Rumunska Akademija organizovala je konferenciju posve\u010denu Dimitriju Gustiju povodom obele\u017eavanja 140. godi\u0161na njegovog ro\u0111enja. Osniva\u010d Sociolo\u0161ke \u0161kole u \u200b\u200bBukure\u0161tu, Dimitrije Gusti okupio je oko sebe brojne li\u010dnosti kao \u0161to je Mir\u010da Vulkanesku, koji je razradio teorijske osnove sociolo\u0161kog sistema, HH Stahl, jo\u0161 jedan izuzetan sociolog, ali i imena poput Anton Golopencije, Konstantin Brailoiu, Mihai Pop ili Pompiliu Karaion. Dimitrije Gusti slo\u017eena je nau\u010dna i kulturna li\u010dnost, tvorac originalnog sociolo\u0161kog sistema, me\u0111unarodno priznat, ali i odli\u010dan organizator i vo\u0111a kulturnih institucija. Niku Gavriluca, profesor na Fakultetu za Filozofiju i dru\u0161tveno-politi\u010dke nauke Univerziteta „Alexandru Ioan Cuza“ u Ia\u0161iju:“Druga vrsta projekta Dimitrija Gustija, koji verujem da je zavr\u0161en. Re\u010d je o kulturnom projektu, koji je Dimitrie Gusti realizovao u saradnji sa istaknutim li\u010dnostima rumunske kulture. Jedna od njih je Mir\u010da Vulkanesku. Ovu temu, o odnosu izme\u0111u u\u010ditelja i u\u010denika, izme\u0111u Gustija i Vulkaneskua, po mom mi\u0161ljenju uzorno je analizirao profesor Zoltan Rostas, a posebno Ionuc Butoi, u referentnoj knjizi. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mikro istorija rumunskog me\u0111uratnog perioda\u201c, referentno delo koje odra\u017eava razli\u010dita lica li\u010dnosti za koju se smatra da je tvorac rumunske sociologije. Me\u0111utim, manje poznata je \u010dinjenica da je Dimitrie Gusti studirao filozofiju u Nema\u010dkoj i stekao je 1904. godine doktorat iz filozofije, nakon \u010dega je studirao i pravo. Vratio se u zemlju i od 1910. kada se zaposlio na Univerzitetu „Alexandru Ioan Cuza“ u Ia\u0161iju, na Filozofskom fakultetu. \u010clan Rumunske akademije od 1919, Gusti je nakon toga bio predsednik ovog visokog kulturnog foruma izme\u0111u 1944. i 1946., ministar javnog obrazovanja, vere i umetnosti, izme\u0111u 1932 i 1933, ali i profesor na univerzitetima u Ia\u0161jui i Bukure\u0161tu. Li\u010dnost uvek povezana sa stvarnostima svog vremena. Niku Gavriluca : Dimitrie Gusti preuzeo je klasi\u010dne teme trenutka. Nije mogao da ne bude osetljiv, kao u\u010denik Vilhelma Vundta (n.a. nema\u010dkog psihologa, fiziologa i filozofa), na \u010duvenu polemiku prirode i duha. Nauka o prirodi nasuprot nauci o duhu. Vundt je dao odgovor za koji svi znamo da se zasniva na individualnoj ili dru\u0161tvenoj psihi, a Dimitrie Gusti je rekao da je dru\u0161tvo stvarnost sui generis koja mo\u017ee objasniti i posredovatiizme\u0111u njih. Dru\u0161tvo, kao \u0161to je Gusti predlo\u017eio, mora biti analizirano slo\u017eeno i suptilno. Zbog toga je na to skrenuo pa\u017enju poznatog istra\u017eiva\u010dkog osoblja. Svi znamo da su neki od tih okvira socijalna par ekcellence, psiholo\u0161ki ili istorijski okvir. Ali dva druga okvira, kao \u0161to su kosmolo\u0161ki ili kosmi\u010dki, odnosno biolo\u0161ki, su ekstrasocijalni okviri. Ako postoje ekstrasocijalni okviri prvi poziv je da iza\u0111ete na teren i sagledate stvarnost kakva jeste. I oti\u0161ao je po selima. