U mesecu posvec\u0301enom \u017eenama knji\u017eara „Humanitas Cismigiu“ bila je domac\u0301in promocije knjige ,,Nastanak demokratskog dr\u017eavljanstva. \u017dene i vlast u modernoj Rumuniji autorki Marije Bukur i Mihaele Miroiu. Rad analizira kako se \u017eene do\u017eivljavaju u postkomunisti\u010dkoj Evropi. Marija Bukur je profesor studija rodne ravnopravnosti na Univerzitetu Indiana, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Saradnja na ovoj knjizi bila je za nju odli\u010dna prilika: „\u010citav projekat je od po\u010detka obele\u017een prijateljskim odnosom s Mihaelom (n.a. Miroiu), u kome sam mnogo \u010ditala, mnogo sam raspravljala. Trajalo je deset godina, ali mislim da je to vredelo. Nau\u010dila sam puno. Pre nisam razmi\u0161ljala tako normativno kao \u0161to sad mislim. Smatram se bogatom sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta. Moja interdisciplinarnost se ogromno pro\u0161irila i to je za mene neobi\u010dna stvar. A \u0161ansa da upoznam te \u017eene koje je Mihaela vec\u0301 poznavala, bila je \u017eivotna \u0161ansa za mene. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Terensko istra\u017eivanje dovelo je do istorije \u017eena u Rumuniji posle 1990 –te . Knjiga Marije Bukur i Mihaele Miroiu tako\u0111e je prva takva inicijativa objavljena na rumunskom jeziku: Poglavlje o istoriji, backgroundu, istorijskoj kontekstualizaciji studije na po\u010detku nije postojao. Napravili smo terensku studiju koju smo \u017eeleli da analiziramo i shvatili smo da, u stvari, ne postoji istorija na rumunskom jeziku \u017eena koja bi objasnila kako razumeti ove glasove, u kom prostoru da ih postavi\u0161, \u010dime su povezani, za\u0161to su takvi kakvi jesu, za\u0161to postoje u tim naseljima, koje su strukture i rodne norme dovele do pravnih, obrazovnih, politi\u010dkih i drugih struktura „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihaela Miroiu je profesorka politi\u010dkih nauka na Nacionalnoj \u0161koli za politi\u010dke i administrativne nauke u Bukure\u0161tu. Inicijator je feministi\u010dkih studija i studija rodne rapravnosti u Rumuniji, kao i prvog magistarskog rada o rodnoj ravnopravnosti i doktorske \u0161kole politi\u010dkih nauka. Rad koji je objavljen u Humanitasu u po\u010detku je bio li\u010dni poduhvat: Knjiga je, na neki na\u010din, verovatno bila prvi trenutak, kada sam rekla vratimo se iskonskim \u017eenama \u201c. Onima koje su me odgajale kao generaciju, onima me\u0111u koje sam se formirala kao generacija, onima koje su do\u0161le posle toga. U osnovi, radi se o generaciji baka – majki-kc\u0301erki. U ovoj knjizi nisam imala nikakav predumi\u0161ljaj. Tako je ispalo. Ono \u0161to je sjajno jesu na primer, tri intervjua, vrlo duga\u010dka, tri intervjua koji je svaki trajao najmanje 5-6 sati. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom moderne istorije \u017eene su se borile da budu potpuno priznate kao moralno, intelektualno, ali i gra\u0111anke sa punim politi\u010dkim i gra\u0111anskim pravima. A Rumunke \u010dak i najstarije, imaju uro\u0111enu ovu gra\u0111ansku smisao. Mihaela Miroiu:Politi\u010dka kultura ovih \u017eena je odli\u010dna. One nec\u0301e da budu sofisticirane, ali je jasno da imaju pojam interesa koji se mo\u017ee politi\u010dki re\u0161iti. Jasno je da sa njihove ta\u010dke gledi\u0161ta demokratija i vrsta politike u kojoj je nestao moral nije politi\u010dka u smislu nauke i prakse zajedni\u010dkog \u017eivota, nemaju nikakve veze sa op\u0161tim dobrom. Osec\u0301ale bi se sjajno u konsolidovanim demokratijama, poput one u skandinavskim zemljama. Njihove vrednosti, njihov na\u010din gledanja na politiku, podrazumevaju takvu politiku. