Nacionalni centar plesa u Bukure\u0161tu je nedavno bio doma\u0107in premjernog doga\u0111aja koji je bio posve\u0107en francuskom umetniku rumunskog porekla Isidoru Isuu, osniva\u010du letrizma. Britanski mecosopran Lore Liksenberg i francuski kompozitor Frederik Akvaviva predstavili su po jedan muzi\u010dki performans koji je inspirisan iz dela Isidora Isua.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ro\u0111en 1925. godine u Boto\u0161anju i nastanjen u Francuskoj posle drugog svetskog rata, 1945. godine Isu je i dalje veoma malo poznat u Rumuniji. To je i bio razlog organizovanja takvog doga\u0111aja u Bukure\u0161tu koji \u0107e biti nastavljen drugim projejktima: ,,Isidor Isu, kao svaki avangardista, sa mnogobrojnim preokupacijama, naravno da ima i jedan manifest plesa i vi\u0161e teoretskih tekstova o plesu. U protivte\u017ei sa nema\u010dkim ekspresionizmom iz prve avngarde koji datira iz 20-30-tih godina, o je predlo\u017eio koregrafiju padova, tela koja se sru\u0161e. Mo\u017eda \u0107emo u Nacionalnom centru plesa u\u010diniti ne\u0161to i sa ovom preokupacijom Isidora Isua. Sada smo me\u0111utim pozvali jednog francuskog kompozitora koji \u017eivi u Berlinu koji upravlja centrom za savremenu umetnost i zvuk — La Plaque Tournante — u saradnji sa britanskim mecosopranom. Radi se o Frederiku Akvaviva i Lore Liksenmberg. Pored njihovih preokupacija prema savrmenoj umetnosti, zvu\u010dnoj ili ne, veoma su dobri poznavaoci dela Isidora Isua. Ina\u010de, Frederik je i vlasnik jedne impresionantne kolekcije Isuovih knjiga i radova\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Doga\u0111aj koji je bio posve\u0107en Isuu debitovao je video projekcijom u trajanju od dva minuta iz dokumnetarnog filma Orsona Velsa pod naslovom Around the World in Saint-Germain des Pr\u00e9s\u201d. Film je snimljen u Knji\u017eari Fischbancher u Parizu, 1955. godine, a u pomenutom odlomku su prisutni Isidor Isu, Moris Lemetre, \u017dak Spakagnja i Orson Vels.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Resital mecososprana Lore Lixenberg obuhvatio je nekoliko dela iz perioda 1947-1984: ,,Izabrala sam dela iz veoma duga\u010dkog perioda, od 1945 do 1984. Izabrala sam jedan od njegovih prvih radova ,,Sneg\u2019\u2019 koji odra\u017eava Isuovu genijalnost. Fascinantan je sa ta\u010dke performera jer je ostavio za sobom veoma bogat materijal, sadr\u017ei bogatstvo zvukova\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pri kraju \u017eivota Isidore Isu se pribli\u017eavao veoma mnogo muzici, a drugi deo doga\u0111aja u Bukure\u0161tu obuhvatio je kompozicije iz ovog perioda. Radi se o Simfoniji br. 4: Juvenal koju je Frederic Akvaviva komponovao 2001 i orkestrirao 2003. Francuski kompozitor je upoznao Isua u poslednjoj dekadi njegovog \u017eivota i pisali su zajeddno nekoliko simfonija koje je orkestrirao Akvaviva. Evo kako opisuje Akvaviva muzi\u010dko stvarala\u0161tvo Isidora Isua: ,,Napustio je Rumuniju posle drugog svetskog rata. Stigao je u Pariz 1945. godine. Njegova je ideja bila da pi\u0161e letristi\u010dku poeziju, koja je bila jedna vrsta me\u0161avine izme\u0111u poezije i muzike. Zbog toga neki kasnije mogu da koriste izraz ,,poezija\u2019\u2019, ali letristi\u010dka poezija je poezija koja koristi samo glas i tako\u0111e svi pokreti i zvukovi koji su dobijeni uz pomo\u0107 tela. Zna\u010di, to je jedna vrsta ,,badi sound-a\u2019\u2019 i unaprednija je, to je apstraktna poezija. Njegova muzika je veoma bizarna. ,,Juvenal\u2019\u2019 je \u010detvrta od pet simfonija na kojima smo radili zajedno. Ovu sam orkestrirao preko glasa hora i zapravo mo\u017ee\u0161 re\u0107i da ne zna\u0161 u kom se vremenu nalazi\u0161, niti u kojoj zemlji, to je veoma interesantno\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kompozirtor Federic Akvaviva organizovao je ve\u0107 u Evropi vi\u0161e doga\u0111aja koji su posve\u0107eni Isidoru Isuu a njegovi projekti nastavljaju: ,,Organizovao sam nekoliko izlo\u017ebi, napisao sam nekoliko knjiga o njemu. Zajedno sa Rumunskim kulturnim institutom iz Stokolma objavio sam jednu knjigu o njegovim hipergrafi\u010dkim romanima. Sobzirom da se nalazimo u Nacionalnom centru plesa treba ista\u0107i da je on ostavio za sobom nekoliko koregrafija koje su bile najmanje 40. godina ispred njegovog vremena. Jer ono \u0161to je on napisao 50-tih godina nalazite u plesu 90-tih godina u Francuskoj, na primer. U ovom trenutku radim na nekoliko projekata o njemu, u prvom redu na jednoj monografiji o njegovim slikama i njegovima umetni\u010dkim delima. Nadam se da \u0107u je objaviti ove godine u Edision di Grifon, koja je 50-tih godina objavila prvu monografiju o Branku\u0161iju\u2019\u2019. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalni centar plesa u Bukure\u0161tu je nedavno bio doma\u0107in premjernog doga\u0111aja koji je bio posve\u0107en francuskom umetniku rumunskog porekla Isidoru Isuu, osniva\u010du letrizma. Britanski mecosopran Lore Liksenberg i francuski kompozitor Frederik Akvaviva predstavili su po jedan muzi\u010dki performans koji je inspirisan iz dela Isidora Isua. Ro\u0111en 1925. godine u Boto\u0161anju i nastanjen u […]<\/p>\n","protected":false},"author":129,"featured_media":161436,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-523963","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n