Izlo\u017eba u Austrijskom kulturnom forumu u Bukure\u0161tu, Selan 100 – izme\u0111u re\u010di\u201c, organizovana je povodom stogodi\u0161njice ro\u0111enja pesnika Paula Selana, novembra 1920. Izlo\u017eba okuplja dokumenta koja prikazuju kratak \u017eivot velikog pesnika i posleratnog prevodioca, prikaziv\u0161i najzna\u010dajnije trenutke u istorijskom kontekstu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Andrei Popov, zamenik direktora Austrijskog kulturnog foruma u \u200b\u200bBukure\u0161tu, govori\u0107e nam o periodu koji je Selan proveo u Be\u010du: ,, Iako boravak Paula Selana u Be\u010du nije bio ni dug, ni preterano dobar s obzirom na kontekst i posleratne dru\u0161tvene odnose, sedam meseci izme\u0111u 1947-1948. godine provedenih u glavnom gradu Austrije ostaju bitni za kasnije pesnikovo stvaranje. Ovde upoznaje drugu istaknutu li\u010dnost iz austrijske i evropske knji\u017eevnosti, pesnikinju Ingeborg Bachmann, sa kojom c\u0301e biti u ljubavnoj vezi, a zatim i privla\u010dnost-odbacivanje, koje je ostalo poznato. Njihova prepiska imac\u0301e vrlo sna\u017ean uticaj na pesme koje c\u0301e Selan napisati po\u010dev\u0161i od ovog be\u010dkog perioda, a dopisivanje izme\u0111u njih dvoje zapravo je predmet odli\u010dnog filma – Die Getraumten \/ Snovi – poznate re\u017eiserke dokumentarnog filma Ruth Beckermann, koji je Austrijski kulturni forum imao zadovoljstvo da ekskluzivno i besplatno prika\u017ee na svojoj veb stranici tokom pandemije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izlo\u017ebeni projekat „Selan 100 – izme\u0111u re\u010di“ pokrenut je na Facebook stranicama Austrijskog kulturnog foruma u \u200b\u200bBukure\u0161tu i Nacionalnog muzeja rumunske knji\u017eevnosti, kojima se mo\u017ee pristupiti u dvojezi\u010dnoj video verziji na rumunsko-nema\u010dkom i rumunsko-francuskom jeziku. Izlo\u017eba se mo\u017ee, tako\u0111e, pogledati u internetskoj grafi\u010dkoj verziji, na vi\u0161e jezika, uklju\u010dujuc\u0301i rumunski, nema\u010dki, italijanski ili turski. Andrei Popov nam daje vi\u0161e informacija:,,U Austrijskom kulturnom forumu dugo smo se pripremali za obele\u017eavanje stogodi\u0161njice Paula Selana. \u017deleli smo da doga\u0111aj koji c\u0301emo predlo\u017eiti rumunskoj javnosti na neki na\u010din prevazi\u0111e granice zemlje, \u0161to se ina\u010de i dogodilo. Zajedno sa Nacionalnim muzejem rumunske knji\u017eevnosti u Bukure\u0161tu i Odeljenjem za nema\u010dke studije Fakulteta stranih jezika i knji\u017eevnosti Univerziteta u Bukure\u0161tu, pod pokroviteljstvom austrijskog Ministarstva za evropske i me\u0111unarodne poslove, organizovali smo izlo\u017ebu „Selan 100 – izme\u0111u re\u010di“. Izlo\u017eba govori ukratko o svim va\u017enim fazama \u017eivota i rada Paula Selana, analizirajuc\u0301i ne samo njegovo putovanje, vec\u0301 i razli\u010dite istorijske kontekste. Izlo\u017eba se u ovom trenutku mo\u017ee videti u Nacionalnom muzeju knji\u017eevnosti u Bukure\u0161tu, a \u010dim to uslovi dozvole, mi c\u0301emo je predstaviti u drugim velikim gradovima Rumunije. \u0160tavi\u0161e, bic\u0301e prevedena na druge jezike i bic\u0301e predstavljena u nekoliko evropskih prestonica i gradova kao \u0161to su Budimpe\u0161ta, Istanbul, Kijev, Pariz, Rim ili Var\u0161ava, zahvaljujuc\u0301i mre\u017ei austrijskih kulturnih foruma. Dok se izlo\u017eba ne pribli\u017ei posetiocima, virtuelna turneja na pet jezika dostupna je na platformi koju je za to posebno dizajniralo austrijsko Ministarstvo za evropske i me\u0111unarodne poslove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Stogodi\u0161njica Paula Selana obuhvata \u010ditav niz komemorativnih doga\u0111aja. Me\u0111u njima spominjemo projekciju igranog filma „Na jugu moje du\u0161e“, koji je izme\u0111u 1986. i 1988. snimio Frieder Schuller. Film prepri\u010dava godine koje je Paul Selan proveo u Bukure\u0161tu i analizira njegovu najpoznatiju pesmu Todesfuge\u201c – Fuga smrti. Konkurs za mlade jo\u0161 je jedan doga\u0111aj koji je deo stogodi\u0161njice Paula Selana. Rumunski kulturni institut iz Stokholma i Goethe institut iz \u0160vedske pokrenuli su u martu takmi\u010denje za poeziju me\u0111u mladim \u0161vedskim srednjo\u0161kolcima, kako bi istakli originalnost i slo\u017eenost pesnikovog dela.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
„Je suis la poesie“ je digitalni projekat koji se odvija u Briselu, projekat koji okuplja 10 umetnika, 9 rumunskih pesnika i jednog vizuelnog umetnika, a poziv da u\u010destvuju je upuc\u0301en svima, uklju\u010dujuc\u0301i anonimne u\u010desnike, u kulturnom dijalogu koji ima kao polazi\u0161te Paula Selana i njegovu poeziju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Paul Selan (pseudonim Paula Peisah Antschela) ro\u0111en je 23. novembra 1920. godine u \u010cernovcima (sada u Ukrajini), a umro je 20. aprila 1970. u Parizu. Smatra se jednim od velikih modernih pesnika sveta. Selan je \u017eiveo u Austriji, Rumuniji, a potom i u Francuskoj. Pisao je na nema\u010dkom i preveo rumunsku, portugalsku, rusku, englesku i francusku literaturu na nema\u010dki jezik. Preveo je pri\u010de Franca Kafke sa nema\u010dkog na rumunski jezik i sara\u0111ivao sa uglednim \u010dasopisom ,,Dvadeseti vek\u2019\u2019.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izlo\u017eba u Austrijskom kulturnom forumu u Bukure\u0161tu, Selan 100 – izme\u0111u re\u010di\u201c, organizovana je povodom stogodi\u0161njice ro\u0111enja pesnika Paula Selana, novembra 1920. Izlo\u017eba okuplja dokumenta koja prikazuju kratak \u017eivot velikog pesnika i posleratnog prevodioca, prikaziv\u0161i najzna\u010dajnije trenutke u istorijskom kontekstu. Andrei Popov, zamenik direktora Austrijskog kulturnog foruma u \u200b\u200bBukure\u0161tu, govori\u0107e nam o periodu […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":162969,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n