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Terensko istra\u017eivanje iz Sankraja, transilvanskog sela u srcu Rumunije, dalo je i Mariji Bukur i Mihaelei Miroiu \u0161ansu da upoznaju \u017eivotne pri\u010de nekih jednostavnih, ali neverovatnih \u017eena: Mo\u017eete da vidite njihov razvoj, bez obzira na to \u0161to se radi o 80-godi\u0161njim \u017eenama iz Sankraja koje su imale \u010detiri razreda, da je re\u010d o \u017eenama iz grada, od kojih su mnoge lekari, u\u010ditelji, in\u017eenjeri, visoko kvalifikovano osoblje. Li\u010de izuzetno mnogo u njihovim te\u017enjama, njihovim problemima prevashodno zbog toga \u0161to ne podr\u017eavaju razdvajanje izme\u0111u morala i politi\u010dke prakse. Knjiga ohrabruje ovu stvar. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Objavljena krajem 2018. u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, u Indiana Universiti Press, knjiga se sada mo\u017ee nac\u0301i na policama izdava\u010dke kuc\u0301e Humanitas, u zbirci Savremena istorija\u201c, u prevodu i adaptaciji Magde Dragu i Mihaele Miroiu: Naravno da je morala stic\u0301i u rumunskoj verziji, u kojoj se vrac\u0301amo tim intervjuima kao \u0161to su bili i na rumunskom, jer prevo\u0111enjem sa engleskog na rumunski – sav \u0161arm bi bio izgubljen. Njihov je jezik \u017eiv, zanimljiv i ne mo\u017ee se dovesti do veoma visokog nivoa formalizacije. Istra\u017eivanje smo radile u Sankraju za vreme kada su te bake u penziji pomagale unucima koji nisu na\u010dli posao, i jo\u0161 uvek nije bio tako veliki egzodus odlaska u inostranstvo. U stvari, to je \u017eiva istorija o kojoj one imaju njihovo razmi\u0161ljanje. Kako je bila ta istorija, ne saznajte od nas, saznajte od njih, \u0161to mislim da je vrlo dobro. Sa njihove ta\u010dke gledi\u0161ta, ne postoji dr\u017eavljanstvo usmereno samo na prava, koje nije duplirano dr\u017eavljanstvom koje se zasniva na zabrinutost. Za njih je koordinata briga, kao svakodnevna etika i praksa, sastavni deo na\u010dina kako one razmi\u0161ljaju kao ljudi. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svi koji zainteresovani za istoriju postkomunisti\u010dke Evrope mogu pro\u010ditati knjigu ,,Nastanak demokratskog dr\u017eavljanstva. \u017dene i vlast u modernoj Rumuniji koju su napisale Marija Bukur i Mihaela Miroiu, koja govori o referentnim pitanjima kako u Rumuniji, tako i u dve druge dr\u017eave biv\u0161eg sovjetskog bloka, Poljskoj i Ma\u0111arskoj.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U mesecu posvec\u0301enom \u017eenama knji\u017eara „Humanitas Cismigiu“ bila je domac\u0301in promocije knjige ,,Nastanak demokratskog dr\u017eavljanstva. \u017dene i vlast u modernoj Rumuniji autorki Marije Bukur i Mihaele Miroiu. Rad analizira kako se \u017eene do\u017eivljavaju u postkomunisti\u010dkoj Evropi. Marija Bukur je profesor studija rodne ravnopravnosti na Univerzitetu Indiana, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Saradnja na ovoj knjizi bila je […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":162827,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524095","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n