U \u0161etnji gradom Trgovi\u0161te, 80 kilometara od Bukure\u0161ta, zaustavili smo se blizu parka Kindia, u Kraljevskom dvoru, gde smo sa Ovidijem Krstina, direktorom Nacionalnog muzejskog kompleksa Kraljevski dvor, razgovarali o starom gradu Trgovi\u0161te, o muzejima koji mogu biti posec\u0301eni u gradu i okolini. Ovidiu Krstina: Veoma smo srec\u0301ni \u0161to ste danas na\u0161i gosti u Trgovi\u0161tu i \u0161to posredstvom va\u0161eg programa mo\u017eemo da upoznamo ceo svet sa zna\u010dajnim mestima Trgovi\u0161ta i onim \u0161ta mo\u017ee da ponudi sa kulturne i turisti\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta na\u0161 grad. Lepote grada Trgovi\u0161te ne mo\u017ee niko da ospori, vezane su za istoriju koju grad ima iza sebe, ako uzmemo u obzir samo \u010dinjenicu da je 300 godina bio glavni grad Vla\u0161ke sve dok vladar Konstantin Brankoveanu nije bio ubijen, a Trgovi\u0161te je posle toga ostavljeno malo u senci. Me\u0111utim, grad \u017eivi kroz ono \u0161to je izgra\u0111eno, sagra\u0111eno ovde u Trgovi\u0161tu, kako fizi\u010dki – zgrade, tako i ono \u0161to je zna\u010dila \u0161tampa i pisana istorija. Ne zaboravimo da su u Trgovi\u0161tu prve knjige u Rumuniji i na jugoisto\u010dnom evropskom prostoru \u0161tampane od 1508. godine, i da je, iako prestaje da bude glavni grad Vla\u0161ke, 1714. godine Trgovi\u0161te nastavlja da postoji kroz posebne vojne tradicije koje su prikazane i koje su se istakle u svetskim sukobima, ali i kroz ono \u0161to je dalje podrazumevano pod pisanom kulturom i knjigom \u0161tampanom ovde u Trgovi\u0161tu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovidiu Krstina je detaljnije opisao muzeje kojima upravlja, po\u010dev\u0161i od \u010duvenog Kraljevskog dvora: Trenutno Nacionalni muzejski kompleks Kraljevski dvor u Trgovi\u0161tu ima u svojoj administraciji 15 muzeja i pec\u0301inu Jalomica na masivu Bu\u010de\u0111i, koji je vrlo blizu i koji je izuzetno va\u017ean prirodni spomenik, pa u okrugu Dambovica turista mo\u017ee odli\u010dno kombinovati posetu, imajuc\u0301i s jedne strane spomenike, \u0161to zna\u010di gra\u0111evinski, antropi\u010dni deo, ali i prirodni deo, sa planinskim podru\u010djem, sa svim \u0161to masiv Bu\u010de\u0111i nudi, a tako\u0111e i visoravan Padina-pec\u0301ina sa Sfingom i Babele. Vrac\u0301ajuc\u0301i se u grad, posetilac mo\u017ee otkriti Kraljevski dvor, sa njegovim najva\u017enijim spomenicima: Kulu Kindia, Veliku kraljevsku crkvu, ru\u0161evine dveju palata, poseban prostor u smislu da posetilac mo\u017ee otkriti razli\u010dite faze gradnje, otisak koji je svaki vojvoda ili vek delom ostavio ovde, na Kraljevskom dvoru. Tako\u0111e, muzejski deo je izuzetno bogat. Na\u0161 poziv turistima je da posete Muzej \u0161tampe i stare rumunske knjige sa impresivnom i vrlo dobro istaknutom kolekcijom starih rumunskih knjiga. Tako\u0111e i Istorijski muzej, sa onim \u0161to je ovaj prostor zna\u010dio od paleolita do doba Ujedinjenja 1918. godine. Muzej umetnosti – sme\u0161ten u vrlo zanimljivoj monumentalnoj zgradi, koju su 1895. godine u Trgovi\u0161tu sagradili italijanski graditelji, jer je Trgovi\u0161te ostalo va\u017ean orijentir \u010dak i posle 1714. godine, kada je izgubio ulogu glavnog grada Vla\u0161ke, ali je u to vreme bilo ljudi koji su mogli da priu\u0161te sebi da grade. Pozvao bih vas da pogledate Muzej pisaca Dambovice, sa posebnom izlo\u017ebom, \u010diji je domac\u0301in kuc\u0301a pisca Joana Aleksandrua Bratesku-Voinestija. Izlo\u017ebu na kojoj otkrivamo pesnikinju i prozaistkinju Elenu Vakarescu, dinastiju nau\u010dnika iz porodice Vakare\u0161ti do porodice Bratesku-Voine\u0161tija