Kao svake godine, Dan rumunske kulture koji se podudara sa danom ro\u0111enja \u010duvenog pesnika Mihaja Emineskua, obele\u017een je u vi\u0161e rumunskih gradova. Na sve\u010danoj manifestaciji koja je odr\u017eana u Rumunskom Ateneumu okupile su se zna\u010dajne li\u010dnosti iz oblasti kulture ali i politi\u010dke li\u010dnosti koje su govorile o zna\u010daju rumunske kulture iza njene nacionalne dimenzije. Ioan-Aurel Pop, predsednik Rumunske Akademije, istakao je u prvom redu da je rumunska kutura uklju\u010dena u veliku evropsku kulturu:,,Nacionalna kultura mo\u017ee se zamisliti samo u njenom univerzalnom okviru. U na\u0161em slu\u010daju, u evropskom okviru. U drugom redu, nacionalna kultura ima i zna\u010dajnu istorijsku dimenziju, bez koje ne mo\u017ee funkcionisati, bez koje gubi svoj status i gubi se u drugim kulturama i jednostavno umire istovremno sa narodom koji ju je stvarao\u2019\u2019. U svom obra\u0107anju Ioan-Aurel Pop je govorio i o zna\u010dajnim kulturnim institucijama bez kojih bi predstavljanje kulturnih dela publici bilo nemogu\u0107e: ,,Od Romantizma naovamo, evropski pravci postaju sve brojniji, intenzivniji, neki od njih su \u010dak ekscentri\u010dni, ali je svaki od njih prona\u0161ao svoj pandan u rumunskoj kulturi. Sinhronizacija rumunske civilizacije sa zapadnim civilizacijama realizovana je posredstvom kulture. Kulturno stvarala\u0161tvo evropskog ranga propra\u010deno je osnivnjem zna\u010dajnih kulturnih institucija kao \u0161to je Dru\u0161tvo Transilvanije za knji\u017eevnost i kulturu rumunskog naroda do Rumunske Akademije. Ali rad ovih institucija je realizovan zahvaljuju\u0107i na\u0161em jeziku. Jezik je odigrao ulogu katalizatora, kao \u0161to se de\u0161ava i danas\u2019\u2019. I predsednik Rumunije, Klaus Johanis je govorio o kulturnim vrednostima: ,,Kada govorimo o rumunskoj kulturi ne mo\u017eemo da ne govorimo o njenoj zna\u010dajnoj ulozi kada je re\u010d o modernizaciji na\u0161e zemlje. Ovaj proces je vodio do afirmacije velikih vrednosti rumunske knji\u017eevnosti, muzike i rumunskog slikarstva u okviru svetske kulture. Dela \u0110or\u0111a Eneska, Konstantina Branku\u0161ija, E\u017eena Joneska, Emila Siorana ili Tristana Tzare potvrdila su kompatibilnost izme\u0111u tradicije i modernizacije i svedoci su ispreplitanja na\u0161e kulture sa evrospkim duhom i me\u0111unarodnim umetni\u010dkim vrednostima.Treba pohvaliti mladu generaciju zbog njenih sposobnosti da i dalje ozvani\u010di dijalog izme\u0111u nacionalnog i univerzalnog, sa izvanrednim rezultatima\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Naravno, nacionalna dimenzija rumunske kulture izra\u017eava se prevashodno posredstvom jezika, koji je dosta \u010desto bio najsna\u017eniji instrument ju\u010dera\u0161njih i dana\u0161njih te\u017enji:,, 2019 je godina Kulturne sezone Rumunija-Francuska, Festivala Eneskua, Festivala Europalia, drugih me\u0111unarodnih kulturnih doga\u0111aja koji \u0107e se organizovati pod Visokim pokroviteljstvom Predsednika, predstavlja oportunitet za ponovnu afirmaciju Rumunije kao prostor za umetni\u010dku afirmaciju. Obele\u017eavamo kulturu na dan ro\u0111enja Mihaja Emineskua i zbog toga \u0161to je rumunski jezik konstituisao argument i osnovu i na\u0161e te\u017enje za nacionalnim jedinstvom i dru\u0161tveni razvoj. Nacionalno jedinstvo je sprovedeno posredstvom rumunskog jezika\u2019\u2019. Knji\u017eevni kriti\u010dar, Eu\u0111en Simion, predsednik Odeljenja filologije i knji\u017eevnosti Rumunske Akademije odr\u017eao je predavanje pod naslovom ,,Koja je snaga kultura u svetu?\u2019\u2019: ,,Po mom mi\u0161ljenju ovo je prava mo\u0107 kulture: oru\u017eje koje narodu daje snagu da opstane kroz istoriju. Kultura je, iako marginalizovana, snaga koja je ponekad osporavana zbog njenog identiteta i njenih simbola. Na kraju krajeva, kultura je pojava u stalnoj borbi sa zakonima tr\u017ei\u0161ne ekonomije. Da li \u0107e opstati rumunska kultura koja se tokom vremena suo\u010dila sa mnogim stvarima. Sve dok \u0107e se poajviti rumunski jezik i pesnici poput Emineskua, Argezija, Blage i Nikite Staneskua, sve dok \u0107e biti potra\u017eena dela istori\u010dara poput Nikolaja Jorge, knji\u017eevni kriti\u010dari i istori\u010dari knji\u017eevnosti poput Eu\u0111ena Lovineskua i \u0110eor\u0111ea Kalineskua, kultura \u0107e biti na\u0161a najfinija diplomatija. Osta\u0107e na\u0161a najja\u010da snaga za odbranu kroz istoriju\u2019\u2019. Ovim povodom u Rumunskom Ateneumu je bila postavljena foto izlo\u017eba u realizaciji Biblioteke Rumunske Akademimije i Muzeja rumunske knji\u017eevnsoti. Najvrednonosniji dokument je bio rukopis 2261 o ,,Legendi Svetlono\u0161e ali i faksimil izdanje Rukopisa Mihaja Emineskua u 38 toma. Ovaj projekat je koordinisao akademik Eu\u0111en Simion. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kao svake godine, Dan rumunske kulture koji se podudara sa danom ro\u0111enja \u010duvenog pesnika Mihaja Emineskua, obele\u017een je u vi\u0161e rumunskih gradova. Na sve\u010danoj manifestaciji koja je odr\u017eana u Rumunskom Ateneumu okupile su se zna\u010dajne li\u010dnosti iz oblasti kulture ali i politi\u010dke li\u010dnosti koje su govorile o zna\u010daju rumunske kulture iza njene nacionalne dimenzije. Ioan-Aurel […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":291735,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524040","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n