Razdoblje poznato kao Belle Epokue, koje je nastalo za vreme Trec\u0301e Francuske Republike, okarakterisalo je regionalni mir i ekonomski prosperitet, vrhunac kolonijalnih imperija i tehnolo\u0161ke, nau\u010dne i kulturne inovacije. Rumunija je tako\u0111e bila u skladu sa evropskim duhom ovog perioda pre Prvog svetskog rata. Svetska izlo\u017eba u Parizu 1900. godine predstavljala je mesto na kome se geopolitika manifestuje na kulturnom nivou. Istovremeno, glavni doga\u0111aj je ponudio slike koje su obi\u010dno bile u suprotnosti sa onim \u0161to je zapravo trebalo da predstavlja te zemlje. Nakon toga, me\u0111uratna avangarda sru\u0161ila bi uspostavljene oblike umetnosti, tra\u017eec\u0301i progla\u0161enje novog umetni\u010dkog elementa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar umetnosti Ervin Kesler u\u010destvovao je u seriji debata pod nazivom Ideje u Agori, u organizaciji Muzeja grada Bukure\u0161ta, gde je odr\u017eao konferenciju Tradicija, modernizacija, avangarda i povratak: avatari rumunske umetnosti pre i posle Prvog svetskog rata: Na Svetskoj izlo\u017ebi u Parizu 1900. godine, Rumunija se predstavlja \u0161izofreni\u010dno. S jedne strane, ona ima svoj nacionalni paviljon koji izgleda kao naftna sonda, izgleda kao korak napred u buduc\u0301nost. To je industrijska Rumunija. Unutra se, me\u0111utim, mogu nac\u0301i ikone, kalu\u0161ari (igra\u010di drevne rumunske igre sa ritualnom funkcijom), ia (tradicionalna rumunska bluza), narodna umetnost. Sve zajedno. Rumunija se predstavlja na ovaj na\u010din, tako da smo mi zemlja koja, u velikom industrijskom raju, ima ogromno tradicionalno selja\u010dko telo. To je \u0161izofrenija opravdana u potpunosti stvarno\u0161c\u0301u. Preko 75% stanovni\u0161tva je bilo u ruralnim podru\u010djima. Preko 60% rumunske proizvodnje nije bila nafta nego poljoprivreda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar Sorin Antohi, domac\u0301in konferencije Ideje u Agori, govori\u0107e nam o seoskoj Rumuniji u vreme Univerzalne izlo\u017ebe 1900. godine, ali i o stanju rumunskog seljaka iz tog vremena, u kontrastu sa idili\u010dnim na\u010dinom predstavljanja seoskog sveta iz dela Nikolaja Grigoreskua: Strani putnici, sa \u017ealjenjem bele\u017ee ljudsko prisustvo u njihovim bele\u0161kama. Prolazni, sumorni, nejasni seljaci … Ovaj prolazni seljak je ulog \u0161okantne pojave, kao \u0161to smo videli u ovom periodu dru\u0161tvenih tenzija, ekonomske krize, sve te stvari koje vode u rumunskom slu\u010daju na tipi\u010dan na\u010din, dok monarhija slavi svoj jubilej (1906.) i naporno radi da proizvede lokalni ekvivalent za lokalno stanovni\u0161tvo, ali i za posetioce univerzalne izlo\u017ebe. To je mnogo vec\u0301i Potemkiniad (re\u010d ruskog porekla koji se odnosi na metod falsifikovanja stvarnosti ulep\u0161avanjem) u smislu da je Princ znao da to nije Rumunija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nezadovoljstvo nove generacije umetnika kada je re\u010d o umetnosti iz tog doba doprinelo je da se godinu dana kasnije, 3. decembra 1901. godine, neki od njih ponovo okupi pri organizaciji Umetni\u010dka omladina. Ovo elitisti\u010dko udru\u017eenje donelo je kao novinu za rumunsku umetnost salon evropskog tipa. Mladi umetnici koji su inicirali Umetni\u010dku omladinu bili su Stefan Luchian, Gheorghe Petrascu i Frederic Storck. Sa detaljima, Ervin Kessler: Umjetni\u010dka omladina ubrzano postaje deo zapadnog prostora, tako da je izlo\u017eba 1904. Prva koja je dobila pozitivnu kritiku u londonskom umjetni\u010dkom \u010dasopisu The Studio, koji pi\u0161e: Neki od umetnika izgleda da prihvataju nove teorije i umetni\u010dke formule. To je ne\u0161to relativno, ali je barem tap\u0161anje po ramenu. Na ovoj trec\u0301oj izlo\u017ebi 1904. godine, prvi put osmi\u0161ljenoj u me\u0111unarodnom kontekstu, Umetni\u010dka omladina po prvi put nastoji da dovede do sr\u017ei rumunske umetnosti, njenih izlo\u017ebi, niz umetnika iz celog sveta, prvenstveno sa Balkana. