Naj\u010de\u0161c\u0301e postoji razlika u proslavi Uskrsa kod pravoslavaca i katolika, mada se obe Crkve odnose na vreme prolec\u0301ne ravnodnevnice 21. mart. Razlika je rezultat upotrebe razli\u010ditih mese\u010dnih ciklusa. Ove godine postoji razlika od nedelju dana izme\u0111u katoli\u010dkog i pravoslavnog Uskrsa. Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor „Konstantin Brailoiu“ iz Bukure\u0161ta govori\u0107e nam ukratko o ovom pitanju: „Ekumenski sabori odlu\u010dili su da izra\u010dunaju datum Uskrsa nakon vi\u0161e diskusija. Odlu\u010deno je da Uskrs bude pokretni praznik, jer se izra\u010dunava prema fazama meseca. Na ovaj na\u010din se nasle\u0111uje sistem izra\u010dunavanja drevnog jevrejskog praznika Uskrsa, period u kojem su se, sa istorijske ta\u010dke gledi\u0161ta de\u0161avali najzna\u010dajniji doga\u0111aji. Zbog toga Cveti i Uskrs imaju pokretni datum\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U noc\u0301i vaskrsenja, vernici dobijaju iz crkve Uskrs\u201c, odnosno hleb potopljen vinom, koji nose kuc\u0301i i dele sa svojim najmilijima. Ovaj obi\u010daj poti\u010de iz sedamnaestog veka, tokom osnjivanja Reformatorske crkve u Transilvaniji, koji su preuzeli pravoslavni, rimokatoli\u010dki i grkokatoli\u010dki vernici. Po povratku iz crkve, rimokatoli\u010dki hri\u0161c\u0301ani slu\u017ee ru\u010dak u porodici. Me\u0111u najpopularnijim obi\u010dajima koji se doga\u0111aju u nedelju na Uskrs u katoli\u010dkim zajednicama, najva\u017enije je prskanje vodom ili parfemom. Delia Suiogan, etnolog na Severnom univerzitetu u Baia Mare: Katolici iz Transilvanije preuzeli su ritual prskanja od Nemaca. Buduc\u0301i da kulturni slojevi uvek deluju na evoluciji bilo koje civilizacije, do\u0161lo je do lepog ispreplitanja. Svi katoli\u010dki vernici u tradicionalnim zajednicama po\u0161tuju ovaj obi\u010daj. Prvog i drugog dana Uskrsa prvo su se prskali vodom u znak pro\u010di\u0161c\u0301enja. Ovo prskanje o\u010digledno dolazi iz prethri\u0161c\u0301anskog perioda i poti\u010de iz obreda koje je nametnula Ostara, boginja plodnosti i preporoda. Tokom ovih praznika, svi su morali da se me\u0111usobno prskaju vodom, kao ritual \u010di\u0161c\u0301enja, ali i plodnosti. Danas katoli\u010dki hri\u0161c\u0301ani prskaju parfemom, kao produ\u017eetak plodnosti ka duhovnom preporodu, parfemom koji ima takav efekat obnavljanja, efekat uspostavljanja ure\u0111enog stanja, rebalansiranjem kosmi\u010dkih stanja\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uskrs, hri\u0161c\u0301anski praznik vaskrsenja Gospodnjeg, stavlja u prvi plan elemente duhovnosti. U narodnoj tradiciji, ni\u0161ta \u0161to se doga\u0111a u ove va\u017ene dane nije slu\u010dajno. I zna\u010daj crvenih jaja i zna\u010daj ostalih proizvoda na uskr\u0161njoj trpezi – poput jagnjetine ili uskr\u0161nje \u0161trudle – podsec\u0301aju na duh \u017ertve. Etnolog Delia Suiogan: Druga katoli\u010dka tradicija je simbol uskr\u0161njeg zeke. Danas su svi izlozi prepuni zeka od \u010dokolade, \u010dokoladnih jaja koja donosi zec. Tako\u0111e pod nema\u010dkim uticajem, podre\u0111ujemo se istoj boginji, Ostara. Legenda ka\u017ee da ova boginja dok \u0161eta poljima nailazi na pticu slomljenih krila. Dirnuta ovom slikom, boginja \u017eeli da pomogne ptici da ne umre. Bo\u017eanski glas ka\u017ee joj da ako ga mo\u017ee da je pretvori u \u017eivotinju kojoj nije potreban let da to u\u010dini. Boginja ju je pretvorila u zeca. Zanimljivo je da je ovaj zec zadr\u017eao sposobnost no\u0161enja jaja. Tako da, jednom godi\u0161nje, zec pretvoren u pticu daje boginji, koja joj je vratili pravo na \u017eivot, farbana jaja, kao znak preporoda u drugom obliku, Ka\u017ee se da se od tada farbaju jaja i da treba da ih potra\u017eite u travi, tragom ze\u010dice. Farbanje jaja dolazi kao nagrada dobrote. Dakle, imamo ponovo smisao preporoda. „<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Transilvaniji, na Strasnoj suboti pre Vaskrsenja, mladic\u0301i iz katoli\u010dkih zajednica ukra\u0161avaju pruti\u0107e \u0161arenim trakama, a nakon spu\u0161tanja mraka prelaze sa tim pruti\u0107ima pored ku\u0107a neudatih devojaka, vezujuc\u0301i ih za ogradu. Devojke prate sve to iza zavese, otkrivajuc\u0301i koliko \u0107e svaka od njih te godine imati udvara\u010da.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Naj\u010de\u0161c\u0301e postoji razlika u proslavi Uskrsa kod pravoslavaca i katolika, mada se obe Crkve odnose na vreme prolec\u0301ne ravnodnevnice 21. mart. Razlika je rezultat upotrebe razli\u010ditih mese\u010dnih ciklusa. Ove godine postoji razlika od nedelju dana izme\u0111u katoli\u010dkog i pravoslavnog Uskrsa. Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor „Konstantin Brailoiu“ iz Bukure\u0161ta govori\u0107e nam ukratko […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":388678,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524097","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n