i \u0161ire, sa onim \u0161to podrayumeva \u0160kola proznih pisaca iz Trgovi\u0161ta\u201c. Otkric\u0301e li\u010dne predmete koji su pripadali piscu Joanu Aleksandruu Bratesku-Voinestiju, ali i drugom velikom imenu na\u0161e kulture, Heliade-Raduleskuu. \u201c Razgovarali smo sa direktorom Ovidijem Krstinom i o starom centru Trgovi\u0161ta, o malim arhitektonskim draguljima koje skriva me\u0111u tihim ulicama i kojima se mo\u017ee diviti u \u0161etnji po Starom centru grada: Ja bih tako\u0111e pozvao posetioce da pro\u0161etaju gradom i otkriju centralno podru\u010dje. Izuzetno zanimljivo podru\u010dje, koje nije sa\u010duvano na vrlo velikom prostoru, ali te ulice podsec\u0301aju na izuzetno lep grad Trgovi\u0161te zbog kojeg je pisac Mircea Horia Simionescu pisao o Trgovi\u0161tu kao o vla\u0161koj Firenci. Mnoge od ovih ulica su tako\u0111e vrlo dobro restaurirane u Trgovi\u0161tu, druge u fazi obnavljanja, \u010ditav niz crkava iz srednjeg veka, iz 17. veka, iz 16. veka. Mogli bismo ic\u0301i ulicom pesnika Grigorea Aleksandreskua, gde c\u0301emo otkriti muzej Vasile Blendea. To je muzej u kojem se \u010duva vec\u0301i deo onoga \u0161to je Blendea ostavio Trgovi\u0161tu a naro\u010dito rumunskoj kulturi, bilo da se radi o grafici, slikarstvu ili skulpturi. Sam Blendea je ime koje se mora tra\u017eiti i otkriti jer je bio vrlo dobar Branku\u0161ijev prijatelj, zajedno su oti\u0161li \u200b\u200bu Pariz, ali on se vratio u zemlju.Tako\u0111e u ovom delu, u ulici Baraciei, otkrivamo malu, ali izuzetno lepu kuc\u0301icu. Re\u010d je o kuc\u0301i-radionici Georgea Petra\u0161kua. Maestro je dugo \u017eiveo u Trgovi\u0161tu, privu\u010den \u0161armom grada, koji mu je pru\u017eio mnogo toga, jer na Petra\u0161kuovim platnima otkrivamo apsolutno impresivno Trgovi\u0161te. Postoje dela koja nas podsec\u0301aju na grad koji je zapravo emitovao kulturu kroz sve ono \u0161to je zna\u010dio. Ali se nec\u0301emo zaustaviti ovde. U Trgovi\u0161tu tako\u0111e mo\u017eemo videti Muzej evolucije \u010doveka i tehnologije u paleolitiku, izuzetno atraktivan izlo\u017ebeni koncept. Muzej u kome gostujuc\u0301a publika mo\u017ee videti predmete starije od 10.000 godina, otkrivene u Rumuniji, koji su, integrisani u koncept izlo\u017ebe, mogu da ljude nateraju da se vrate u pro\u0161lost i otkriju na\u0161e po\u010detke \u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U zaklju\u010dku na\u0161e \u0161etnje kroz Trgovi\u0161te, gospodin Krstina je predlo\u017eio jo\u0161 jednu kratku posetu: Ne bih se zaustavio samo u Trgovi\u0161tu i pozvao bih vas da obi\u0111emo grad, jer na samo 4 kilometra otkrivamo manastir Dealu – mesto gde po\u010diva glava vojvode Mihaja Viteazua, mesto gde su sahranjeni mnogi od onih koji su bili na prestolu Vla\u0161ke i tako\u0111e izuzetno sna\u017ean simbol u pisanoj kulturi u Vla\u0161koj i za nas Rumune uop\u0161te su i prve knjige iz 1508., 1510. i 1512. godine koje je \u0161tampao monah Makarije – koji c\u0301e kasnije postati mitropolit Vla\u0161ke \u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u0161etnji gradom Trgovi\u0161te, 80 kilometara od Bukure\u0161ta, zaustavili smo se blizu parka Kindia, u Kraljevskom dvoru, gde smo sa Ovidijem Krstina, direktorom Nacionalnog muzejskog kompleksa Kraljevski dvor, razgovarali o starom gradu Trgovi\u0161te, o muzejima koji mogu biti posec\u0301eni u gradu i okolini. Ovidiu Krstina: Veoma smo srec\u0301ni \u0161to ste danas na\u0161i gosti u Trgovi\u0161tu […]<\/p>\n","protected":false},"author":139,"featured_media":324757,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-524148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n