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dimitrie Gusti je pokrenuo i vodio akciju monografskog istra\u017eivanja sela u Rumuniji, izme\u0111u 1925. i 1948. Dobio je legalizaciju socijalne slu\u017ebe 1939. godine, \u0161to je, svetska premijera, pokrenuo je sociolo\u0161ka istra\u017eivanja u kombinaciji sa prakti\u010dnim dru\u0161tvenim akcijama i socijalnom pedagogijom. Gusti ostaje poznat po kampanjama intervjua vo\u0111enim u ruralnim sredinama, gde je dokumentovao jedinstvene aspekte \u017eivota ljudi u tim vremenima: Pozitivno, ta\u010dno, precizno, rigorozno istra\u017eena stvarnost je obavezna faza sociolo\u0161kog istra\u017eivanja, od nespornog je zna\u010daja i danas, 2020. godine. Me\u0111utim, ako \u017eelimo da razumemo dublje podatke dru\u0161tvenog, moramo se \u017ealiti na dimenziju. nevidljivo za dru\u0161tvenu stvarnost, za one ostatke koji se prenose me\u0111ugeneracijsko i koji i dalje obele\u017eavaju na\u0161e razmi\u0161ljanje i pona\u0161anje. Me\u0111utim, Dimitrie Gusti se kladio na dru\u0161tveni \u010din, buduc\u0301i da je bio i student Durkheima (n.a. francuski filozof i sociolog), shvac\u0301en ne samo kao stvar, vec\u0301 kao sastav zna\u010dajnih ljudskih dela, kako pi\u0161e Mircea Vulcanescu. Ako dru\u0161tvene stvarnosti imamo u vidu skupa zna\u010dajnih ljudskih dela, onda je to njihovo tuma\u010denje i razgrani\u010denje \u010dula. Prvobitno, originalno zna\u010denje vremenom bledi, pojavljuju se i druga dru\u0161tveno stvorena zna\u010denja koja imaju svoju va\u017enost. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zoltan Rostas, sociolog, istra\u017eiva\u010d u „Gusti zadruzi“, namerava da zajedno sa timom koji koordinira vrati koliko je god moguc\u0301e slo\u017eenu li\u010dnost Dimitrija Gustija: Slu\u010daj Gusti ostaje otvoren i potreban je druga\u010diji pristup. Smatramo da je prava \u010dast sec\u0301anja na profesora Gustija i njegovu \u0161kolu u njegovom istra\u017eivanju i ponovnom otkrivanju. Lako je rec\u0301i, ali te\u0161ko u\u010diniti. To je zato \u0161to, iako je deo novije istorije Rumunije, iako imamo pristup podacima i delima, na\u0161 pristup Gustiju rizikuje da ostane delimi\u010dan, subjektivan i ograni\u010den. Gusti mo\u017eemo otkriti samo ako ne otkrijemo njegov svet. Stoga na\u0161 put zna\u010di povratak korijenima fenomena i njegovoj biografiji, konkretnim kontekstima koji nam daju \u0161ansu da razumijemo aktere koji su, svjesno ili spontano, doprinijeli ra\u0111anju i rastu gustijske sociologije. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Zadruga Gusti\u2019\u2019 je Internet platforma \u010dija je glavna svrha omoguc\u0301iti u virtuelnom okru\u017eenju dru\u0161tvenu istoriju i istra\u017eivanje usmene istorije Sociolo\u0161ke \u0161kole u\u200b\u200bBukure\u0161tu i dru\u0161tvenih nauka u Rumuniji. Pokreta\u010d ovog projekta je sociolog Zoltan Rostas.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska Akademija organizovala je konferenciju posve\u010denu Dimitriju Gustiju povodom obele\u017eavanja 140. godi\u0161na njegovog ro\u0111enja. Osniva\u010d Sociolo\u0161ke \u0161kole u \u200b\u200bBukure\u0161tu, Dimitrije Gusti okupio je oko sebe brojne li\u010dnosti kao \u0161to je Mir\u010da Vulkanesku, koji je razradio teorijske osnove sociolo\u0161kog sistema, HH Stahl, jo\u0161 jedan izuzetan sociolog, ali i imena poput Anton Golopencije, Konstantin Brailoiu, Mihai Pop […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":162785,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524091","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n