u0107u ose\u010dati tokom vremena da treba da se vi\u0161e pribli\u017eavam stvarnosti, mo\u017eda \u0107u uraditi i to\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bez obzira za koji \u017eanr \u0107e se opredeliti ubudu\u0107e Bogdan Mirika, po\u010detak je bio obe\u010davaju\u0107i. Kao \u0161to je bilo i u slu\u010daju Kristijana Mun\u0111iua kome je nedavno upu\u0107en poziv da bude \u010dlan ameri\u010dke Filmske akademije sa punim pravom glasa. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
I ove godine rumunski film je bio predstavljen na visokom nivou na Kanskom filmskom festivalu. Pet rumunskih filmova u\u010destvovalo je na \u0161ezdesetom presti\u017enom festivalu: dugomtera\u017eni film ,,Sijeranevada\u2019\u2019 Kristija Pujua, kratkometra\u017eni film ,,4:15 PM. Arj sveta \u2018\u2019 koji su napisali i re\u017eirali Katalin Rotaru i Gabi Vir\u0111inija \u0160arga (koji su debitovali kao reditelji), kratkometra\u017eni film ,,Sve […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":161139,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523950","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n