\n
<\/p>\n
Za 24. Me\u0111unarodni sajam \u0161kolske knjige Gaudeamus, Izdava\u010dka ku\u0107a Casa Radio pripremila je za svoje \u010ditaoce i slu\u0161aoce nove naslove u poznatoj kolekciji: Zlatna fonoteka, Serija Spektakl poezije, \u010citati u mraku, Biblioteka rumunske poezije i Radio Biblioteka. Drugim re\u010dima pet decenija poezije sa Anom Blandijanom, Poezija Nine Kasijan, nenadma\u0161ivi \u0160erban Foarca koji prenosi i intrepretira u poeziji dela \u010duvenog rumunskog koemdiografa Jona Luke Kara\u0111alea i dva pesnika o kojima se u\u010di u \u0161koli: \u0110eor\u0111e Ko\u0161buk i \u0110eor\u0111e Topr\u0107anu \u010dija su dela \u010ditala dva zna\u010dajna pesnika (Joana Nikolaie i Florin Jaru). ,,Da li je cvet slobodan? Pesme koje su kazivane u radiofonskim emisijama (1965-2017)\u2019\u2019, knjiga i dvostruki CD, je knjiga Ane Blandijana, koja sadr\u017ei 115 pesama. Radi se o snimcima iz Zlatne fonoteke Radija koje su snimane tokom pet decenija, najnoviji snimci ra\u0111eni su 24 marta 2017, jedan dan pre nego \u0161to je pesnikinja napunila 75 godina. Na promociji audio buka ,,Da li je cvet slobodan? Pesme koje su kazivane u radiofonskim emisijama (1965-2017)\u2019\u2019, na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga Gaudeamus je rekla: ,,\u017delim da ka\u017eem nekoliko re\u010di o zlatnoj fonoteci, o mestu odakle proisti\u010du ove pesme i kako su tamo dospele. Pre nego \u0161to sam sama sanjala da prona\u0111em svoje pesme u Zlatnoj fonoteci, u\u010dinilo mi se da se radi o vrhunskoj vrednosti. Kasnije kada me je gospodin Emil Burujana pozvao da snimimo pesme za Kulturni program, bila sam veoma uzbu\u0111ena jer sam se setila ose\u0107aja koji sam imala dok sam slu\u0161ala ove emisije. I, bez obzira ko je bio na \u010delu Radija, jer su me jedni simpatizirali, sa drugima nisam bila presre\u0107na \u0161to su tamo, bila sam veoma sre\u0107na \u0161to su postojali takvi trenuci kad sam snimala za Zlatnu fonoteku, nazvala bih ih ipak prazninom istorije. Izabrala sam pesme koje sam htela da ostanu u jednoj vrsti Nojeve arke\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u010dasni predsednik Sajma Gaudeamus 2017, dramaturg i novinar Matej Vi\u0161njek je na otvaranju sajma rekao da je Rumunija veoma komeptitivna na kulturnom planu i pozitivno je ocenio izbor Evropske unije za po\u010dasnog gosta Me\u0111unarodnog sajma Gaudeamus. ,,Rumunija ima jednu \u0161ansu a ova \u0161ansa je kultura\u2019\u2019, kazao je dramaturg Matej Vi\u0161njek, na raspravi sa temom ,,Evropa pozori\u0161ta i pisaca — kru\u017eenje umetni\u010dkih vrednosti kao osnova Evrope\u2019\u2019, koja je odr\u017eana na \u0161tandu ,,Kod ku\u0107e u Evropi\u2019\u2019. Razgovor koji sledi snimljen je na \u0161tandu Polirom gde je pisac razgovarao sa \u010ditaocima: ,,Jedan od razloga za\u0161to pi\u0161em roman je taj \u0161to su knji\u017eevni \u017eanrovi za mene kao neka deca, volim ih podjednako sve: poziju, esej, roman, dramaturgiju. Poezija me je uzdigla, dramaturgija me je formirala, roman me je diversifikovao. Ali u jednom mometu sam pisao roman i zbog toga \u0161to sam bio frustriran \u0161to je mojim pozori\u0161nim komadima da bi do\u0161li do publike bio potreban posrednik. Potreban im je direktor pozori\u0161ta, reditelj, glumci, scenografi. Ovi posrednici su po\u010deli da me nerviraju, nije mi se dopala ideja da sve vreme treba da zavisim od njih. Dopala mi se ideja da pi\u0161em ali bez posrednika. Tako da sam pisao roman iz \u017eelje da kreiram direktnu vezu izme\u0111u mene i \u010ditalaca\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedna od najnovijih knjiga koje je objavila Izdava\u010dka ku\u0107a Humanitas jeste roman Augustina Kup\u0161e ,,Neka tako raste trava na nama\u2019\u2019. Junaci iz romana Augustina Kup\u0161e, Edi, Pisika, Toba, bra\u0107a Manzu i Tomi \u017eive na periferiji Krajove i bave se lovom nekoliko vrsta ptica koje prodaju uz pomo\u0107 krijum\u010dara u Italiji. Doga\u0111aji koje prepri\u010dava najne\u017enije dete Pisike, poprimaju dramati\u010dne dimenzije, koje otkrivaju i sna\u017ene teme knjige: ose\u0107aj krivice, bekstvo u idelizovanoj Italiji, vera, samo\u0107a, otkrivanje erotizma. Eseista Doru Kastajan ka\u017ee o ovom romanu: ,,Augustin Kup\u0161sa jeste jedan od najboljih proznih pisaca ovog trenutka, posebno kada je re\u010d o piscima koje sam ja do sada \u010ditao. Ako sam dobro razumeo Augustin se bavio istra\u017eivanjem preko dve godine da bi napisao ovu knjigu. Postoji u ovoj knjizi krhkosti, topline, i istovremeno surovosti, ali ja ne bih rekao da ovo nasilje ne vreba stalno, negde iza glavne scene. To je nasilje koje je bilo sasvim prirodno za taj period, to je jedan od glavnih sastojaka sveta koji Augustin opisuje. Po godini starosti ja pripadam toj kategoriji \u010ditalaca, i pored toga \u017eive\u0107i u Galaciju imao sam sli\u010dan \u017eivot sa \u017eivotom likova koje opisuje Augustin Kup\u0161a. Sigurno, na\u0161a generacija poznaje veoma dobro svet iz ove knjige. Ne znam me\u0111utim, da li je ovaj univerzum pristupa\u010dan i dana\u0161njoj deci, to sam shvatio kako se \u0161ljive kvare na grani, mi smo menjali me\u0111usobno \u0161ljive: za jednu gomilicu \u0161ljiva dali smo tri zelene \u0161ljive.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za 24. Me\u0111unarodni sajam \u0161kolske knjige Gaudeamus, Izdava\u010dka ku\u0107a Casa Radio pripremila je za svoje \u010ditaoce i slu\u0161aoce nove naslove u poznatoj kolekciji: Zlatna fonoteka, Serija Spektakl poezije, \u010citati u mraku, Biblioteka rumunske poezije i Radio Biblioteka. Drugim re\u010dima pet decenija poezije sa Anom Blandijanom, Poezija Nine Kasijan, nenadma\u0161ivi \u0160erban Foarca koji prenosi […]<\/p>\n","protected":false},"author":135,"featured_media":161802,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524019","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n