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Do kraja prve decenije 20. veka, Rumunija je trebala da postane deo evropskog kulturnog okvira. Lansiranje futuristi\u010dke struje u knji\u017eevnosti ima va\u017enu vezu sa savremenim rumunskim pesnicima: ,,U Rumuniji Filippo Tommaso Marinetti, koji je pokrenuo futurizam, bio je mnogo poznatiji nego u drugim delovima Evrope, pre februara 1909. godine, kada je objavio Futuristi\u010dki manifest u francuskim novinama Le Figaro. Od 1905. godine kada je po\u010deo da izdaje \u010dasopis Poesia u Milanu, \u010dasopis koji je otvoren od po\u010detka rumunskim piscima. Ovid Densusianu, od tog datuma, primetio je \u010dasopis i Marinettiija. Godine 1906. Poesia vec\u0301 objavljuje pesme Elene Vakaresku. Godine 1909, kada je pokrenut Futuristi\u010dki manifest, objavljene su , u Poesiji, pesme Alekandra Macedonskog. Marineti je bio dobro poznat na rumunskoj kulturnoj sceni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ni umetni\u010dka avangarda ne kasni, pravac je obele\u017eio rumunsku me\u0111uratnu knji\u017eevnost. Zvu\u010dna imena koja su kasnije poznata postavljaju osnovu publikacije koja je bila platforma za avangardni fenomen u Rumuniji i \u0161ire, I pored toga \u0161to suu objavljena samo \u010detri broja. Ervin Kessler: Godine 1912., u prolec\u0301e, pojavljuje se \u010dasopis Ostrvo Jona Minuleskua meteorski magazin, ali je prvi \u010dasopis u kojem se pojavljuje protoavangardisti\u010dka manifestacija,otvorenog nezadovoljstva prema svemu \u0161to zna\u010di sistem rumunske modernosti iz tog vremena, i veliki deo njenog uredni\u010dkog rada c\u0301e biti sakupljen i odr\u017ean od strane grupe mladih srednjo\u0161kolaca, koji c\u0301e od oktobra do decembra 1912. objaviti \u010dasopis pod nazivom Simbol, sa ilustracijom Mar\u010dela Jankua. Mar\u010del Janku, je umetni\u010dki direktor \u010dasopisa, Jon Vinea i Samuel Rosenstock, buduc\u0301i Tristan Tzara, su urednici ovog \u010dasopisa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1924. godine grupu Contimporanul osnovali su Viktor Brauner, Mar\u010del Janku, Milica Petra\u0161ku i Mattis Teutsch, koji je sara\u0111ivao sa rumunskim vajarom Konstantinom Branku\u0161ijem i sa nekima od stranih umetnika. Prva izlo\u017eba odr\u017eana je 20. novembra 1924. godine u sali Sindikata lepih umetnosti, koji su vodili Arthur Verona, Kamil Ressu i Jon Theodorescu Sion.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Razdoblje poznato kao Belle Epokue, koje je nastalo za vreme Trec\u0301e Francuske Republike, okarakterisalo je regionalni mir i ekonomski prosperitet, vrhunac kolonijalnih imperija i tehnolo\u0161ke, nau\u010dne i kulturne inovacije. Rumunija je tako\u0111e bila u skladu sa evropskim duhom ovog perioda pre Prvog svetskog rata. Svetska izlo\u017eba u Parizu 1900. godine predstavljala je mesto na kome […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524050","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n