\n
<\/p>\n
Od 20. avgusta do 4. oktobra Udru\u017eenje PostModernism Museum predstavilo je u Briselu istra\u017eiva\u010dki projekat ,,Etni\u010dke manjine u vizuelnoj kulturi — fokus Rumunija. Do ove inicijative je do\u0161lo u kontekstu postojanja u Rumuniji 18. nacionalnih manjina koje imaju svoje predstavnike u Parlamentu i diskusija na evropskom nivou o integraciji izbeglica. Projekat govori o 100. godi\u0161njici osnjivanja velike Rumunije — koja \u0107e se proslaviti 1. decembra 2018. godine — razmatraju\u0107i koncepte etni\u010dkog identiteta, kulturnog diverziteta i nacionalnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kosmin Nasui, kurator projekta: ,,U na\u0161em interesu je bilo da prona\u0111emo faktor multikulturalnosti i njegov zna\u010dajni doprinos u razvoju jedne mlade nacije. Na\u0161 interes je bio da saznamo u kojoj meri je ovaj doprinos bio odlu\u010duju\u0107i u veoma zna\u010dajnim trenutcima stvaranja rumunskog identiteta. U drugom redu hteli smo da vidimo koje su nacionalne manjine pro\u0161le, u psolednjih sto godina, kroz teritoriju Rumunije, i od kojih su ,,transnacionalne manjine, drugim re\u010dima pripadaju Evropi a ne nama. Na primer, Cigani i Jevreji…Bilo je interesantno da vidimo i nacionalne manjine iz susedstva. Ovde smo se odnosili na Ma\u0111are, na Nemce u Dobru\u0111i i Banatu, veoma interesantne zajednice koje su imale zna\u010dajan doprinos kada je re\u010d o vizuelnoj kulturi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izlo\u017eba koja je rezultirala od istra\u017eivanja i koja je organizovana u Briselu strukturisana je na predstavljanja u rumunskoj vizuelnoj kulturi starih, istorijskih nacionalnih manjina kao \u0161to su Jevreji, Grci, Lipovljani, Ma\u0111ari, Turci, Romi i ,,novih nacionalnih manjina koje su nastale posle decembarske revolucije kao \u0161to su: Kinezi, Englezi, Francuzi, Indijci, Libanci.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kosmin Nasui: ,,Imamo slike, grafiku, skulpture, fotografiju ali i niz infografija. Drugim re\u010dima, poku\u0161ali smo da stavimo na jednom mestu na\u0161e istra\u017eivanje na vizuelan na\u010din, to jest da predstavimo svaku podtemu-egzotizam, diskriminaciju, autonomiju, izgnanstvo, kolonizaciju. Radi se o preklapanju slike i teksta, kako bismo \u0161to lak\u0161e pratili i razumeli pitanje koje pratimo tokom 100. godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Stare manjine su na interesantan na\u010din u rumunskom slikarstvu predstavili Iosif Iser, Nikolae Tonitza, Oktav Ban\u010dila, Nikolae Grigoresku, ali se one pojavljuju i na razglednicama i fotografijama koje su kru\u017eale u tom periodu. Kada je re\u010d o novim manjinama situacija je druga\u010dija. Kosmin Nasui: ,,Ove manjine su zastupljene prevashodno u vizuelnoj kulturi, u kinematografiji. Veoma je interesantno pratiti kinematografiju. Interesantno je pratiti novi talas rumunske kinematografije sa razli\u010ditim temama koje proizilaze iz zone nacionalnih manjina. O kineskoj manjini je snimljen film Godina zmaja (dokumentarni film, re\u017eija Adina Popesku i Julijan Manuel Gervas), Radu Gabrea je snimio vi\u0161e filmova o nema\u010dkoj nacionalnoj manjini ,,Crvene rukavice\u2019\u2019, ,,Obezglavljeni petao\u2019\u2019. U Bukure\u0161tu su organizovane izlo\u017ebe koje su posve\u0107ene diskriminaciji. Podignuto je vi\u0161e spomenika koji su posve\u0107eni Holokaustu, nakon jegovog priznavanja. Nlaze se u Klu\u017eu i Bukure\u0161tu. Prvi vizuelni zankovi koji su bele\u017eili priznavanje Holokausta na teritoriji Rumunije bile su tablice koje su stavljene na \u017eelezni\u010dkim stanicama iz kojih su krenuli vozovi smrti\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat ,,Etni\u010dke manjine u vizuelnoj kulturi — fokus Rumunija ima i komponentu neprekidnog istra\u017eivanja. Komentari i izjave posetilaca bi\u0107e uklju\u010deni u slede\u0107im izlaganjima i u katalogu izlo\u017ebe. Iz Brisela, izlo\u017eba je stigla u Bukure\u0161t gde \u0107e biti postavljena od 09. oktobra do 3. novembra u Muzeju grada Bukure\u0161ta. Posle Bukure\u0161ta izlo\u017eba \u0107e biti postavljena u Bra\u0161ovu, Klu\u017eu i Krajovi, a slede\u0107e godine u zemljama Beneluksa.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od 20. avgusta do 4. oktobra Udru\u017eenje PostModernism Museum predstavilo je u Briselu istra\u017eiva\u010dki projekat ,,Etni\u010dke manjine u vizuelnoj kulturi — fokus Rumunija. Do ove inicijative je do\u0161lo u kontekstu postojanja u Rumuniji 18. nacionalnih manjina koje imaju svoje predstavnike u Parlamentu i diskusija na evropskom nivou o integraciji izbeglica. Projekat govori o […]<\/p>\n","protected":false},"author":22,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523954","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n